Bakarni kanjon

Kanjon bakra

Kanjon bakra (šp. Barrancas del Cobre), koji je ime dobio po davno napuštenim rudnicima, jedan je od najmanje 12 velikih kanjona koji prosecaju meksički planinski lanac Zapadne Sijera Madre.

Nepregledni kanjoni urezuju se duboko u planine severnog Meksika. Putovanje vozom kroz visoke planine u Meksiku samo po sebi dovoljno je čudesno. Na usponu prema Kanjonu bakra voz prolazi oštrim krivinama i prelazi mostove podignute visoko iznad tla. Uranja u tamu mnogobrojnih tunela, a kad iz njih izađe, putnicima nudi nov pogled na vrtoglave, strme padine dubokih dolina. Pa ipak, prizori s tog putovanja bledi su u poređenju s onim što možete videti u Divisaderu, železničkoj stanici smeštenoj na visini od 2300 m. Pogled koji se odavde pruža niz padine Kanjona bakra zaista pleni. Veliki kanjon se proteže dužinom od 50 km i obrušava 1400 m do reke Urikea koja teče u tamnoj senci. Vododerine su duboko usečene u stenovite strane kanjona, a njihove strme padine spajaju se na vrhovima oštrim kao nož. U daljini talasi vrhova i tornjeva lelujaju poput skamenjenog mora.

Na vrhu kanjona stenoviti predeo zimi je često prekriven snegom, mada strmi spust u kanjon posetioca vodi kroz niz sve toplijih svetova. Šume borova i čempresa na višim prostorima ustupaju mesto stablima akacija i visokim razgranatim kaktusima. Na dnu kanjona prizor se opet menja u dobro navodnjenu, mirisnu dolinu u kojoj rastu narandže, banane i divlje orhideje.

Uprkos nepristupačnom izgledu kanjona u njemu živi oko 70 000 pripadnika naroda Tarahumara. Pre dolaska Evropljana u 17. veku Tarahumare su živeli na daleko većem prostoru, ali kad su Španci prodrli na njihovo područje, počeli su se povlačiti sve dublje u kanjone kako bi sačuvali svoj način života. Danas na to malo zemlje što im je preostalo uzgajaju ovce i koze, kao i žitarice, jabuke i breskve. Tarahumare su ljudi koji trče. Neverovatno su izdržljivi u trčanju po predelu u kojem svaki korak koji naprave jeste ili korak uzbrdo ili nizbrdo. Lakonogi Tarahumare hodaju ili bosi ili u vrlo jednostavnoj obući, a na sebi imaju široke tunike i poveze za glavu živih boja. Organizuju takmičenja u " driblanju " drvenom loptom po određenoj stazi, što može da traje i nekoliko dana i noći. To je ispit izdržljivosti koji oduševljava posetioce.

Literatura

• Cassel, Jonathon F. Tarahumara Indians Naylor Co. 1969
• Disappearance of the Tarahumara frog. In Our living resources 1994, National Status and Trends Report. National Biological Survey, Washington, D.C.
• Fayhee, John M. (1989). Mexico's Copper Canyon Country: A Hiking and Backpacking Guide to Tarahumara-land. Cordillera Press. ISBN 978-0-917895-28-9. 
• Fontana, Bernard L. (1997). Tarahumara: Where Night is the Day of the Moon. University of Arizona Press. .
• Grant, Richard (2008). God's Middle Finger: Into the Lawless Heart of the Sierra Madre. ISBN 978-1-4165-3440-2. 
• Hale, S.F., Schwalbe, C.R., Jarchow, J.L., May, C., Lowe, C.H. and Johnson, T.B
• Hart, John M. (2008). The Silver of the Sierra Madre: John Robinson, Boss Shepherd and the People of the Canyons. Tucson: University of Arizona Press. .
• Hendricks, E.M. (1994). Barranca Trails: Camino Reales in Mexico's Copper Canyon. ISBN 978-0-9640875-0-7. 
• Kennedy, John G. (1978). Tarahumara of the Sierra Madre: Beer, Ecology, and the Social Organization. ISBN 978-0-88295-615-2. 
• Lumholtz, Carl (1987). Unknown Mexico: Explorations in the Sierra Madre and Other Regions, 1890-1898. Vol 1. Dover Publications. стр. 118—421. ISBN 978-0-486-25364-0. 
• McDougall, Christopher (2009). Born to Run: A Hidden Tribe, Superathletes, and the Greatest Race the World Has Never Seen. Knopf. ISBN 978-0-307-26630-9. 
• Merrill, William L. (1988). Raramuri Souls: Knowledge and Social Process in Northern Mexico. ISBN 978-0-87474-684-6. 
• Pennington, Campbell W. (1963). The Tarahumar of Mexico: Their Environment and Material Culture. University of Utah. ISBN 978-0-87480-093-7. 
• Roca, Paul M., Spanish Jesuit Churches in Mexico's Tarahumara, University of Arizona Press, Tucson. 1979. ISBN 978-0-8165-0651-4.
• Seedhead News (1991). Sierra Madre World Bank "development" or logging project? The Seedhead News Nos. 32 & 33: 1-11.
• Zingg, Robert, Behind the Mexican Mountains, University of Texas Press, Austin. 2001. ISBN 978-0-292-79808-3.