Kaja-sultanija (ćerka Murata IV)

Ismihan Kaja-sultanija
Lični podaci
Datum rođenja	1627
Mesto rođenja	Istanbul,
Datum smrti	28. februar 1659.(1659-02-28) (31/32 god.)
Mesto smrti	Istanbul, Osmansko carstvo
Grob	Aja Sofija
Porodica
Supružnik	Silahdar Mustafa-paša (v. 1640 —  s. 1642) Melek Ahmed-paša (v. 1644)
Potomstvo	Fatma-sultanija
Roditelji	Murat IV sultanija Ajše
Dinastija	Osmanska dinastija
sultanija Osmanskog carstva

Kaja-sultanija je bila ćerka Murata IV.

Mladost i sklapanje braka

Kaja-sultanija je bila najstarije dete sultana Murata i sultanije Ajše. Već 1637. godine, sultan Murat je odlučio da se njegova desetogodišnja kći uda za njegovog miljenika Silahdar Mustafa.pašu kada dođe vreme. Već 1640. godine, nakon očeve smrti, sultanija Kosem je odlučila da trinaestogodišnju Kaju uda za Mustafa-pašu kako je njen sin i želeo. Nakon što je Mustafa-paša pogubljen po naređenju sultana Ibrahima kao namesnik Temišvara 1642. godine, Kaja-sultanija ostaje udovica. Već avgusta 1644. godine, Kosem-sultanija je insistirala da se sedamnaestogodišnja Kaja uda za Melek Ahmed-pašu koji je bio u srednjim 40-im.
Međutim, Kaja je bila izuzetno neprijateljski raspoložena prema svom mužu, što je bilo očigledno u noći venčanja kada ga je ubola bodežom, i izjavila da će iskoristiti svoje pravo carske princeze da nikada ne konzumira brak. Pored gađenja prema mužu, izjavila je da je dobila proročanstvo da će umreti ako sa mužem bude imala ćerku. Melek Ahmed je to prihvatio, zato što nije mogao ništa drugo da radi zbog višeg čina svoje žene, pa je morao da joj se potčini.

Bračni život

Uprkos turbulentnom početku, brak se na kraju pokazao veoma uspešnim i srećnim. Melek Ahmed je obožavao svoju ženu i obasipao je ljubaznošću i darovima, dok je Kaja počela da poštuje svog muža i pokazala mu se kao odlična podrška, upravljajući njegovom imovinom i savetujući ga o političkim stvarima, sve do njegovog imenovanja za velikog vezira. Međutim, konačno, posle sedam godina, Kosem-sultanija je naredila oboje da konzumiraju brak. Kaja je poslušala naredbu svoje bake i ubrzo zatrudnela i rodila ćerku.

Evlija Čelebija je smatrao sultaniju Kaju vrhunskim primerom dobročinstva dinastije. Takođe je primetio da se među svim sultanijama i njihovim muževima nijedna nije slagala tako dobro kao Kaja-sultanija sa njim.

Progon

Kako se 1647. godine Ibrahim oženio sultaniju Humašah, počele su tenzije u odnosima na dvoru. Zbog nepoštovanja koje su sestre sultana Ibrahima pokazivale prema Humašah, naređeno im je da služe bratovljevu venčanu suprugu. Kaja je, zajedno sa svojim tetkama, sultanijama Ajše, Fatmom i Hanzade bila primorana da drži njen sapun, umivaonik i peškir.

Kada su ponovno bile optužene za nepoštovanje njegove žene, Ibrahim je proterao svoje sestre i nećaku u Jedrene. Iz progona su se vratile u Istanbul godinu dana kasnije, kada je Ibrahim svrgnut.

Tumačenje snova

U knjizi Evlije Čelebija se tvrdi da je Kaja iskusila čudne snove i zatražila od Ahmed-paše da ih protumači. Kaja je izjavila da su ti snovi uključivali šetnju baštama sa svojim dedom, sultanom Ahmedom I. Na kraju njenog sna, Ahmed je prešao rukom preko Kajinog lica u znak blagoslova, ali je ruka bila prekrivena krvlju. Kaja je zatim prešla rukom preko lica i ona je takođe bila prekrivena krvlju. Ovde se sultanija probudila od straha. Melek Ahmed je predložio Kaji da 1000 zlatnika da siromašnima kao milostinju, 2000 njenim unutrašnjim i spoljašnjim agama, kao i 300 Evliji-čelebiji i 100 Evlijinoj sestri. Sultanija Kaja je uradila kako joj je savetovano. Kasnije je Melek otkrio Evliji da će sultanija Kaja iskrvariti do smrti.

