Ki (boginja)
Ki ili Ninhursag je bila boginja zemlje u sumerskoj mitologiji, glavna supruga boga neba An. U nekim legendama Ki i An su bili brat i sestra, potomci Anšara („Nebeski stožer“) i Kišara („Zemaljski pivot“), ranija personifikacije neba i zemlje.[1]
Mitologija[uredi | uredi izvor]
Ki je bila boginja zemlje u sumerskoj mitologija zaštitnica gradova Adab i Kiš, boginja kamenite zemlje, sposobna da stvori život u podnožju i pustinji. Kao boginja majka, bila je zaštitnica rađanja i kao tugujuća majka za svojim sinom, ždrebetom. Ki je rodila velike bogove Anunaki, a jedan od njenih je bio najpoznati Enlil, bog vazduha. Prema legendi, nebo i zemlja bili su nekada nerazdvojni sve dok se nije rodio Enlil. Koji je razdvojio nebo i zemlju na dva dela. Ki je ostala na zemlji, a An na nebu. Ninhursag takođe igra važnu ulogu u stvaranju čoveka.[2]
Kult[uredi | uredi izvor]
Poštovani od pastira severne Mesopotamije. Njen glavni hram obožavanja bio je Ekur („Planinska kuća“) u Eridu. Zvali su je Ninmah („Velika kraljica“), Ninta („Dama sa rođenjem“), Mamma ili Mami (majka), Aruru, Belet Ili (akad. „Dama bogova“)
Iako obim dužnosti ove boginje nije bio jasno razgraničen, a njen kult u kasnijim periodima istorije Sumera nije bio široko rasprostranjen, u davnim vremenima kraljevi i vladari nazivali su je svojom majkom. Ninhursag, koja se pojavila pod raznim imenima - Ninthu („dama koja je dala život“), Ninmah („visoka dama“) itd. - u najstarijim spiskovima bogova stoji ispred Enkija.
Očigledno se ova boginja prvobitno zvala Ki (zemlja) i smatrala se suprugom boga An (neba), bila je najdrevnije oličenje majke bogova, rodonačelnica svih živih bića, zaštitnica plodnosti i useva. Majka je bogova i njene crte se nalaze u mnogim ženskim božanstvima.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Sumerian Goddesses”. Arhivirano iz originala 11. 02. 2021. g. Pristupljeno 23. 02. 2021.
- ^ Mesopotamian and Greek myths[mrtva veza]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Dalley, Stephanie (1998). Myths from Mesopotamia : creation, the flood, Gilgamesh, and others. Oxford: Oxford University Press. str. 236. ISBN 978-0-19-283589-5.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Ovaj članak vezan za mitologiju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |