Агресивност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак Злочини против мира.

Агресија је понашање које карактерише контакт и комуникацију са другим људима силом. Људска агресија се изражава директно путем вербалних, физичких или комбинованих напада или индиректно кроз компензацију или индиректну агресију. Агресије могу бити прикладне, ако се користе за самоодбрану или самопобољшавање, али могу бити деструктивне за себе и друге. Неки аутори користе термин „агресија” само за штетна понашања, а термин асертивност за понашања која немају намеру да нашкоде другима. Агресивност се различито тумачи у хуманистичким, друштвеним и природним наукама. Појам је изведен из Фројдове поставке о нагонима (посебно нагону смрти) који је примарно усмерен на властити организам, (када се испољава у виду самодеструкције). Када се преусмери на спољашње објекте јавља се као агресивност. Као и Ерос, агресивност је примаран и урођен нагон и зато се, по Фројду, не може искоренити. По другим схватањима нагон агресивности нема сопствени извор енергије, већ је изведен из нагона за животом, те се јавља као реакција на фрустрацију. Фром сматра да је агресивност и тежња за разарањем, одговор на ускраћивање основних људских потреба. Фром је инаугурисао теорију људске деструктивности којом јасно дефинише разлику између бенигне и малигне агресивности. Агресивни карактер поседује такав тип људи који отворено и безобзирно испољава своју необуздану тежњу ка моћи, односно по теорији Карен Хорнај, појединац који искоришћава друге људе како би сам постигао успех.

Референце[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Агресивност