Karl Fridrih, vojvoda od Holštajn-Gotorpa
Karl Fridrih, vojvoda od Holštajn-Gotorpa | |
|---|---|
 Karl Fridrih | |
| Datum rođenja | 30. april 1700. |
| Mesto rođenja | Stokholm |
| Datum smrti | 18. jun 1739. (39 god.) |
| Mesto smrti | Rimpel |
Karl Fridrih, vojvoda od Šlezvig-Holštajn-Gotorpa (nem. Karl Friedrich, Herzog von Schleswig-Holstein-Gottorp; 30. april 1700 – 18. jun 1739) bio je švedski princ i vojvoda od Šlezvig-Holštajn-Gotorpa i važan član evropskog plemstva tog doba. Njegova dinastija, vojvode od Šlezvig-Holštajn-Gotorpa, bili su važan ogranak stare nemačke kuće Oldenburga, koja je u ovom periodu vladala Danskom. Njegova majka Hedvig Sofija od Švedske bila je starija sestra švedskog kralja Karla XII Švedskog. Karl Fridrih se oženio ćerkom ruskog cara Petra Velikog i tako postao otac budućeg ruskog cara Petra III Fjodoroviča, a ujedno i začetnik loze Holštajn-Gotorp-Romanov i predak svih budućih ruskih monarha, osim Katarine II Velike.
Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]
Karl Fridrih je rođen u Švedskoj kao sestrić Karla XII, zbog čega je uživao veliko poštovanje među Šveđanima. Nakon smrti njegovog oca 1702. godine, on postaje vojvoda od Holštajn-Gotorpa sa svega dve godine, ali mu je sve do 1717. godine savladar bio danski kralj Fridrih IV, rođak njegovog oca, koji je de fakto kontrolu imao nad severnom polovinom zemlje, tačnije Šlezvigom, dok je južni deo zemlje, odnosno Holštajn, bio pod suverenitetom Svetog rimskog carstva, dok je mladi Karl Fridrih ,iza koga je stojala njegova majka, bio posmatran kao danski vazal. Po izbijanju Velikog severnog rata Karl XII Švedski svojoj sestri i svom sestriću nudi boravak u Stokholmu, na šta oni pristaju. Kao odgovor na ovo, Fridrih IV Danski zauzima ceo Šlezvig uključujući i zamak Gotorp i lišava Karla Fridriha titule koju mu je 1702. godine dao.
Karijera u Švedskoj[uredi | uredi izvor]
Karl Fridrih i njegov ujak Karl XII se prvi put sreću 1716, da bi 1717. on bio proglašen punoletnim. Majka i baka Karla Fridriha su neprestano pokušavale da osiguraju švedski presto za njega, ali su nailazile na razne probleme. Kralj Karl XII je podržavao svog sestrića, ali on umire 1718. godine. Hedvig Sofija pokušava da proglasi njenog sina za novog kralja, ali njena mlađa sestra Ulrika Elenora, koja je ceo život ljubomorna na nju, nalazi puno razloga da se suprotstavi krunisanju Karla Fridriha. Ona je isticala da je njen brak nepobodan po Karlovo pravo na nasleđe švedskog trona po već ranije ustanovljenim pravilima nasleđa u Norćepingu. Jedini razlog zašto je uživala podršku plemstva po ovom pitanju jeste to što je vladalo mišljenje da je Karl Fridrih previše nezreo i neuračunat za švedski presto. Ulrika koristi priliku i preuzima švedsku krunu za sebe. Njen muž, budući Fridrih I Švedski, se nalazio na istom mestu sa Karlom XII kada je poginuo, pa je brže bolje požurio da se vrati u Stokholm nebi li prigrabio presto preko svoje supruge. U ovo vreme Karl Fridrih je bio previše pogođen smrću svog ujaka koga je jako voleo. Međutim, kada je došlo do obračuna između Karla i Ulrike Elenore, istaknuti švedski general Arvid Horn je pojasnio Karlu da se njegove pretenzije ne mogu ispuniti. Zato je Karl tražio makar status više vlastele i garant na nasleđe nakon Ulrikine smrti, ali nakon što saznaje da će njen suprug Fridrih postati novi švedski kralj on napušta zemlju, ali mu je status više vlastele u inostranstvu ipak dodeljen dok mu je pravo na nasleđe oduzeto u skladu sa novouspostavljenim pravilima sukcesije koja ga isključuju zbog pro-ruske politike.
Nakon ovoga, Karl Fridrih prelazi u Rusiju, gde uzima Anu Petrovnu, ćerku Petra Velikog, za svoju suprugu. U međuvremenu, u Švedskoj u kojoj počinje da vlada Epoha slobode se formira novi politički blok, odnosno Holštajnska partija koja sarađuje sa Rusijom i lobira za dolazak Karla Fridriha na presto nakon smrti Ulrike Elenore koja nema potomstva. Ipak, ona će nadživeti Karla i tako se Holštajnska partija raspada, a Rusija gubi eventualno pravo na švedski presto.
Kasniji život[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Nakon sklapanja dinastičkih veza u Rusiji, on odlazi u Hamburg kako bi rešio pitanje oko njegove nekadašnje titule vojvode od Holštajn-Gotorpa. Sveti Rimski car prihvata da mu pomogne i povlači dansku okupaciju Holštajna u korist Karla i aktivira i posreduje u pregovorima između švedske i danske vlade oko pitanja Šlezviga. Švedska nudi svoju vrstu sporazuma, koju ona i danska strana potpisuju u Fredrikzborgu, ali je Karl negira uz obrazloženje da krši njegovo pravo nasleđa na švedski presto i ponovo se vraća u Rusiju što trenutno odgovara Danskoj. Nakon smrti Petra Velikog, Karl dobija mesto u savetu, svoj kabinet, palatu i prihode od strane Katarine I i postaje komandant carske palate u Sankt Peterburgu. Od tada on lobira da njegova žena postane nova ruska carica, ali bezuspešno. On i njegova žena kasnije odlaze u Kil odakle vladaju regulisanom teritorijom Holštajn-Gotorpa. On umire juna 1739. godine u selu Rolfshagn u Saksoniji. Čak iako se ni on ni bilo koji njegov potomak nije dočepao švedskog prestola, on, tačnije njegov sin budući Petar III, će dobiti nešto mnogo veće od titule kralja Švedske. Njegov sin će na poziv Jelisavete I dobiti pravo na rusku carsku krunu koju će i prihvatiti, čime nastaje novi ogranak dinastije Romanov koja će vladati Rusijom sve do Ruske revolucije.
Izvori[uredi | uredi izvor]
Lundh-Eriksson, Nanna (Swedish): Den glömda drottningen. Karl XII:s syster. Ulrika Eleonora D.Y. och hennes tid (The Forgotten Queen. The Sister of Charles XII. The Age of Ulrika Eleonora the Younger) Affärstryckeriet, Norrtälje. (1976)
