Kvint Minucije Ruf

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kvint Minucije Ruf (lat. Quintus Minutius Rufus) je bio rimski vojskovođa i konzul 197. p. n. e. Kao konzul uspešno je ratovao sa Ligurima.

Rana karijera[uredi | uredi izvor]

Tokom 211. p. n. e. služio je kao legat u vojsci Apija Klaudija Pulhera, prilikom opsade i osvajanja Kapue.[1] Senat ga je tokom 210. p. n. e. zvao zajedno sa ostalim legatima da bi se raspravljalo o sudbini Kapue i njenih stanovnika.[1] Izabran je za plebejskoga edila 201. p. n. e.[2]

Pretura u Lokriju[uredi | uredi izvor]

Izabran je 200. p. n. e. za pretora u Brutiju.[3] Dobio je jednu latinsku legiju. U to doba pokraden je jedan od izuzetno važnih hramova, hram Prozerpine u Lokriju.[4] Taj hram je i ranije bio pokraden, nakon što je Scipion Afrikanac osvojio Lokri i predao ga Kvintu Pleminiju. Tada su kradljivci bili kažnjeni, a hram je bio obeštećen. Senat je tražio od Kvinta Minucija Rufa da dobro istraži i nađe i kazni krivce.[4] Pronašao je određene krivce, prodao im imovinu nadoknadivši hramu deo počinjene štete.[5] Mandat mu je ipak produžen tokom 199. p. n. e. da bi kao propretor mogao da nastavi istragu.[6]

Konzuli i izbor provincija[uredi | uredi izvor]

Imenovan je za konzula 197. p. n. e. zajedno sa Gajem Kornelijem Cetegom.[7] Dva konzula nameravala su da prilikom izbora provincija kockom jedan od njih dobije Makedoniju, a drugi Italiju.[8] Makedonija je bila zanimljiva kao provincija, jer je bio u toku Drugi makedonski rat, pa bi onaj konzul koji dobije Makedoniju mogao da se proslavi okončanjem rata. Međutim narodni tribuni su se usprotivili tome da se Makedonija dodeli bilo kome od dva konzula.[8] Tvrdili su da su dotada konzuli potrošili mnogo vremena na putu do Grčke i do početka vojnih operacije, pa bi im ostalo malo vremena da do jeseni bilo što učine. Smatrali su da bi Tit Kvinkcije Flaminin mogao da okonča rat, ako mu se produži imperijum. Na kraju su narodni tribuni i konzuli prepustili senatu da donese konačnu odluku, a ona je glasila da konzuli dobijaju Italiju, a Tit Kvinkcije Flaminin je bio ovlašten za rat u Makedoniji.[8]

Uspesi u ratu sa Ligurima[uredi | uredi izvor]

Svaki od konzula dobio je po dve legije za rat u Cisalpinskoj Galiji. U to vreme Insubri i Cenomani bili su pod oružjem. Gaj Kornelije Ceteg je krenuo direktno prema Insubrima, a Kvint Minucije Ruf je krenuo prema Jadranskom moru, a onda je krenuo prema Liguriji.[9] Nakon zauzimanja ligurska dva utvrđena grada Klastidija i Litubija Rufu se predalo 15 gradova. Sa južne strane reke Po samo se Boji i Ilvati nisu predali.[9] Pošto su čuli za dolazak dve konzulske vojske Boji su se udružili sa Cenomanima i Insubrima.[10] Kada je stigao izveštaj da Kvint Minucije Ruf pali polja, koja pripadaju Bojima, došlo je do podele, pa su Boji otišli da brane svoje teritorije, a Insubri i Cenomani ostali da brane svoje. Gaj Kornelije Ceteg je uspeo da pridobije Cenomane, da izdaju Insubre, pa je nakon toga uspeo da pobedi Insubre. Ruf je u početku pustošio teritoriju Boja, a kada su se Boji vratili sa teritorije Insubra, onda se više držao logora, očekujući odlučujuću bitku sa Bojima.[11] Na vest o porazu Insubra Boji su se razišli po svojim selima, pa je Kvint Minucije Ruf nastavio da pustoši njihova polja, sela i farme. Jedino nepokoreno pleme ostali su Ilvati, pa je na njih poveo vojsku, ali pošto su saznali za poraz ostalih galskih i ligurskih plemena onda su se i oni predali.[11]

Sporni trijumf[uredi | uredi izvor]

Kada su se dva konzula vratila u Rim tražili su zajednički trijumf,[12] ali narodni tribuni su se usprotivili i zahtevali su da svaki konzul zatraži trijumf za sebe. Smatrali su da nije jednak doprinos dva konzula, odnosno da je Gaj Kornelije Ceteg zaslužio trijumf, a da Kvint Minucije Ruf nije zaslužio.[12] Tako je bilo i odlučeno, pa je Gaju Korneliju Cetegu odobren trijumf, a Rufu nije odobren, iako je njegov kolega Ceteg isticao njegove zasluge.[13] Ceteg je isticao da ni on ne bi mogao da pobedi Insubre, da Ruf nije palio polja od Boja i naterao ih da se vrate, da brane svoju teritoriju. Ruf je onda organizovao ovaciju zbog pobede nad Ligurima i Bojima na Albanskim planinama o vlastitom trošku.[14]

Diplomatske misije[uredi | uredi izvor]

Uoči Galaćanskoga rata bio je jedan od legata, koji su 189—188. p. n. e. bili u misiji zajedno sa prokonzulom Gnejem Manlijem Vulsonom sa ciljem da utanače uslove mirovnog sporazuma sa Antiohom III Velikim.[15][16][17] Nakon pobede u Galaćanskom ratu pojavilo se pitanje da li Gnej Manlije Vulson zaslužuje trijumf. Stav deseterice komesara bio je da nije bio ovlašten za taj rat i da je započeo rat bez odobrenja Senata. Tokom 183. p. n. e. bio je u tročlanom izaslanstvu u Transalpinskoj Galiji sa zadatkom da pokušaju da spreče upad Gala u severnu Italiju.[18]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Livije 26.33
  2. ^ Livije 31.4
  3. ^ Livije 31.4,31.6
  4. ^ a b Livije 31.12
  5. ^ Livije 31.13
  6. ^ Livije 32.1
  7. ^ Livije 32.27
  8. ^ a b v Livije 32.28
  9. ^ a b Livije 32.29
  10. ^ Livije 32.30
  11. ^ a b Livije 32.31
  12. ^ a b Livije 33.22
  13. ^ Livije 33.22-23
  14. ^ Livije 33.23
  15. ^ Polibije 21.4
  16. ^ Polibije 22.5
  17. ^ Livije 38.38-40
  18. ^ Livije 39.54

Literatura[uredi | uredi izvor]

Konzul Rimske republike
zajedno sa Gajem Kornelijem Cetegom
197. p. n. e.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Квинт_Минуције_Руф&oldid=26897988”