Пређи на садржај

Илустрација

С Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација Xеси Вилkок Смитa.

Илустрација може бити цртеж, слика, фотографија или други облик уметности. Сврха илустрације је да декорише причу, песму или део текстуалне информације (као што је чланак у новинама), традиционално визуелно представљајући неки део описа у тексту.

Илустрација је декорација, интерпретација или визуелно објашњење текста, концепта или процеса,[1] дизајнирана за интеграцију у штампане и дигитално објављене медије, као што су постери, леци, часописи, књиге, наставни материјали, анимације, видео игрице и филмови. Илустрацију обично креира илустратор. Дигиталне илустрације се често користе да би се веб-сајтови и апликације учинили лакшим за коришћење, као што је употреба емоџија који прате дигитални тип.[2] Илустрација такође значи пружање примера; било у писаној форми или у облику слике.

Порекло речи „илустрација“ је касносредњеенглеско (у смислу „осветљење; духовно или интелектуално просветљење“): преко старофранцуског од латинске речи illustratio(n-), од глагола illustrare.[3]

Стилови илустрације[уреди | уреди извор]

„Илустрација надмашује објашњење“, Western Engraving & Colortype Co. (1916)
Бели зец из Алисе у земљи чуда, илустровао Џон Тенијел (1820–1914).

Специјалистичке области[1] укључују:[4]

Техничка и научна илустрација [уреди | уреди извор]

Растављени дијаграм зупчасте пумпе[5][6] (око 2007)
Илустрација лика из цртаног филма (јул 2003)
Цртеж Неша 600,[7][8] америчког аутомобила из 1940-их (1942)
Илустрације разних инсеката, које је 1833. нацртао Џ. Тасту

Техничка и научна илустрација саопштава информације техничке или научне природе. Ово може укључивати растављене приказе, исечке, пролазе, реконструкције, инструкцијске слике, дизајн компоненти, дијаграме. Циљ је „генерисање експресивних слика које ефективно преносе одређене информације путем визуелног канала до људског посматрача“.[9]

Техничка и научна илустрација је генерално дизајнирана да опише или објасни субјекте нетехничкој публици, тако да мора да пружи „укупан утисак о томе шта објекат јесте или ради, како би се повећало интересовање и разумевање гледаоца.“[10]

Постоји Цех илустратора природних наука[11] и Удружење медицинских илустратора.[12][13] Врсте послова се крећу од истраживачких института преко музеја до анимације.[14]

Илустрација као ликовна уметност[уреди | уреди извор]

Оберон, Титанија и Пак са вилама које плешу Вилијам Блејк (1786)

Познато је да оригинална илустрација може да привуче високе цене на аукцији. Слика америчког уметника Нормана Роквела „Раскидање кућних веза“ продата је на Сотбисoвој аукцији 2006. за 15,4 милиона долара.[15] Многи други жанрови илустрације су једнако цењени, а пинуп уметници као што су Гил Елвгрен и Алберто Варгас, на пример, такође остварују високе цене.

Функција[уреди | уреди извор]

Илустрација обухвата широк појам и може послужити тако што ће:

  • Дати лице главним јунацима у причи;
  • Презентовати више примера предмета у школским уџбеницима ;
  • Дати визуелно „корак по корак“ објашњење за неку поправку;
  • Допунити или објаснити одређени текст;
  • итд...

Историја[уреди | уреди извор]

Рана историја[уреди | уреди извор]

Најраније форме илустрације биле су цртежи у пећинама праисторијских људи.[16][17]

Од 15. до 18. века[уреди | уреди извор]

Током 15. века, књиге су илустроване помоћу дрвореза. Главни процес репродукције илустрације био је гравирање. На крају 18. века, Литографија постаје доступна и илустрација постаје све квалитетнија.

Златно доба илустрације[уреди | уреди извор]

Од раних 1800-их новине, магазини за масовно тржиште и илустроване књиге постали су доминантни потрошачки медији у Европи и Новом свету. До 19. века, развој технологије штампања омогућио је илустраторима да експериментишу са бојама и техникама приказивања. Овај развој штампарства утицао је на све области књижевности од кувара, фотографије и туристичких водича, као и књига за децу. Такође, због напретка у штампању, постало је приступачније производити фотографије у боји унутар књига и других материјала.[18] До 1900. године скоро 100 посто папира је било машински направљено, и док је особа која је радила ручно могла произвести 60-100 фунти папира дневно, механизација је давала око 1.000 фунти дневно.[19] Поред тога, у периоду од 50 година између 1846. и 1916. године, производња књига је порасла за 400%, а цена књига је преполовљена.[19]

Америчко „златно доба илустрације“ трајало је од 1880-их па до негде мало после Првог светског рата (мада су се каријере неким „златним“ илустраторима настављале и пар деценија касније). То је било време новина, часописа, и илустрованих књига као најдоминантнијих медија.[20] Развијање штампарске технологије доводи илустраторе до испробавања нових техника и боја. Мал група илустратора постаје богата и позната.

