Kapisla
Kapisla (engl. primer, fr. capsule), metalni čanak ili čahurica (čelična, mesingana, bakarna, aluminijumska) napunjena inicijalnim eksplozivom ili nekom eksplozivnom smešom. Služi za stvaranje inicijalnog impulsa kojim se pale barutna i brizantna eksplozivna punjenja.[1]
Razvoj[uredi | uredi izvor]
Do kraja 18. veka barutno punjenje vatrenog oružja paljeno je pripalom od crnog baruta koja je stavljana naročiti otvor na zadnjem delu cevi. Pripala se palila najpre usijanim gvožđem, zatim fitiljem i najzad iskrom od kremena. Engleski hemičar Edvard Hauard je 1799. pronašao eksplozivnu smešu od praskave žive i kalijumove šalitre (KNO3), osetljivu na udar. U prvo vreme ona je, stavljena u papirni fišek, upotrebljavana samo u Engleskoj i Francuskoj i to za lovačke puške. Engleski puškar Durs Eg (poreklom Švajcarac) stavio je ovu smešu u bakarnu čahuricu i opalio je udarom oroza, napravivši tako prvi taban na kapislu. Bila je to prva prava kapisla, koju su posle mnogih ispitivanja, od 1840. usvojile i ostale vojske. Sredinom 19. veka, kada su uvedene puške ostraguše, kapisla se stavljala u dno čahure metka i opaljivala udarnom iglom oružja. Kada su se uskoro zatim pojavila i prva artiljerijska oruđa koja se pune sa zadnje strane, za paljenje njihovih barutnih punjenja usvojena je, takođe, kapisla smeštena u dno čahure metka. U isto vreme javili su se i prvi artiljerijski upaljači sa kapislom. Francuski hemičar Ežen Tirpen (fr. Eugene Turpin) uspeo je 1885. da napuni artiljerijska zrna brizantnim eksplozivom (melinitom), a za njegovo paljenje upotrebljava posebnu detonatorsku kapislu. One se aktiviraju električnom strujom koja zagreva do usijanja mostić od otporne žice ugrađen u inicijalno punjenje ili u tzv. električnu zapaljivu glavicu. Posle Drugog svetskog rata razvile su se kapisle koje se pale električnom varnicom, tzv. varnični električni detonatori.[1]
Vrste[uredi | uredi izvor]
Po energiji paljenja[uredi | uredi izvor]
Prema energiji paljenja kapisle se dele na mehaničke (udarne ili perkusione i frikcione), toplotne (plamene i električne) i hemijske. Neki topovi ratne mornarice imaju kombinovane kapisle, mehaničko-toplotne.[1]
Po hemijskom sastavu[uredi | uredi izvor]
Sve te kapisle, osim hemijskih, pune se inicijalnim ekspolozivnim smešama na bazi fulminata žive (praskava živa) - Hg(CNO)2 ili olovnog azida - Pb (N3)2 , kao i pomoćnim inicijalnim eksplozivima: tetracenom (C2H3ON10) i olovnim trinitrorezorcinatom (C8(HNO2)3O2PbH2O), pa se prema tome i nazivaju: fulminatske, azidne i slično. Kapisle koje u inicijalnoj smeši imaju hlorat i fulminat su korozivne (ubrzavaju koroziju cevi), a ostale su nekorozivne (neoksidne, sinoksidne).[1]
Po nameni[uredi | uredi izvor]
Prema inicijalnom impulsu razlikuju se inicijalne i detonatorske kapisle.[1]
Inicijalne kapisle[uredi | uredi izvor]
Inicijalne služe za paljenje barutnih i pripalnih punjenja u puščanoj, artiljerijskoj i minobacačkoj municiji, kao i za iniciranje detonatorskih kapisli i usporača u upaljačima, pa se prema tome dele na puščane, topovske i upaljačke.[1]
Puščane kapisle[uredi | uredi izvor]
Puščane kapisle sastoje se od tela kapisle, inicijalne smeše i pokrivke kao predohrane od spoljnih uticaja. Inicijalna smeša je pod pritiskom od oko 1.100 atmosfera (bara) upakovana u iznutra lakirani čanak. Korozivne kapisle obično se sastoje od oko 25% praskave žive, 30% kalijumhlorata (KClO3) i 45% antimontrisulfida (Sb2S3), a nekorozivne od 25-50% olovnog trinitrorezorcinata, 1-5% tetracena i 45-74% barijumnitrata, antimonsulfida i drugih dodataka za osetljivost, temperaturu i plamen. Puščane kapisle upotrebljavaju se za streljačku i malokalibarsku artiljerijsku municiju (do 37 mm). Neke puščane kapisle i kapisle za lovačku municiju imaju ugrađen nakovanj: to su tzv. ževelo i ekspres kapsule.[1]
Topovske kapisle[uredi | uredi izvor]
Topovske kapisle služe za artiljerijsku municiju kalibra preko 37 mm (40 mm u ratnoj mornarici). Sastoje se od tela, inicijalne kapisle, pripale od crnog baruta (za pojačavanje plamena inicijalne kapsule) koja je većinom smeštena u tzv. plamenik (šupalj čep sa otvorima za prolazak plamena na barutno punjenje u čahuri). Prema prisustvu i veličini plamenika, topovske kapisle dele se na male (bez plamenika), srednje i velike, a prema načinu paljenja na udarne, električne i električno-udarne. nameštaju se u dno čahure uvrtanjem ili presovanjem.[1]
Upaljačke kapisle[uredi | uredi izvor]
Kapisle za upaljače razlikuju se od puščanih po konstrukciji, sastavu i dimenzijama. Čanak je od mekšeg materijala, kako bi plamen mogao lako pregoreti telo kapisle i inicirati detomatorsku kapislu ili usporač u upaljaču. Inicijalna smeša je pretešno na bazi živinog fulminata.[1]
Detonatorske kapisle[uredi | uredi izvor]
Detonatorske kapisle dele se na artiljerijske i minerske.[1]
