Тунел

Тунел Свети Готхард у Швајцарској

Тунел (новији) или прокоп (старији облик) је подземни (а ретко и подводни) пролазни пут. Тачнија одређења било би:

Тунел сваки подземни пролаз, чија је дужина бар два пута већа од ширине и који је отворен са обе стране (улазне и излазне).
У грађевинарству постоји једно много строже одређење по ком тунел мора бити најмање дуг 0,16 km или 0,1 миљу, док је све краће од тога само подземни пролаз испод нечега (нпр. пролаз испод моста). Овим би многе структуре које сматрамо тунелима изгубиле свој статус.

Тунел може бити намењен:

за возила (аутомобили, камиони, возови,...). Нарочито важни метро-тунели;
за пешаке и бициклисте;
за допремање воде;
посебне и ретке намене (тунел-канал, нпр. за пролаз животиња на другу страну ауто-пута)

Градња тунела[уреди | уреди извор]

Градња тунела се врши из неколико корака:

геотехничко испитивање - обично се састоји од низа студија о квалитету земљишта (анализе стена, дебљина слојева), на основу којих се одређују особине будућег тунела, као и начин градње. У неким случајевима, потребно је изградити и тзв. „пилот-тунеле“, као претходницу главних.
Изградња тунела може се вршити путем неколико начина:
- метода исецања и наткривања - раскопавасе терен до доње коте тунела, изграђује се конструкција тунела (бетон, челик), а затим се тунел наткрива новим земљиштем;
- метода одозго-нагоре - изградња путем копања прокопа, додатно ојачаног потпорним гредама и ступцима.