Kineska oftalmologija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kineska oftalmologija (kineski: 中医 眼 科学; pinjin: zhōngyī yǎnkē xué) koja se razvila kao jedna je od grana tradicionalne kineske medicine (TKM). Ona bolesti očiju leči, pored savremenih metoda naučne medicine i kineskim biljem, akupunkturom/moksibuscijom, tuinaom, kineskom dijetetskom terapijom, kao različitim šema disanja sa raznim fizičkim stavovima i kretanjima tela kao što su či kung i tajđićuen.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Natpisi na proročkim kostima i školjkama kornjača iz dinastija Šang (1115—1234), sadrže indikacije za lečenje očnih bolesti u Kini.[2]

Delo Essential Subtleties on the Silver Sea (银海 精微, yínhǎi jīngwēi) imalo je veliki uticaj na kinesku oftalmologiju od svog nastanka do danas. Ovo delo koje je najverovatnije napisao Sun Simiao objavljeno je na kraju dinastije Juan (1271−1368).

Posebna karakteristika kineske oftalmologije su „pet točkova“ (五 轮, vulun) i „osam granica“ (八 廓, bakuo). Oni karakterišu određene anatomske segmente očiju koji odgovaraju određenim zang-fu organima. Na osnovu promena na pet točkova i osam granica mogu se zaključiti bolesti i potrebna terapija.[3][4]

Tokom istorije razvio se i čitav niz či kung vežbi disanja za bolju ishranu (oksigenaciju) očiju, koje sprečavaju oštećen vid (kao što je kratkovidnost) i preporučuju se u slučajevima zamora očiju (takozvani „či kung oka“).[5] Ove vežbe se i danas redovno primenjuju u kineskim školama.

U TCM-u, či kung oka i tuina smatraju se važnim dodatnim terapijama za konsolidaciju rezultata lečenja nakon akupunkture.[6]

U periodu od 17. do 19. veka, u Kinu dolaze mnogi lekari misionarsi, kao što su bili Teun Terrenz (1576-1630) i Peter Parker (1804-1880), koje u Kini po prvi put uvode zapadnu oftalmologiju i osnivaju prve očne klinike. Monografije i knjige objavljene tokom ta era prikazale su i opisale mnoge oftalmološke hirurške instrumente koji su bili zapravo prototipovi onih koji su danas u upotrebi.

Dvadesetih godina 20. veka u Pekinškoj medicinskom školi osnovao je moderno odeljenje za oftalmologiju. Prvi šef tog odeljenja bio je Harvey Howard vodećih svetskih oftalmologa te ere. U ovoj bolnici radili kao i na Medicinskoj školi u Peking radili su i prof. Ernst Fuchs i Ludwig von Sallmann iz Beča, i američki oftalmolog dr Peter C Kronfeld

Prva bolnica za očne i ušine bolesti osnovana je na kinsekom univeritetu 1928. godine od strane nekoliko mladih Kineza oftalmologa koji su studirali u inostranstvu, i sa sobom doneli inovacije tog vremena

Međutim, oftalmologija u Kini je nastavila da pati od nedostatka osoblja i opreme Do 1950-ih još uvek je bilo u celoj Kini samo 100 oftalmologa, sa sedištem u većim gradovima, koji su radili sa jako jednostavnom opremom.

Period najvećeg frazvoja i modernizacije ftalmologije u Kini dogodio se počev od kasnih 1970-ih kada je kineska vlada usvojila reformisanu i otvorenu politiku u medicini, i zdravstvu. Rezultat toga bio je dvostruko povećanje broja oftalmologa širom Kine, što je rezultovalo povećanje broja oftalmoloških odeljenja i drugih centara za negu očiju.

Savremena kineska oftalmologija[uredi | uredi izvor]

U savremenoj kineskoj oftalmologiji u Kini, kao i u zapadnim zemljama sveta, primenjuju se sve više dijagnostičke metode zapadne medicine (poput prorezne lampe), koje se i dalje kombinuju se sa dijagnostičkim metodama tradiicionalne kineske medicine (poput pulsne dijagnoze i dijagnoze jezika).

Prema nacionalnom istraživanju oftalmoloških resursa za 2003. godinu utvrđeno je da je u Kini te godine radilo 23.000 oftalmologa, u preko 2.700 oftalmoloških centara širom zemlje. Tako da je u Kini 2003. godine popisano:

  • 1.410 odeljenja za oftalmologiju na nacionalnom, univerzitetu, i u pokrajinskim i prefekturnim bolnicama,
  • 1.995 u sreskim bolnicama i
  • 174 u varošima bolnice.
  • 121 specijalizovanih očnih bolnica
  • 11 zavoda za prevenciju očna bolest
  • veliki broj privatnih bolnica

Paralelno sa osnivanjem očnih bolnica posebna pažnja poklanja se i školovanju oftalmologa u Kini. Zahteva se osam godina medicinske obuke u jednoj od 123 medicinske škole u ​​zemlji, uključujući i boravak u njima od tri do pet godina. To je takođe neophodno za polaganje nacionalnog ispita premasmernicama utvrđenim od strane kineskog oftalmološko društva (KOD).

