Петар III Фјодорович

Из Википедије, слободне енциклопедије
Петар III Фјодорович
Coronation portrait of Peter III of Russia -1761.JPG
Датум рођења (1728-02-21)21. фебруар 1728.
Место рођења Кил
Шлезвиг-Холштајн
Датум смрти 17. јул 1762.(1762-07-17) (34 год.)
Место смрти Ропша
Руска Империја
Династија Романов
Отац Charles Frederick, Duke of Holstein-Gottorp
Мајка Grand Duchess Anna Petrovna of Russia
Супружник Катарина Велика
Потомство Павле I Петрович, Anna Petrovna
Претходник Јелисавета I Петровна
Наследник Катарина Велика

Петар III Фјодорович (рус. Пётр III Фёдорович; Кил, 21. фебруар 1728Ропша, 17. јул 1762) био је руски император. Владао је само 186 дана, након чега је убијен у завери.

Био је син Ане, кћерке Петра Великог и Карла Фридрика, војводе од Шлезвиг-Холштајн-Готорпа. Одгојен је као Немац, живео је у Немачкој преузевши војводску титулу након смрти свога оца.

Жена му је године 1745. постала војвоткиња Софија Августа од Анхалт-Зербста, која је након удаје за њега прешла у православље и узела име Катарина. Као одлучна и интелигентна, учествовала је у политичким и дипломатским играма много активније од свог супруга.

Године 1742. проглашен је наследником царице Јелисавете. Након њене смрти, децембра 1761, постао је цар. У то доба је вођен Седмогодишњи рат (1756—1763), у ком је Русија ратовала против Пруске. Петар, који се дивио пруском владару Фридриху II, прекинуо је рат и маја 1762. у Санкт Петербургу потписао мир, којим је Русија вратила Пруској раније освојене територије. Планирао је да у савезништву са Пруском крене у рат против дотадашњих савезника, Аустрије и Француске.

У унутрашњој политици, давао је повластице племству и потискивао (ионако слаб) утицај цркве. Дао је право земљопоседницима да кметове по својој вољи пресељавају са једног имања на друго. Положај кметова тиме се значајно погоршавао и постао је близак положају робова. Ослободио је племиће обавезе да служе држави у администрацији или војсци, коју је наметнуо његов деда Петар Велики, осим у време рата. Започео је секуларизацију црквених имања, коју је Катарина Велика наставила.

Заокрет у спољној политици је довео до побуне војних заповедника, на чије чело је стала Катарина. У дворском удару свргнут је с власти, затворен и ускоро убијен. Катарина је завладала као царица Катарина II Алексејевна.

Неколико година након његове смрти, у Црној Гори је Шћепан Мали прогласио себе царом Петром III, који је успео да побегне из тамнице. Исто је поступио и вођа козачког устанка 1773—1775 Јемељан Иванович Пугачов.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Јелисавета I Петровна (1741—1762)
Coat of Arms of Russian Empire.svg
Руски императори
1762.

Наследник:
Катарина Велика (1762—1796)