Kijaksar

Teritorija Medije oko 600. godine p. n. e.

Kijaksar (umro 585. p. n. e.) je bio vladar Medijskog carstva od 625. do 585. godine p. n. e.

Biografija

Kijaksar je bio unuk Dejoka (osnivača Medijskog carstva) i sin Fraorta. Svoga oca nasledio je 625. godine p. n. e. Fraort je stradao u sukobu sa Asirijom te je Kijaksar postao zakleti neprijatelj Asiraca. U borbi je bio uspešan te mu je uspelo da opsedne i samu prestonicu Asirije, Ninivu. Osvajanje Ninive sprečio je napad Skita. Kijaksar je poražen u sukobu sa Skitima koji su, prema Herodotu, zauzeli veći deo njemu poznate Azije. Kijaksar je podigao ustanak protiv Skita, namamio skitske vođe na banket i tamo ih ubio. Preživeli Skiti pobegli su u Lidiju što dovodi do neprijateljstva ove dve zemlje.

Oslobodivši se Skita, Kijaksar je mogao nastaviti rat protiv Asirskog carstva. Sklopio je savez sa vavilonskim kraljem Nabopolasarom. Godine 614. p. n. e. pao je Ašur, a dve godine kasnije i Niniva. Preživeli nakon pada Ninive sklonili su se u Haran gde se Ašur-ubalit II proglasio novim asirskim kraljem. Pobeda nad Ašur-ubalitom (609. p. n. e.) označila je kraj Novoasirskog carstva. Nedugo potom, Međani su svojoj državi pripojili i Urartu. Kijaksar je vodio rat i protiv Lidije. Na dan odlučujuće bitke između Lidije i Medije dogodilo se pomračenje sunca što su obe strane protumačile kao loš znak. Zahvaljujući pomračenju sunca je pomoglo današnjim istraživačima da utvrde tačan datum ovog događaja. Bilo je to 28. maja 585. godine p. n. e., a bitka kod Halisa je jedan od prvih događaja koji su precizno hronološki određeni. Ubrzo je sklopljen mir. Granica Medije i Lidije sada je bila reka Halis. Iste godine umire Kijaksar, a na presto dolazi njegov sin Astijag. On je bio poslednji medijski vladar. Sa prestola ga je svrgao Kir Veliki koji je potom osnovao Ahemenidsko carstvo.

Izvori

• Kurt, Ameli (2012). Stari istok. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ISBN 978-8617180872. 
• Avdijev, V. I. (1952). Istorija starog istoka. Beograd: Naučna knjiga. 
• Istorija starog veka 1 - dr Momir Jović, Pergament, Priština 1995. godina