Spoj savremenog i tradicionalnog[uredi | uredi izvor]

Kinesko oftalmološko društvo (KOD)u potpunosti prepoznaje da su dostignuća u oftalmologiji Kine ne bi dogodila bez podrške šire međunarodne oftalmološke zajednice. U tu svrhu KOD ulaže velike napore i rado sarađuj sa oftalmolozima širom sveta.

Ali takođe KOD prepoznaje da će kombinovani pristup naučne i tradicionalme kinske medicine biti od koristi za razvoj oftalmologije u Kini. U tom smislu savremena kineska oftalmologija i dalje navodi značaj koriščenja obrazaca nastanka bolesti zasnovanih na teorijama kineske tradicionalne medicine. Pa tako između ostalog kineska oftalmologija i dalje koriste koristi:

  • Akupunkturne tačke BL-1 (jingming 睛明, „Svetle oči“) i ST-1 (chengqi 承泣, „Kontejner suza“) koji navodno imaju poseban značaj u terapiji očnih bolesti.
  • Kineske herbalne lekove poput npr. cveta hrizanteme (lat: Chrysanthemi flos kineski: 菊花, júhuā) koja ima poseban odnos prema očima.[7]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Li Zhuanke et al.: New Traditional Chinese Ophthalmology (Xinbian zhongyi yanke xue). People's Military Medical Publishing House, Beijing 1997, ISBN 7-80020-704-8.
  2. ^ O’h Eineachain, Roibeard. „Chinese ophthalmologists share international vision, Special Focus – Global Ophthalmology” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 01. 07. 2022. g. Pristupljeno 8. 2. 2021. 
  3. ^ Agnes Fatrai, Stefan Uhrig (eds.): Chinese Ophthalmology – Acupuncture, Herbal Therapy, Dietary Therapy, Tuina and Qigong. Tipani-Verlag, Wiesbaden 2015, 31-34 ISBN 978-3-9815471-1-5.
  4. ^ Kovacs J, Unschuld P U: Essential Subtleties on the Silver Sea (The Yin-hai jing-wei). University of California Press, Berkeley 1998, 44-47 ISBN 978-0520080584.
  5. ^ Agnes Fatrai, Stefan Uhrig (eds.): Chinese Ophthalmology – Acupuncture, Herbal Therapy, Dietary Therapy, Tuina and Qigong. Tipani-Verlag, Wiesbaden 2015, 143. ISBN 978-3-9815471-1-5.
  6. ^ Zhong Kai: The Treatment of Juvenile Myopia by Acupuncture. Chinesische Medizin 1992;3:72-78
  7. ^ Guojia yaodian weiyuanhui 国家药典委员会: Zhonghua renmin gongheguo yaodian 中华人民共和国药典 (Pharmacopoeia of the People's Republic of China) vol. 1, Zhongguo yiyao keji chubanshe 中国医药科技出版社 (Chinese Medicine, Pharmacology, Science and Engineering Press), Beijing 2010, ISBN 978-7-5067-4439-3, S. 292

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Agnes Fatrai, Stefan Uhrig (Hrsg.): Chinesische Medizin in der Augenheilkunde – Akupunktur, Arzneimitteltherapie, Diätetik, Tuina und Qigong. 2. Auflage. Tipani-Verlag, Wiesbaden 2012, ISBN 978-3-9815471-0-8.
  • J. Kovacs, P. U. Unschuld: Essential Subtleties on the Silver Sea (The Yin-hai jing-wei). University of California Press, Berkeley 1998, ISBN 0-520-08058-0.
  • Li Zhuanke u. a.: Neue traditionelle chinesische Augenheilkunde (Xinbian zhongyi yanke xue). Volksverlag für Militärmedizin, Beijing 1997, ISBN 7-80020-704-8.
  • Guan Guohua u. a.: Diagnostik und Behandlung in der chinesischen Augenheilkunde (Zhongyi yanke zhenliao xue). Universitätsverlag für chinesische Medizin und Arzneimittel, Shanghai 2002, ISBN 7-81010-613-9.
  • Xiao Guoshi u. a.: Klinisches Handbuch der traditionellen chinesischen Augenheilkunde (Zhongyi yanke linchuang shouce). Volksverlag für Hygiene, Beijing 1996, ISBN 7-117-02443-7.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кинеска_офталмологија&oldid=27442080”