Kafe Žerbo
| Kafe „Žerbo” | |
 | |
Informacije
| |
|---|---|
| Lokacija | Trg Verešmarti 7, Budimpešta,  Mađarska
|
| Status | otvorena |
| Otvaranje | 1858. |
Kafe „Žerbo“ je najpoznatiji kafe u Budimpešti. Osnovan je 1858. godine i čuven je po poslasticama koje je osmislio Emil Žerbo. [1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Poslastičarnicu je 1858. godine otvorio Henrik Kugler, treće dete konditorske dinastije. Svoje znanje i veštine usavršavao je u jedanaest evropskih prestonica uključujući Pariz. Nakon toga je otvorio poslastičarnicu na Trgu Jožefa Nadora koja je ubrzo proglašena za jednu od najboljih u Pešti. Među specijalitetima koje je nudila, bili su kineski i ruski čajevi, kao i njegove ledene kreacije koje su ubrzo proglašene „najboljim sladoledom u Pešti“.[2]
Da bi bio bliže centru grada, Kugler je 1870. preselio radnju na Trg Verešmarti. Tadašnji kupci najviše su voleli njegovu kremastu, čokoladnu kafu, jedinstvene likere i šećerne bombone. [3] Takođe, poznate su bile Kugler pite i minjoni, koje je po prvi put bilo moguće poneti kući, umotane u papir.[4]
Poznati ljudi tog vremena rado su uživali u Henrijevim poslasticama, između ostalih Ferenc Deak i Franc List i Elizabeta Bavarska.
Godine 1882. tokom putovanja u Pariz, Kugler je prvi put sreo Emila Žerboa i odmah prepoznao njegov talenat i preduzetnički duh. Kugler ga je 1884. godine pozvao u Budimpeštu i proglasio ga svog poslovnog partnera. Kasnije je Žerbo postepeno preuzeo Kuglerovu radnju i zadržao originalno ime.
Emil Žerbo je takođe poticao iz konditorske porodice. Rođen je u Ženevi, a iskustvo je sticao u Nemačkoj, Francuskoj i Engleskoj. Uveo je niz inovacija, proširio ponudu brojnim proizvodima poput čokoladnog bisvita mačji jezik i čeri pralina.[3] Da bi ponudio ovu široku paletu svojoj klijenteli, angažovao je veliki broj zaposlenih za prodaju i usluge. Do kraja 1899. imao je oko 150 zaposlenih, od kojih su mnogi došli u Budimpeštu samo da uče i rade sa Žerboom. Zbog svog smisla za posao, postepeno je opremio pekaru savremenom mehanizacijom. Tako je ime Žerbo postalo sinonim za kvalitet i pekarsku umetnost. Pošto je njegova klijentela volela papirne kutije za pite za poneti koje je uveo još Henrik Kugler, Žerbo je nastavio sa ovom tradicijom i počeo sam da ih dizajnira.[2]
Žerbo je bio i međunarodno priznat. Bio je član žirija i na Svetskoj izložbi u Briselu 1897. i u Parizu 1900. godine. Bio je i odlikovan francuskim ordenom Legije časti. Takođe je nagrađivan brojnim domaćim i međunarodnim nagradama.[5]
Nakon smrti Henrika Kuglera 1908. godine, Žerbo je osnovao javnu kompaniju pod nazivom „Kuglerov naslednik Žerbo“ da bi nastavio posao.[2] Pošto je Žerbo cenio savremene uslove rada, od 1909. godine uz konjske zaprege koristi i automobile.
Za dizajn enterijera svoje poslastičarnice, Žerbo je 1910. godine poslušao savet od Henrika Darileka koji je uglavnom koristio mermer, egzotično drvo i bronzu. Štukatura plafona je napravljena u rokoko stilu Luja XIV. Lusteri su inspirisani Marijom Terezijom.[3] Gostima su bili ponuđeni kako francuski stolovi, tako i u stilu secesije koje je Žerbo doneo sa svetske izložbe u Parizu.
Žerbo je umro 8. novembra 1919. i zaveštao radnju svojoj ženi Ester koja je bila na njenom čelu do 1940. godine. Poslastičarnica je nacionalizovana 1948. i preimenovana u „Verešmarti“, po pesniku Mihalju Verešmartiju. To ime je nosila do marta 1984. godine, kada joj je vraćeno istorijsko ime. Nemački biznismen Ervin Franc Miler je 1995. godine je kupio kafe „Žerbo“ i renovirao ga. Tako su nestali tragovi poslednjih 50 godina, a danas kafe blista u stilu koji je izgradio Emil Žerbo.[6]
Galerija[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Miris espresa iz istorijskih kafea”. rtv.rs. Pristupljeno 20. 11. 2021.
- ^ a b v „ŽERBO – više od poslastičare već 150 godina”. magazinsana.rs. Pristupljeno 20. 11. 2021.
- ^ a b v „funzine.hu”. Practical Gourmet: Gerbeaud Szele. Pristupljeno 22. 11. 2021.
- ^ „Gerbeaud legend”. gerbeaud.hu. Pristupljeno 22. 11. 2021.
- ^ „1897”. gerbeaud.hu/. Pristupljeno 22. 11. 2021.
- ^ „1995”. gerbeaud.hu. Pristupljeno 22. 11. 2021.
