Klan Hodžo (Sengoku)
| Klanovi ere Sengoku | ||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| ||||||||||||||||||||||||||
|
Glavni klanovi: ime i boja na mapi | ||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||
| Manji klanovi | ||||||||||||||||||||||||||
|
Hosokava−Rokaku−Date−Ouči Rjuzodži−Azai−Asakura |
||||||||||||||||||||||||||
| Hrišćanski klanovi | ||||||||||||||||||||||||||
|
Omura−Arima |
||||||||||||||||||||||||||
Klan Hodžo (jap. 後北条氏, Go Hodžo ši, doslovno Kasniji klan Hodžo), poznati i kao Hodžo iz Odavare, japanska velikaška porodica iz perioda Sengoku, koja je na vrhuncu moći (oko 1590) kontrolisala više provincija u oblasti Kanto.[1] Nije ni u kakvom srodstvu sa starijim klanom Hodžo iz perioda Kamakura, iako imaju isto ime i grb.[2]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Osnivač ove porodice, Hodžo Soun (1432−1519), počeo je kao običan samuraj, a umro je u 87. godini kao gospodar dve provincije, Izu i Sagami, sa prestonicom u zamku Odavara. Dobrovoljno se povukao sa vlasti 1518. kako bi njegov sin, Hodžo Udžicuna (1487−1541), mirno preuzeo porodične posede za njegovog života. Mirno nasleđivanje poseda sa oca na sina bilo je uobičajeno u klanu Hodžo, ѕa razliku od njihovih rivala u istočnom Japanu, klana Takeda i klana Uesugi.[3][4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Blek, Džeremi (2006). Enciklopedijski Istorijski Atlas Sveta. Beograd: Mono&Manana. str. 267. ISBN 86-7804-042-4.
- ^ Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 37—38. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.
- ^ Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 12−13. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.
- ^ Turnbull, Stephen R. (2008). Samurai armies, 1467-1649. Oxford: Osprey. str. 14—15. ISBN 978-1-84603-351-3. OCLC 212855770.