Karolinci

Karolinski vojnik 1700.

Karolinci (švedski: karoliner) su bili pripadnici švedske vojske za vreme vladavine Karla XI i Karla XII. Taktika Karolinaca se razlikovala od ostalih zapadnoevropskih taktika, pri kojoj bi vojnici u njihovom većem oslanjanju na štuke, rapierse, bajonete i ofanzivnu strategiju razbili neprijatelja silnim jurišom, što je dovelo do pobede u mnogim bitkama, čak i kada je bilo ogromnih razlika u broju vojnika. Da bi se nadoknadio nedostatak radne snage i resursa, Švedska je težila inovativnim načinima za stvaranje efikasnije vojske. Karolinska vojska se smatra jednom od najučinkovitijih vojnih sila svog vremena za svoja dostignuća tokom Velikog severnog rata, kao što pokazuju njihovi napori u mnogim važnim švedskim bitkama.

Nastanak

Vreme vladavine Karla XI nije zapamćeno po mnogim velikim bitkama (kao što je u slučaju sa njegovim sinom i njegovim ocem), međutim Karlo XI je postavio osnove po kojima će njegov sin kasnije braniti Švedsku od anti-švedske koalicije u Velikom severnom ratu. Karlo XI je pored velikih napora uloženih u povećanje centralizacije Švedskog carstva i smanjivanje vazalske zemlje na teritoriji carstva (kako bi što više zemlje pripalo kruni), upamćeni i po velikim ekonomskim i pre svega vojnim reformama. Karlo je smatrao da švedska vojska treba da se razlikuje od ostalih. Zajedno sa svojim najboljim generalima uspeo je da osmisli adekvatan plan reforme armije, ali je za njeno održavanje bilo potrebno veće ulaganje u vojni budžet. Tako je Karlo iskoristio švedsku dominaciju na Baltičkom moru po pitanju trgovine i u jako kratkom periodu je prikupio određenu sumu novca.

Sastav

Izgled prosečnog pripadnika Karolinske pešadije 1721. pri povlačenju iz Norveške

Nova švedska vojska se sastojala od mnogo većeg broja ljudi nego pre reforme. Za ovo je odgovorna nova politika švedske krune koja je nalagala da će svi vojnici dobijati dodatne osnovne životne potrebe (voće, povrće, meso, obuću, odeću...) i pored mesečne plate i mali komad zemlje. Te dodatne namirnice proizvodili bi seljaci koji su bili oslobođeni od svih taksi pod uslovom da proizvode sve ove dodatke. Tako je ovaj sistem omogućio da Švedska izdržava jaku, veliku i motivisanu vojsku i u vreme rata, ali i u vreme mira (a to je u to vreme bio zadatak na kome su pale mnoge velike evropske sile). Ovim sistemom je izjednačen i položaj oficira plemićkog i običnog porekla. Što se tiče odevanja, vojnici su sada izašli iz svojih starih svilenih uniformi i obukli su nove, deblje mantile i duboke kožne vojničke čizme. Sama struktura novih uniformi dodavala je dodatnu čvrstinu i izdržljivost odelu. Najveći deo Karolinskih trupa na početku bio je u pešadiji, ali je kasnije većinski deo činila konjica. Karlo je takođe zaustavio uvoz musketa (pušaka) iz Francuske i započeo je samostalnu proizvodnju vatrenog oružja. Za vreme njegove vladavine povećan je merkantilizam.

Veliki severni rat i raspad

Za vreme Velikog severnog rata (1700—1721) Karolinske trupe pokazale su svoju izdržljivost i svoje ratne sposobnosti u celosti. Švedska je bila napadnuta od strane velike koalicije (Ruskog carstva, Poljsko-Litvanske unije i Dansko-Norveške unije). Na čelu vojske bio je kralj Karlo XII, koji je na tron stupio i u rat ušao kao maloletnik. Za vreme ovog rata Švedska vojska je porazila mnogo veću rusku vojsku na Poltavi (1709) zahvaljujući dobrom planiranju švedskih generala koji su svoju strategiju bazirali na Hanibalovoj taktici okruživanja koju je kasnije koristio i Adolf Hitler (naravno do te strategije ne bi ni došlo da prava generala bazirana na poreklu nisu izjednačena od strane Karla XI). Međutim, kako je koalicija bila mnogo veća, mnogobrojnija i finansijski jača bilo je samo pitanje vremena kada će Švedska pasti. Švedska je kapitulirala 1721. nakon pogibije Karla XII pri vođenju kampanje u Norveškoj. Tako se javio zadnji veliki zadatak Karolinaca, tačnije prenošenje posmrtnih ostataka Karla XII sa jugozapada Norveške u Stokholm Švedska je tim mirovnim ugovorom izgubila mnogo, a Karolinški odredi su se održali još samo nekoliko godina za vreme vladavine Ulrike Elenore, ali se njihov značaj totalno ugasio a oni su postojali samo kao formalnost. Nakon njenog pada s vlasti i gašenjem švedskog ogranka dinastije von Vitelsbah Karolinske trupe zvanično su ukinute.