Klan Rjuzodži
| Klanovi ere Sengoku | ||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| ||||||||||||||||||||||||||
|
Glavni klanovi: ime i boja na mapi | ||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||
| Manji klanovi | ||||||||||||||||||||||||||
|
Hosokava−Rokaku−Date−Ouči Rjuzodži−Azai−Asakura |
||||||||||||||||||||||||||
| Hrišćanski klanovi | ||||||||||||||||||||||||||
|
Omura−Arima |
||||||||||||||||||||||||||
Klan Rjuzodži (jap. 龍造寺氏), japanska vlastelinska porodica iz perioda Sengoku koja je kratko vreme (1570-1584) vladala severozapadnim delom ostrva Kjušu.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Period Sengoku[uredi | uredi izvor]
Tokom većeg dela srednjeg veka u Japanu, još od uspostavljanja Kamakura režima krajem 12. veka, severni Kjušu, koji je obuhvatao šest od devet provincija Kjušua, bio je sfera uticaja dve velike šugo porodice, klan Šoni iz Čikuzena, koji su držali severozapadni deo ostrva, i klan Otomo iz Bungoa, koji su vladali severoistočnim provincijama. U kasnom petnaestom veku, međutim, ove dve tradicionalne sile našle su se pod nemilosrdnim pritiskom porodice Ouči iz Jamagučija u provinciji Suo preko moreuza Šimonoseki na Honšuu. Taj pritisak je izazvao kolaps srednjovekovne strukture moći na severnom Kjušuu.[1]
Porodica Šoni uništena je do 1536, kada je Ouči Jošitaka (1507-51) uspeo da uništi Šoni Sukemota pošto je primamio na svoju stranu njegovog glavnog vazala i najaktivnijeg generala, Rjuzodži Iekanea (umro 1546). Na duge staze, međutim, nestanak Šonija sa scene na kojoj su vekovima igrali tako istaknutu ulogu bio je značajan uglavnom kao faktor koji je dozvolio njihovim bivšim vazalima, klanu Rjuzodži, da izgrade moćni novi Sengoku domen. Rjuzodži su od posebnog interesa jer su igrali pogubnu ulogu u istoriji ranohrišćanske misije Japana.[1]
Vrhunac moći[uredi | uredi izvor]
U jesen 1569. godine, Otomo Sorin preoteo je Buzen i Čikuzen od klana Mori. Ali Sorin nije uspeo da savlada lukavog i izdržljivog neprijatelja, Rjuzodži Takanobua. Invazione snage koje je poslao 1570. da isteraju Rjuzodžija iz njegove tvrđave Saga u severoistočnom Hizenu odbio je Takanobuov kapetan Nabešima Naošige (1538-1618) u bici kod Imajame.[1]
Ne samo da je Sorinovo napredovanje u Hizen zaustavljeno neuspehom ove ekspedicije, već je Takanobu takođe bio oslobođen svojom pobedom da usmeri svoju pažnju na oblasti koje su ležale zapadno od njegove teritorije. Pokoravajući ili zastrašujući velikaše poput Goto Takaakire, Macuura Takanobua i Arima Harunobua (1567-1612), Rjuzodži je tokom 1570-ih došao da dominacije nad Hizenom.[1]
Posle poraza klana Otomo u bici kod Mimigave (10. decembra 1578) većina lokalne vlastele u provincijama Čikuzen, Čikugo i Higo potražila je zaštitu pobedničkog klana Šimazu ili klana Rjuzodži. Paradoksalno, poraz klana Otomo kod Mimigave najviše je iskoristio Rjuzodži Takanobu, njihov zapadni sused, da se proširi na provinciju Higo. Do 1581. učvrstio se u toj provinciji, čime je neposredno ugrozio klan Šimazu u provinciji Sacuma i time za neko vreme odvratio njihovu pažnju od klana Otomo.[1]
Ugrožen od klana Rjuzodži, klan Šimazu je 1582. podstakao na pobunu njihove vazale, klan Arima u Šimabari. U pokušaju da uguši tu pobunu, koja je bila aktivno pomagana od klana Šimazu, Rjuzodži Takanobu potučen je i ubijen u bici kod Okita Navate (1584). Posle ovog poraza teritorija klana Rjuzodži spala je na njihovu postojbinu, istočni deo provincije Hizen.[1]
U Hidejošijevoj službi[uredi | uredi izvor]
Tokom osvajanja Kjušua (1587), Rjuzodži Masaje (1556-1607), Takanobuov sin i naslednik, stao je na stranu Tojotomi Hidejošija i potvrđen mu je posed nad četiri okruga u provinciji Hizen.[1]