Нинива

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Нинива на мапи Ирака
Нинива
Нинива
Нинива на карти Ирака
„Краљ лови лавове“ из северне палате у Ниниви, Британски Музеј
Врата Адад у Ниниви. Бетон је део модерне реконструкције.
Врата Машки, реконструкција
Врата Адад, реконструкција

Нинива је била значајан град у Асирији. Лежала је на источној обали реке Тигра у Мосула у данашњем Ираку. Нинива је била град од преко 100.000 становника око 700. п. н. е. Градске зидине су биле дугачке 12 километара. Сенахерибова палата је била димензија 210 метара са 200 метара. У Ниниви је нађена Асурбанипалова библиотека од 22.000 глинених плочица. Разорена је 612. п. н. е.

Географија[уреди]

Стара Нинива налазила се на ушћу реке Коср у Тигар. Налазиште је на 730 хектара, а опасана је била 12 километарским зидом од цигле. Цело подручје се налази делом у данашњем Мосулу. Нинива је била значајан трговачки центар. Заузимала је централну позицију на путу од Средоземног мора до Индијског океана.

Историја[уреди]

Поједностављен план античке Ниниве на којој се виде градске зидине и положаји градских врата

Текстови из хеленистичког периода спомињу Нина, као оснивача Ниниве. Нинива се 1800. п. н. е. спомиње као култно место богиње Иштар. По наређењу краља Митане статуу Иштар су послали фараону Аменхотепу III у 14. веку пре Христа. Нинива је била вазал Митане до средине 14. века п. н. е, а тада ју је заузео асирски краљ. Нема доказа да су асирски краљеви градили у 2. миленијуму пре Христа. Тек су неоасирски владари започели са интензивнијом градњом у Ниниви. Јача градња је од Ашурнасирпала II (владао 883.-859. п. н. е.). Каснији краљеви су поправљали старе и градили нове палате и храмове.

Сенахериб је од Ниниве направио величанствен град око 700. п. н. е. Поставио је нове улице и тргове и изградио је чувену палату без премца, чије су димензије биле 210 са 200 метара. Састојала се од 80 соба. У палати су нађене многе таблице Главна врата су имала скулптуре бикова-људи као заштитнике. У то време укупна површина Ниниве била је 7 km², а у град се улазило на 15 великих врата.

Систем од 18 канала служио је за снабдевање Ниниве водом. Ту је живело више од 100.000 људи, па је Нинива била два пута већа од Вавилона.[1]

Око 633. п. н. е. Асирија је почела показивати знакове слабости. Међани су први пут сами напали Ниниву, а онда су је 625. п. н. е. напали заједно са војницима из Вавилона и Сусе. Нинива је пала 612. п. н. е. и била је сравњена са земљом. Људи у граду, који нису могли да побегну до последњих асиријских упоришта били су или масакрирани или депортовани. Приликом ископавања Ниниве нађени су многи несахрањени костури. Асиријско царство је пало, а Медија и Вавилон су поделили провинције међу собом.

Након потпуног разарања 612. п. н. е., Нинива није била настањена све до периода Сасанида. Поново се спомиње у бици код Ниниве 627. између Византије и Сасанидског царства. Након арапског освајања 637., град Мосул је наследио античку Ниниву.

Археологија[уреди]

Пре ископавања у 19. веку историјско знање о Асирији је било изузетно мало. Данас је Нинива означена са два велика брежуљка Кујунџик и Наби Јунус и са остацима градских зидина од 12 километара. Француски конзул у Мосулу је у 19. веку започео са истраживањем брежуљка на супротној обали Тигриса. Наишли су на краљевску палату Саргона II у Дур-Шарукину (Хорсабаду). Млади британски истраживач Хенри Лајард је 1847. истраживао рушевине, а 1849. је пронашао изгубљену палату од Сенахериба у Мосулу. Открио је и Асурбанипалову палату и чувену Асурбанипалову библиотеку са 22.000 глинених плочица са клинастим писмом. Каснији истраживачи су откривали палату за палатом, а огромно благо асирије завршавало је по европским музејима. Нађене су и призме са краљевским аналима Сенахериба, Есархадона и Асурбанипала.

Градски зидови и врата[уреди]

Рушевине Ниниве окружене су остацима зида од масивног камена и цигли од блата, а потичу из 700. п. н. е. Зидови су били дуги 12 километара. Зид од камена је имао висину од 6 метара, а окружен је био зидом од цигала од блата високим 10 метара и 15 метара широким. На сваких 18 метара је била једна кула од камена. Градски зид имао је 15 врата.

Машки врата или у преводу „врата до места за напајање“ вероватно су се користила за напајање стоке на реци Тигрис.

Нергал врата, могуће да су се користила за церомонијалне сврхе ибиал су једина врата са каменим скулптурама крилатих бикова са људском главом (Ламасу). Врата је открио Лајард у 19. веку, а реконструисана су средином 20. века.

Адад врата, именована по богу Ададу. Реконструкцију су започели Ирачани 1960-их, али нису никад завршили.

Шамаш врата, именована су по богу Сунца Шамашу, а реконструисана су 1960-их.

Библија[уреди]

У Библији се Нинива спомиње у раздобљу, када је била престолница Асирије. У првој Мојсијевој књизи се говори о Нимроду и његовим градовима, а ту се спомиње и Нинива. Нинива је била престолница највећег непријатеља Јуде и Израела, па се зато често спомиње у Библији. У Јеванђељу по Матеју и Јеванђељу по Луки спомиње се Нинива као пример града који је био препун охолости, па је пао.

Референце[уреди]

  1. ^ Matt T. Rosenberg. „Largest Cities Through History”. geography.about.com. Приступљено 6. 5. 2013. 

Литература[уреди]

  • Russell, John Malcolm (1992), Sennacherib's "Palace without Rival" at Nineveh, University Of Chicago Press, ISBN 0-226-73175-8 
  • Barnett, Richard David (1976), Sculptures from the north palace of Ashurbanipal at Nineveh (668-627 B.C.), British Museum Publications Ltd, ISBN 0-7141-1046-9 
  • Campbell Thompson, R.; Hutchinson, R. W. (1929), A century of exploration at Nineveh, Luzac 
  • Bezold, Carl, Catalogue of the Cuneiform Tablets in the Kouyunjik Collection of the British Museum 
  • Catalogue of the Cuneiform Tablets in the Kouyunjik Collection of the British Museum, British Museum 
  • Liverani, Mario (2016) [2013], Immaginare Babele [Imagining Babylon: The Modern Story of an Ancient City], Превод: Campbell, Alisa, De Gruyter, ISBN 978-1-61451-602-6 
  • Scott, M. Louise; MacGinnis, John (1990), Notes on Nineveh, Iraq, 52, стр. 63—73 
  • Trümpler, C., ур. (2001), Agatha Christie and Archaeology, The British Museum Press, ISBN 978-0714111483  - Nineveh 5, Vessel Pottery 2900 BC
  • Leick, Gwendolyn (2010), The A to Z of Mesopotamia, Scarecrow Press  - Early worship of Ishtar, Early / Prehistoric Nineveh
  • Durant, Will (1954), Our oriental heritage, Simon & Schuster  – Early / Prehistoric Nineveh

Спољашње везе[уреди]