Ubrzo nakon ovog prvobitnog tumačenja, Kaja je imala još jedan san koji je tumačio Ahmed-paša. Ahmed je pokušao da oslobodi sultaniju od stresa izjavivši da njen drugi san nije razlog za brigu. Međutim, Kaja je videla izraz Melekovog lica tokom njegovog tumačenja i znala je da on ne tumači san pozitivno. To je dovelo do toga da je Kaja postajala sve pobožnija, uz brojne donacije Meki i Medini. Iz ovoga je otkriveno da je Ismihan Kaja bila od najbogatijih sultanija, nakon Fatme-sultanije i Mihrimah-sultanije. To se pokazalo kroz njene enormne donacije i prodaje sve svoje imovine njenim slugama. Ona je takođe insistirala da, ukoliko se njena loza završi, svi prihodi sa tih zemalja treba da idu Svetim gradovima.

Smrt

26 dana nakon navodnog sna koji je doživeo Melek Ahmed, a koji je navodno predvideo smrt Kaje-sultanije tokom porođaja, ispostavilo se da je Kaja-sultanija rodila ćerku. Melek je podelio brojne milostinje nakon rođenja svoje ćerke.

Međutim, bilo je komplikacija nakon rođenja Kajine ćerke. Njena posteljica je ostala u njenoj utrobi i „zalepila joj se za srce”. Te noći su sve sluge i babice u palati pokušale sve da oslobode posteljicu. To je uključivalo stavljanje Kaje u ćebad i izuzetno snažno protresanje, obešanje naopačke i punjenje buradi sa mednom vodom od cvetova narandže i „stavljanje u nju”. Tri dana i tri noći Kaja je morala da izdrži ovo mučenje. U očajničkom pokušaju, babice su namazale ruke bademovim uljem i stavile ruke u princezinu matericu i izvukle komade kože, uključujući ono što je ličilo na jetru i sirište.

Četiri dana nakon porođaja, Ismihan Kaja-sultanija je umrla. Sahranjena je u mauzoleju svog strica Ibrahima, u džamiji Aja Sofija. Nakon Kajine smrti, Melek se navodno bacio na njen kovčeg i nekontrolisano plakao.

Posle smrti

Nakon smrti Kaje Sultan, veliki vezir Koprulu Mehmed-paša naredio je da se zapleni Kajino bogatstvo, uprkos postojanju Kajinog muža i njene ćerke.

Ovo je bilo u skladu sa osmanskim zemljoposedničkim sistemom, timarskim sistemom. U timarskom sistemu, zemljište se redistribuira nakon smrti pojedinca, umesto da se zemlja prenosi na buduće generacije. Ako se buduća pokolenja pokažu da su od koristi za carstvo, sultan bi mogao da podeli druge parcele zemlje ovim pojedincima.

Njen supružnik se ponovo oženio tri godine kasnije njenom tetkom Fatmom-sultanijom, sa kojom je bio u nesrećnom braku.

Potomstvo

Kaja je imala sina i dve ćerke, od kojih je preživela samo njena prva ćerka:

• Afife (24. februar 1659 — 1659): sahranjena u Prinčevoj džamiji.
• Abdulah-beg (1655 — 1655): prerano rođen, sa sedam meseci. Živeo manje od jednog dana.
• Fatma-sultanija (1652 — 1728): nakon smrti njenih roditelja, živela je kod jedne od sestara njene majke do udaje. Udata je 1670. godine za nekog Sulejman-pašu, o čijim se sinovima iz prvog braka njenog supruga brinula. Nije imala svoju decu. Čitavog života se brinula o dobrotvornim fondacijama njene majke nakon njene smrti. Umrla je u 75. godini života, kao udovica. Sahranjena je u kompleksu Aziza Mahmud Hudajia.

Literatura

• Peirce, Leslie (1993). The Imperial Harem: Women and the Sovereignty in the Ottoman Empire. New York: Oxford University Press.