Pređi na sadržaj

Kejt Atkinson

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kejt Atkinson
Na Međunarodnom festivalu knjige u Edinburgu u avgustu 2007.
Lični podaci
Datum rođenja(1951-12-20)20. decembar 1951. (72 god.)
Mesto rođenjaJork, Ujedinjeno Kraljevstvo
ObrazovanjeUniverzitet u Dandiju
Zanimanjeknjiževnik
Zvanični veb-sajt
www.kateatkinson.co.uk

Kejt Atkinson MBE (engl. Kate Atkinson 20. decembar 1951) je engleska književnica, poznata po seriji detektivskih romana o Džeksonu Brodiju po kojima je BBS van snimio seriju Istorije slučaja.[1][2] Dobila je Vitbredovu nagradu 1995. godine za roman Iza kulusa. Istu nagradu, sada pod imenom Kosta književna nagrada, dobila je i 2013. i 2015. godine.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Kćerka vlasnika prodavnice, Atkinson je rođena u Jorku, koji je i mesto radnje nekoliko njenih knjiga.[3] Rano obrazovanje stekla u privatnoj pripremnoj školi, i kasnije u Ženskoj gimnaziji kraljice Ane u Jorku.[4] Strastveni čitalac od detinjstva, studirala je englesku književnost na Univerzitetu u Dandiju, gde je i završila master 1974. godine.[1] Ostala je u Dandiju da bi doktorirala američku književnost sa temom „Postmoderna američka kratka priča u svom istorijskom kontekstu“.[3] Međutim, nije uspela da položi usmeni ispit. Ipak njeno izučavanje postmodernih američkih pisaca poput Kurta Vonegata uticale su na njen kasniji rad.[4] Nakon što je napustila univerzitet, radila je na raznim poslovima, od kućne pomoćnice do pravnog sekretara i nastavnika.[5]

Kejt Atkinson se udala dva puta. Prvi put dok je bila student, za oca svoje prve ćerke Eve. Potom i za oca svoje druge ćerke Helen.[3] Jedno vreme je živela u Vitbiju, u severnom Jorkširu,[6], ali sada živi u Edinburgu.[7]

Književna karijera[uredi | uredi izvor]

Tokom kasnih sedamdesetih i tokom većeg dela osamdesetih Atkinson je obavljala razne poslove, zbog kojih nije mogla razvija svoja književna interesovanja. Međutim, u periodu 1981–82. počela je pisanje kratkih priča, nalazeći da je kratki forma efikasan izlaz za njenu kreativnu energiju. Kasnije te decenije, njena kratka priča „U Kini“ pobedila je na takmičenju časopisa Woman’s Own. Nagrada ju je inspirisala da piše beletristiku i za druge časopise. Godine 1993, njena kratka priča „Karmične majke - činjenica ili izmišljotina?“ o dve žene hospitalizovane zbog pokušaja samoubistva i njihov oporavak pored porodilišta, osvojila je Nagradu Ijan St. Džejms. Priča je adaptirana za televiziju 1997. godine.[4]

Njen prvi roman, Iza kulisa, osvojio je knjigu Vitbredovu nagradu 1995. godine i postao bestseler Sandej Tajmsa.Roman se fokusira na Rubi Lenoks, čija pripovest o samootkrivanju na kraju postaje priča o opstanku njene porodice kroz dva svetska rata.

Od tada je objavila više romana, drama i kratkih priča.[1][7]U svom drugom romanu, Ljudski kroket (1997), Atkinson je upotrebila magični realizam kako bi glavnoj junakinji Isobel Ferfaks i prošlosti njene porodice donela mitski kvalitet. Njena sklonost eksperimentisanju naročito je istaknuta u njenom sledećem romanu Emocionalno čudno (2000), u kojem je određenim likovima dodeljivala različite fontove. Iste godine, po njenoj drami Napuštanje premijerno je izvedena predstava u pozorištu Travers u Edinburgu.[4]

Počev od romana Istorije slučaja (2004),započela pisanje serije kriminalističkih trilera u kojima je glavni lik Džekson Brodi, privatni detektiv i bivši policijski inspektor.[1] Ostale knjige iz ove serije su Neverovatno zagonetno ubistvo (2006), Kada će biti dobrih vesti? (2008), Rano pođoh, povedoh psa (2010) i Rano pođoh, povedoh psa (2019).

