Илустрација

Илустрација може бити цртеж, слика, фотографија или други облик уметности. Сврха илустрације је да декорише причу, песму или део текстуалне информације (као што је чланак у новинама), традиционално визуелно представљајући неки део описа у тексту.

Илустрација је декорација, интерпретација или визуелно објашњење текста, концепта или процеса,^[1] дизајнирана за интеграцију у штампане и дигитално објављене медије, као што су постери, леци, часописи, књиге, наставни материјали, анимације, видео игрице и филмови. Илустрацију обично креира илустратор. Дигиталне илустрације се често користе да би се веб-сајтови и апликације учинили лакшим за коришћење, као што је употреба емоџија који прате дигитални тип.^[2] Илустрација такође значи пружање примера; било у писаној форми или у облику слике.

Порекло речи „илустрација“ је касносредњеенглеско (у смислу „осветљење; духовно или интелектуално просветљење“): преко старофранцуског од латинске речи illustratio(n-), од глагола illustrare.^[3]

Стилови илустрације[уреди | уреди извор]

Специјалистичке области[1] укључују:^[4]

Техничка и научна илустрација [уреди | уреди извор]

Техничка и научна илустрација саопштава информације техничке или научне природе. Ово може укључивати растављене приказе, исечке, пролазе, реконструкције, инструкцијске слике, дизајн компоненти, дијаграме. Циљ је „генерисање експресивних слика које ефективно преносе одређене информације путем визуелног канала до људског посматрача“.^[9]

Техничка и научна илустрација је генерално дизајнирана да опише или објасни субјекте нетехничкој публици, тако да мора да пружи „укупан утисак о томе шта објекат јесте или ради, како би се повећало интересовање и разумевање гледаоца.“^[10]

Постоји Цех илустратора природних наука^[11] и Удружење медицинских илустратора.^[12]^[13] Врсте послова се крећу од истраживачких института преко музеја до анимације.^[14]

Илустрација као ликовна уметност[уреди | уреди извор]

Познато је да оригинална илустрација може да привуче високе цене на аукцији. Слика америчког уметника Нормана Роквела „Раскидање кућних веза“ продата је на Сотбисoвој аукцији 2006. за 15,4 милиона долара.^[15] Многи други жанрови илустрације су једнако цењени, а пинуп уметници као што су Гил Елвгрен и Алберто Варгас, на пример, такође остварују високе цене.

Функција[уреди | уреди извор]

Илустрација обухвата широк појам и може послужити тако што ће:

Дати лице главним јунацима у причи;
Презентовати више примера предмета у школским уџбеницима ;
Дати визуелно „корак по корак“ објашњење за неку поправку;
Допунити или објаснити одређени текст;
итд...

Историја[уреди | уреди извор]

Рана историја[уреди | уреди извор]

Најраније форме илустрације биле су цртежи у пећинама праисторијских људи.^[16]^[17]

Од 15. до 18. века[уреди | уреди извор]

Током 15. века, књиге су илустроване помоћу дрвореза. Главни процес репродукције илустрације био је гравирање. На крају 18. века, Литографија постаје доступна и илустрација постаје све квалитетнија.

Златно доба илустрације[уреди | уреди извор]

Од раних 1800-их новине, магазини за масовно тржиште и илустроване књиге постали су доминантни потрошачки медији у Европи и Новом свету. До 19. века, развој технологије штампања омогућио је илустраторима да експериментишу са бојама и техникама приказивања. Овај развој штампарства утицао је на све области књижевности од кувара, фотографије и туристичких водича, као и књига за децу. Такође, због напретка у штампању, постало је приступачније производити фотографије у боји унутар књига и других материјала.^[18] До 1900. године скоро 100 посто папира је било машински направљено, и док је особа која је радила ручно могла произвести 60-100 фунти папира дневно, механизација је давала око 1.000 фунти дневно.^[19] Поред тога, у периоду од 50 година између 1846. и 1916. године, производња књига је порасла за 400%, а цена књига је преполовљена.^[19]

Америчко „златно доба илустрације“ трајало је од 1880-их па до негде мало после Првог светског рата (мада су се каријере неким „златним“ илустраторима настављале и пар деценија касније). То је било време новина, часописа, и илустрованих књига као најдоминантнијих медија.^[20] Развијање штампарске технологије доводи илустраторе до испробавања нових техника и боја. Мал група илустратора постаје богата и позната.

У Европи, на златно доба утицали су покрети дизајна као што је био Арт Нуово. Главни уметници били су Волтер Крејн, Едмунд Дулак, Обри Бирдсли, Артур Ракам и Кеј Нилсен. Амерички илустратори тог периода били су Брендивајн Вали који је сликао традиционално, који је започео Хауард Пајл а наставили његови студенти, у које спадају Норман Роквел, Хадон Сандблом, Н.К. Вајат, Масфилд Париш, Френк Шуновер and Едвин Остин Аби.

У Француској, 1905. године, Друштво савремене књиге наручило од Пола Жува да илуструје Књигу о џунгли Радјарда Киплинга. Пол Жув је посветио десет година изради 130 илустрација ове књиге која ће остати једно од ремек-дела библиофилије..^[21]

Илустрација данас[уреди | уреди извор]

Почевши од 1990-их, традиционални илустратори се суочавају са изазовом употреба компјутерских програма као што су Adobe Illustrator, Адоби фотошоп, и CorelDRAW. Упркос постојању старих традиционалних техника илустрације, компјутерски програми све више доминирају тржиштем, док се неки илустратори чак и посебно образују за рад над таквим врстама програма.

