Елизабета Баварска
| Елизабета Баварска | |
|---|---|
 Франц Ксавер Винтрхалтер: Портрет царице Елизабете Аустријске из 1865. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Елизабета Амалија Евгенија |
| Датум рођења | 24. децембар 1837. |
| Место рођења | Минхен, Краљевина Баварска |
| Датум смрти | 10. септембар 1898. (60 год.) |
| Место смрти | Женева, Швајцарска |
| Гроб | Царска крипта |
| Породица | |
| Супружник | Франц Јозеф I |
| Потомство | Софија од Аустрије, Жизела од Аустрије, Рудолф од Аустрије, Marie Valerie of Austria |
| Родитељи | Максимилијан Јозеф од Баварске Лудовика од Баварске |
| Династија | Вителсбах |
| принцеза од Баварске | |
Елизабета Амалија Евгенија, војвоткиња од Баварске (нем. Elisabeth Amalie Eugenie, Herzogin in Bayern, позната и по надимку Сиси, 24. децембар 1837, Минхен—10. септембар 1898, Женева) била је принцеза из споредне линије куће Вителсбах, која је ступањем у брак са царом Францом Јозефом I 1854. постала царица Аустрије, а од нагодбе из 1867. и апостолска краљица Угарске.[1][2]
Иако је имала мали утицај на политику Аустро-угарске, постала је славна историјска личност. Одбацивала је дворске норме и протокол. Истовремено је била личност трагичне судбине.
Удала се за Франца Јозефа са 16 година. Родила му је троје деце једно за другим: Софију (1855–1857), Жизелу (1856–1932) и Рудолфа (1858–1889). Рана смрт њене прворођене кћери прогониће је до краја живота и изазвати јаз између ње и Франца Јозефа. Беч је напустила 1860, због наводне болести. Од тада је путовала (Мадера, Крф).
Са мужем се поново зближила у време када су крунисани у Угарској после Аустријско-угарске нагодбе 1867. Елизабета је увек гајила посебне симпатије према Мађарима, говорила је течно мађарски језик и бирала је угарске дворске даме. Наредне године родила је четврто дете: Марију-Валерију (1868–1924). После тога се поново посветила путовањима. Није јој било дозвољено да утиче на образовање своје деце. Њих су одгајиле Елизабетина свекрва и тетка, принцеза Софија од Баварске.
Елизабета није била позната само по својој лепоти. Новине су извештавале о њеном осећају за моду, стриктној дијети, љубави према јахању и другим склоностима, укључујући никад потврђене љубавне везе. Учила је грчки и старогрчки језик. Писала је сентименталну поезију инспирисану путовањима, класичном Грчком и романтиком. Омиљени песник био јој је Хајнрих Хајне.
Самоубиство сина Рудолфа 1889. било је за њу тежак ударац. Од тада се крила од јавности. На Крфу је 1890. наредила изградњу дворца Ахилеон. Бескрајна путовања и топла пријатељска преписка са царем у Бечу су јој били утеха.
Млади анархиста Луиђи Лукени убо је царицу оштром турпијом 10. септембра 1898. на обали Женевског језера. Она првобитно није била свесна озбиљности напада јер јој је стезник спречавао крварење. Умрла је истог дана. Сахрањена је у царској крипти у центру Беча.
Породично стабло[уреди | уреди извор]
Породица[уреди | уреди извор]
Супружник[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Франц Јозеф |  |
18. август 1830. | 21. новембар 1916. |
Деца[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Софија од Аустрије |  |
5. март 1855. | 29. мај 1857. | умрла у детињству |
| Жизела од Аустрије |  |
12. јул 1856. | 27. јул 1932. | Лепополд од Баварске |
| Рудолф од Аустрије |  |
21. август 1858. | 30. јануар 1889. | Стефани од Белгије |
| Марија Валерија од Аустрије |  |
22. април 1868. | 6. септембар 1924. | Франц Салватор од Аустрије |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Life for this Bavarian princess was no fairy tale”. National Geographic. Приступљено 16. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Elisabeth empress consort of Austria”. Britannica. Приступљено 16. 1. 2021.(језик: енглески)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Институти за истраживање уметности | |
| Биографски речници | |
| Научне базе података | |
| Остало | |