Život posle života (2013) je roman u kojem glavna junakinja Ursula Tod više puta umire i ponovo se rađa. U svakom novom životu Ursula se suočava sa različitim izborima i situacijama koje imaju potencijal da promeni tok istorije. Roman je bio neobičan spoj naučne fantastike i drame i zapažen je po pronicljivom prikazivanju ljudske prirode. Ušla je u uži izbor za Žensku književnu nagradu 2013. godine, a osvojila je Kosta književnu nagradu za najbolji roman za 2013. godinu.[4]

Bog u ruševinama (2015) prati život vojnog pilota Tedija Toda, Ursulinog brata, mada je on izostavljen iz kasnijih ponovnih rađanja, sa krajnje realističnijim pristupom naraciji. U Transkripciji (2018), žena mora da se suoči sa svojom prošlošću kao radnica MI5 tokom Drugog svetskog rata.

Atkinson je kritikovala izveštavanje medija o njenom radu, kada je, na primer, osvojila Vitbredovu nagradu, najviše pažnje su posvetili činjenici da je „samohrana majka“ koja živi izvan Londona.[8]

Kratku priču „Srećni što živimo sada“ iz 2009. godine poklonila je Oxfam's Ox-Tales projektu, antologiji britanskih priča u četiri toma, koje je napisalo 38 autora. Njena priča objavljena je u tomu Zemlja.[9][6]

U martu 2010.godine, Kejt Atkinson se pojavila na Književnom festivalu u Jorku, gde je premijerno čitala premijerno poglavlja iz njenog novog romana Rano pođoh, povedoh psa, čija je radnja uglavnom u engleskom gradu Lidsu.

Kejt Atkinson je imenovan članom Reda Britanskog Carstva (MBE) na Rođendanskim počastima 2011. za zasluge u književnosti.[10]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Romani[uredi | uredi izvor]

  • Iza kulisa (1995)
  • Ljudski kroket (1997)
  • Emocionalno čudno (2000)
  • Život posle života (2013)
  • Bog u ruševinama (2015)
  • Transkripcija (2018)[11]
  • Linija vida [12]

Romani o Džeksonu Brodiju[uredi | uredi izvor]

  • Istorije slučaja (2004)
  • Neverovatno zagonetno ubistvo (2006)
  • Kada će biti dobrih vesti? (2008)
  • Rano pođoh, povedoh psa (2010)
  • Veliko nebo (2019)[13][14]

Drame[uredi | uredi izvor]

  • Lepo (1996)
  • Napuštanje (2000)[1][7]

Zbirke priča[uredi | uredi izvor]

  • Nije kraj sveta (2002)

Televizijske adaptacije[uredi | uredi izvor]

Prva četiri romana o Džeksonu Brodiju, prilagodili su drugi pisci za BBS seriju pod nazivom Istorije slučaja, u kojoj Brodija igra Džejson Ajzaks.[2]

U Sjedinjenim Državama 2015. godine Šonda Rajms je producirala seriju The Catch, zasnovanu na priči koji je napisala Atkinson, a u kojoj glumi Mirel Enos.[15][16]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

