Kolacija
Kolacija su podaci na kataloškom listiću koji se odnose na broj strana i tomova, ilustracije, format i propratni materijal publikacije. Paginacija, ilustracije i format označavaju se po određenim pravilima.[1] Kolacija označava utvrđivanje izvornosti teksta, poređenje više rukopisa ili izdanja istog dela kako bi se ustanovila autentičnost, što je temelj tekstualne analize i neophodnost pri postupku izdavanja kritičkog izdanja.[2]
Kolacija predstavlja sakupljanje pisanih podataka (pisane dokumentacije) u standardnom redosledu. To je proces organizacije reči ili informacija koji nije ograničen raspoređivanjem samo slovima alfabeta. Mnogi sistemi kolacije zasnivaju se na numeričkom ili alfabetnom redosledu. Kolacija je neophodan element za administrativne sisteme unošenja podataka, bibliotečke kataloge i referentne knjige.
Lista reči koja se pravi postupkom kolacije je osnova mnogih sistema unošenja podataka, bibliotečkih kataloga i referentnih knjiga. Bitno je razlikovati teme klasifikacija od kolacija, jer se klasifikacija vezuje za uređivanje informacija u logičke kategorije, dok se kolacija vezuje za raspoređivanje tih logičkih kategorija.
Prednosti sortiranih lista[uredi | uredi izvor]
- lakše pronalaženje prvih n elemenata i poslednjih n elemenata
- lakše pronalaženje elemenata u datom opsegu
- jednostavnija pretraga određenog elementa uključujući i podatak da li je element na listi, preko binarnog sistema pretrage.
Kolacioni sistemi[uredi | uredi izvor]
Numeričko sortiranje, sortiranje jednoobraznih karaktera[uredi | uredi izvor]
Kompjuteri mogu koristiti tekstualnu informaciju, tj. set karaktera koji propisuje numerički code point za svako slovo ili glif.
Alfabetni redosled[uredi | uredi izvor]
Sastoji se iz konvencionalnog redosleda slova u alfabetu (abecedi). Princip je takav da reči na listi koje počinju istim slovom, treba da budu grupisane zajedno. Princip raspoređivanja se koristi u slučajevima kada se slova razlikuju.
Primer:
- Astrofizika
- Astrolab
- Astronomija
Redosled se pravi prema prvom slovu koje se u datim rečima razlikuje. Prema abecednom redosledu, f je pre l, a l je pre n. Po tom principu su prethodne reči raspoređene.
Razlika između kompjuterskog numeričkog raspoređivanja i alfabetnog redosleda jasna je u jezicima koji koriste prošireni latinski alfabet. Primer za to je španski, koji u svom alfabetu ima 30 slova. Slovo ñ dolazi posle n, takođe ch i ll (koriste se kao dvoslovne kombinacije). Numerički redosled može rasporediti slovo ñ netačno, prateći z, ch kao c+h. Slične razlike postoje u numeričkom i alfabetnom sortiranju u danskom, norveškom, nemačkom, islandskom, engleskom jeziku...
Potezno sortiranje (Radical-and-stroke sorting)[uredi | uredi izvor]
Koristi se u znakovnim sistemima, kojim se, između ostalih, upravljaju kineski i japanski jezik.
Multilingvalno sortiranje[uredi | uredi izvor]
Kada liste koje čine nazivi reči treba da budu raspoređene, ali se ne mogu zajedno rasporediti po određenom kontekstu zato što ne pripadaju samo jednom jeziku, koristi se Unicode Collation Algorithm.
Moguće komplikacije i rešenja problema[uredi | uredi izvor]
Konvencije u tipografiji i sistemima sortiranja[uredi | uredi izvor]
Alfabeti nisu jedini sistemi zapisivanja. Neka slova se često ostavljaju u alfabetu, iako se ne koriste u pisanju. Bez obzira na taj podatak, ta slova stoje u numeraciji.
Složene reči ili specijalni karakteri[uredi | uredi izvor]
Problem se javlja zbog neslaganja u tome kako da se određene reči rasporede u tekstovima. Jedno rešenje je da se otkloni prostor između dve ili više reči, a drugi je da se prostor računa kao karakter koji se raspoređuje pre brojeva i slova.
Raspoređivanje imena i prezimena[uredi | uredi izvor]
U kulturama u kojima se prezimena pišu posle imena, poželjno je staviti prvo prezime. U tim slučajevima i imena moraju biti dodatno redom raspoređena.[3]
Raspoređivanje brojeva[uredi | uredi izvor]
Rastući redosled brojeva razlikuje se od alfabetnog. Broj 11 je pre broja 2 prema alfabetu. Ovaj problem se rešava dodavanjem nule ispred broja, pa je tako 11 posle 02.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Jokanović V. Kalender F. Popović E. Stojanović M. (1984). Bibliotekarski leksikon. Beograd: Nolit. str. 100, 101.
- ^ Vraneš, Aleksandra; Marković, Ljiljana (2013). Od rukopisa do biblioteke - pojmovnik. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. str. 178. ISBN 978-86-86419-57-6.
- ^ „Collation”. New World Encyclopedia. 11. 3. 2017. Arhivirano iz originala 27. 05. 2019. g. Pristupljeno 27. 5. 2019.