У Европи, на златно доба утицали су покрети дизајна као што је био Арт Нуово. Главни уметници били су Волтер Крејн, Едмунд Дулак, Обри Бирдсли, Артур Ракам и Кеј Нилсен. Амерички илустратори тог периода били су Брендивајн Вали који је сликао традиционално, који је започео Хауард Пајл а наставили његови студенти, у које спадају Норман Роквел, Хадон Сандблом, Н.К. Вајат, Масфилд Париш, Френк Шуновер and Едвин Остин Аби.

У Француској, 1905. године, Друштво савремене књиге наручило од Пола Жува да илуструје Књигу о џунгли Радјарда Киплинга. Пол Жув је посветио десет година изради 130 илустрација ове књиге која ће остати једно од ремек-дела библиофилије..[21]

Илустрација данас[уреди | уреди извор]

Почевши од 1990-их, традиционални илустратори се суочавају са изазовом употреба компјутерских програма као што су Adobe Illustrator, Адоби фотошоп, и CorelDRAW. Упркос постојању старих традиционалних техника илустрације, компјутерски програми све више доминирају тржиштем, док се неки илустратори чак и посебно образују за рад над таквим врстама програма.

Уметност илустрације[уреди | уреди извор]

Интересовање за уметност илустрације путем књига, постера и часописа из дана у дан све више и више расте. Данас постоје и музејске изложбе, часописи и каталози посвећени овој врсти уметности, од најранијих дана па до данас.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ cf. the freely available international Database of Scientific Illustrators 1450-1950 with 20 search fields and nearly 7000 entries of illustrators in science, medicine & technology active prior to 1950
  2. ^ „What Is Illustration? A Look at Its Modern Beginnings to How It Is Used Today”. My Modern Met (на језику: енглески). 2020-03-07. Приступљено 2020-11-28. 
  3. ^ „Oxford Dictionary”. Архивирано из оригинала 21. 8. 2012. г. 
  4. ^ „Prospects.ac.uk”. 
  5. ^ „Welcome to the Hydraulic Institute”. Pumps.org. Архивирано из оригинала 2013-06-26. г. Приступљено 2013-08-18. 
  6. ^ Frank Prager, Kepler as inventor, Vistas in Astronomy, Volume 18, 1975, Pages 887-889, https://doi.org/10.1016/0083-6656(75)90184-1.
  7. ^ Kimes, Beverly R.; Kowalke, Ron, ур. (1997). The Standard Catalog of American Cars 1946-1975Неопходна слободна регистрација (Fourth изд.). Krause Publications. стр. 477. ISBN 978-0-87341-521-7. 
  8. ^ „Ford and Nash show first new cars”. Popular Science: 125. август 1945. Приступљено 21. 12. 2014. 
  9. ^ Ivan Viola and Meister E. Gröller (2005). "Smart Visibility in Visualization". In: Computational Aesthetics in Graphics, Visualization and Imaging. L. Neumann et al. (Ed.)
  10. ^ Industriegrafik.com Архивирано 2009-08-14 на сајту Wayback Machine website, Last modified: June 15, 2002. Accessed February 15, 2009.
  11. ^ „Guild of Natural Science”. 18. 11. 2022. 
  12. ^ „Association of Medical Illustrator”. 18. 11. 2022. 
  13. ^ „Zippia”. 18. 11. 2022. 
  14. ^ „Guild of Natural Science”. 18. 11. 2022. 
  15. ^ Bissonnette, Zac (22. 2. 2010). „Norman Rockwell's Rising Value Prices Out His Museum”. AOL Daily Finance. Архивирано из оригинала 2010-02-23. г. 
  16. ^ „What Is an Illuminated Manuscript?”. National Gallery of Art. Приступљено 21. 10. 2022. 
  17. ^ „Heavenly Craft: The Woodcut in Early Printed Books”. Library of Congress. 27. 7. 2010. Приступљено 21. 10. 2022. 
  18. ^ Lyons, Martyn (2011). Books: A Living History. London: Thames & Hudson. стр. 193—196. ISBN 9780500291153. 
  19. ^ а б Leighton, Mary Elizabeth; Surridge, Lisa (2012). „Victorian Print Media and the Reading Public”. The Broadview Anthology of Victorian Prose: 1832- 1901. Peterborough, ON: Broadview Press. стр. 14. 
  20. ^ The R. Atkinson Fox Society: What Was the Golden Age of Illustration?
  21. ^ „Paul Jouve”. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]