Kartel
Karteli (engl. cartels, jedn. cartel) su oblik sporazumnog udruživanja istorodnih firmi konkurenata koje time (udruživanjem u kartel) postaju monopol. Veći profit ostvaruju diktiranjem uslova prodaje, monopolskim cenama i drugim pogodnostima, a ne smanjenjem troškova i racionalizacijom, kako čine koncerni.
Članice kartela su potpuno samostalne i nezavisne u svom poslovanju, ali su obvezne poštovati odredbe sporazuma o kartelu za sve vreme postojanja kartela. Da bi mogao delovati u skladu sa ciljevima udruživanja, kartel treba imati najveći udeo u proizvodnji, potrošnji, trgovini ili drugoj delatnosti ili grani u kojoj se osniva. U protivnom, delovanje kartela na tržištu ne bi bilo delotvorno niti bi njegovo osnivanje bilo opravdano jer bi konkurentne firme koje nisu u kartelu mogle ometati ili sprečavati njegovo delovanje.
Osnovni cilj uklanjanja međusobne konkurencije i stvaranja uslova za monopolski položaj i monopolsko ponašanje može se ostvariti, u načelu, na dva načina:
- Sopstvenim razvojem i
- Potpisivanjem sporazuma o kartelu.
S obzirom na područja prostiranja i delovanja, karteli mogu biti nacionalni i međunarodni.
Karteli su često nestabilni i lako se raspadaju, a stoga što svaka firma učesnica ima interes da vara ostale učesnike, bilo kroz veću proizvodnju nego što je njena dogovorena kvota, bilo kroz efektivno smanjenje cena u odnosu na dogovorene (kroz nevidljive popuste itd).
Kartelsko udruživanje predstavlja kriminalno delo po većini antimonopolskih zakona u svetu.
Pitanje kartela u EU[uredi | uredi izvor]
Član 85 Rimskog ugovora određuje da su zabranjeni svi sporazumi između preduzeća (bilo oni eksplicitni ili implicitni, tajni ili javni, horizontalni ili vertikalni) koji za cilj ili kao posledicu imaju sprečavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije unutar zajedničkog tržišta. Poštovanje odredbi ovog člana je u nadležnosti Evropske komisije. Ona ima brojna ovlašćenja, a između ostalog ovlašćena lica u ime Komisije imaju pravo da nenajavljeno posete osumnjičena preduzeća i proveravaju njihove poslovne knjige i račune i da zahtevaju dodatne informacije.
Kršenja odredbi i aktivnosti Komisije su i pored svih mera koja ona sprovodi i dalje relativno brojna. Jedan primer otvorenog kršenja člana 85 Rimskog ugovora otkriven je 2001. godine. Naime, Evropska komisija je otkrila da je 13 proizvođača vitamina učestvovalo u kartelima koji su određivali fiksne i uvećane kvote na prodaju. Određena je ukupna kazna u visini od 855 miliona evra.
Postoje i izuzeća od ograničenja konkurencije koja ne podležu sankcijama iz člana 85 Ugovora iz Rima. Ona se odnose na sledeće uslove: 1) ugovor mora doneti ekonomski progres; 2) deo koristi mora biti ustupljen potrošačima i 3) treba da postoji konkurencija u pogledu značajnog dela robe ili usluga.