  • 1995. Vitbred nagrada (Knjiga godine), za Iza kulisa
  • 2009. Nagrada Zlatni bodež za roman Kada će biti dobrih vesti? (nominacija)[17]
  • 2009. Britanska književna nagrada (Pobednik književnog kluba Ričard i Džudi) za Kada će biti dobrih vesti?
  • 2013. Kosta književna nagrada (Roman) za Život posle života[18]
  • 2014. Nagrada Valter Skot (uži izbor) za Život posle života[19]
  • 2014. Nagrada South Bank Sky Arts Award za Život posle života[20]
  • 2015. Kosta književna nagrada (Roman) za Bog u ruševinama[21]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ „Kate Atkinson – Literature”. literature.britishcouncil.org. Pristupljeno 1. 3. 2019. 
  2. ^ a b Hale, Mike (14. 10. 2011). „Jackson Brodie Mysteries on PBS – Review”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 1. 3. 2019. 
  3. ^ a b v Brown, Helen (29. 8. 2004). „A writer's life: Kate Atkinson”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 8. 3. 2014. 
  4. ^ a b v g d „Kate Atkinson British author and playwright”. britannica.com. Pristupljeno 17. 4. 2021. 
  5. ^ Clark, Alex (10. 3. 2001). „A life in writing: Kate Atkinson”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 1. 3. 2019. 
  6. ^ a b „Charity to benefit from county writer's stories”. whitbygazette.co.uk. Arhivirano iz originala 01. 03. 2019. g. Pristupljeno 1. 3. 2019. 
  7. ^ a b v „Edinburgh author Kate Atkinson has revealed a secret of her success”. The Scotsman. 25. 11. 2018. Pristupljeno 1. 3. 2019. 
  8. ^ „Kate Atkinson, novelist”. Desert Island Discs. BBC Radio 4. 30. 11. 2018. Pristupljeno 30. 11. 2018. 
  9. ^ „Ox-Tales”. Oxfam. Arhivirano iz originala 18. 3. 2012. g. Pristupljeno 14. 11. 2010. 
  10. ^ „No. 59808”. The London Gazette (Supplement). 11. 6. 2011. str. 13. 
  11. ^ Campbell, Lisa (7. 12. 2017). „'Powerful' Kate Atkinson novel coming next year | The Bookseller”. www.thebookseller.com. Pristupljeno 1. 3. 2019. 
  12. ^ Allardice, Presented by Lisa; Tresilian, Sian Cain Produced by Susannah (11. 9. 2018). „Kate Atkinson on her new novel, Transcription – books podcast”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 1. 3. 2019. 
  13. ^ Atkinson, Kate. „Big Sky”. penguin.co.uk. Arhivirano iz originala 25. 11. 2020. g. Pristupljeno 4. 12. 2018. 
  14. ^ Cowdrey, Katherine (4. 12. 2018). „Atkinson to publish new Jackson Brodie novel in 2019 | The Bookseller”. www.thebookseller.com. Pristupljeno 1. 3. 2019. 
  15. ^ Elavsky, Cindy (12. 3. 2015). „Celebrity Extra”. King Features. Arhivirano iz originala 25. 11. 2015. g. Pristupljeno 18. 3. 2015. 
  16. ^ Andreeva, Nellie (21. 10. 2014). „Shonda Rhimes Teams Up With British TV showrunner Julie Annie Robinson For 'The Long Game' – Deadline Hollywood”. Deadline Hollywood. Pristupljeno 9. 5. 2015. 
  17. ^ Allen, Kate (7. 9. 2009). „Coben, Cole, Atkinson vie for crime awards”. The Bookseller. Arhivirano iz originala 10. 9. 2009. g. Pristupljeno 7. 9. 2009. 
  18. ^ „Former winners recapture Costa prize”. BBC News. 6. 1. 2014. Pristupljeno 6. 1. 2014. 
  19. ^ „Walter Scott Prize Shortlist 2014”. Walter Scott Prize. 4. 4. 2014. Arhivirano iz originala 15. 4. 2014. g. Pristupljeno 27. 5. 2014. 
  20. ^ „South Bank Sky Arts Awards – Winners 2014”. West End Theatre. Pristupljeno 18. 2. 2015. 
  21. ^ „Costa Book Awards” (PDF). Costa Novel Award Winner 2015. Costa Coffee. 5. 1. 2016. Arhivirano iz originala (PDF) 7. 1. 2016. g. Pristupljeno 5. 1. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кејт_Аткинсон&oldid=27544752”