Уметност илустрације[уреди | уреди извор]

Интересовање за уметност илустрације путем књига, постера и часописа из дана у дан све више и више расте. Данас постоје и музејске изложбе, часописи и каталози посвећени овој врсти уметности, од најранијих дана па до данас.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ cf. the freely available international Database of Scientific Illustrators 1450-1950 with 20 search fields and nearly 7000 entries of illustrators in science, medicine & technology active prior to 1950
^ „What Is Illustration? A Look at Its Modern Beginnings to How It Is Used Today”. My Modern Met (на језику: енглески). 2020-03-07. Приступљено 2020-11-28.
^ „Oxford Dictionary”. Архивирано из оригинала 21. 8. 2012. г.
^ „Prospects.ac.uk”.
^ „Welcome to the Hydraulic Institute”. Pumps.org. Архивирано из оригинала 2013-06-26. г. Приступљено 2013-08-18.
^ Frank Prager, Kepler as inventor, Vistas in Astronomy, Volume 18, 1975, Pages 887-889, https://doi.org/10.1016/0083-6656(75)90184-1.
^ Kimes, Beverly R.; Kowalke, Ron, ур. (1997). The Standard Catalog of American Cars 1946-1975 (Fourth изд.). Krause Publications. стр. 477. ISBN 978-0-87341-521-7.
^ „Ford and Nash show first new cars”. Popular Science: 125. август 1945. Приступљено 21. 12. 2014.
^ Ivan Viola and Meister E. Gröller (2005). "Smart Visibility in Visualization". In: Computational Aesthetics in Graphics, Visualization and Imaging. L. Neumann et al. (Ed.)
^ Industriegrafik.com Архивирано 2009-08-14 на сајту Wayback Machine website, Last modified: June 15, 2002. Accessed February 15, 2009.
^ „Guild of Natural Science”. 18. 11. 2022.
^ „Association of Medical Illustrator”. 18. 11. 2022.
^ „Zippia”. 18. 11. 2022.
^ „Guild of Natural Science”. 18. 11. 2022.
^ Bissonnette, Zac (22. 2. 2010). „Norman Rockwell's Rising Value Prices Out His Museum”. AOL Daily Finance. Архивирано из оригинала 2010-02-23. г.
^ „What Is an Illuminated Manuscript?”. National Gallery of Art. Приступљено 21. 10. 2022.
^ „Heavenly Craft: The Woodcut in Early Printed Books”. Library of Congress. 27. 7. 2010. Приступљено 21. 10. 2022.
^ Lyons, Martyn (2011). Books: A Living History. London: Thames & Hudson. стр. 193—196. ISBN 9780500291153.
^ ^а ^б Leighton, Mary Elizabeth; Surridge, Lisa (2012). „Victorian Print Media and the Reading Public”. The Broadview Anthology of Victorian Prose: 1832- 1901. Peterborough, ON: Broadview Press. стр. 14.
^ The R. Atkinson Fox Society: What Was the Golden Age of Illustration?
^ „Paul Jouve”.

Литература[уреди | уреди извор]

Ristić, Marija. „MARIJA D. RISTIĆ, A contribution to the study of the emergence of illustration as an independent art discipline in Serbia”. Matica srpska journal for fine arts.
Samardžić, Ana (август 2017). „Od „Nevena” do „Zabavnika” : put ilustracije u srpskoj štampi”. Časopis Kuš!. Приступљено 2. 10. 2020.
Philip Barker (1977). Techniques of Archaeological Excavation, Batsford
Adkins, L. and Adkins, R.A (1989). Cambridge Manuals in Archaeology: Archaeological Illustration Cambridge University Press
John Hodgson (2000). Archaeological reconstruction: illustrating the past, AAI&S & IFA
Griffiths, N. Jenner, A. and Wilson, C. (2002). Drawing Archaeological Finds: A Handbook Archetype
Melanie Steiner (2005). Approaches to Archaeological Illustration: A Handbook, Council for British Archaeology
The MoLAS archaeological site manual MoLAS, London 1994.

Heiner Benking (1981–1988) Requisite inquiry and time-line: computer graphics-infographics http://benking.de/infographics/ see there: Computer Graphics in the Environmental Sector – Possibilities and Limitations of Data-visualisation this citation in chapter 3: technical possibilities and human potentials and capacities, "a picture is more than 10.000 words", and "10.000 miles equal 10.000 books".
Sullivan, Peter. (1987) Newspaper Graphics. IFRA, Darmstadt.
Jacques Bertin (1983). Semiology of Graphics. Madison, WI: University of Wisconsin Press. Translation by William Berg of Semiologie Graphique. Paris: Mouton/Gauthier-Villars, 1967.
William S. Cleveland (1985). The Elements of Graphing Data. Summit, NJ: Hobart Press. ISBN 978-1-58465-512-1
Heiner Benking (1993), Visual Access Strategies for Multi-Dimensional Objects and Issues / "Our View of Life is too Flat", WFSF, Turku, FAW Report TR-93019
William S. Cleveland (1993). Visualizing Data. Summit, NJ: Hobart Press. ISBN 978-0-9634884-0-4
Sullivan, Peter. (1993) Information Graphics in Colour. IFRA, Darmstadt.
John Emerson (2008). Visualizing Information for Advocacy: An Introduction to Information Design. New York: OSI.
Paul Lewi (2006). "Speaking of Graphics".
Hankins, Thomas L. (1999). „Blood, Dirt, and Nomograms: A Particular History of Graphs”. Isis. 90 (1): 50—80. JSTOR 237474. S2CID 144376938. doi:10.1086/384241.
Robert L. Harris (1999). Information Graphics: A Comprehensive Illustrated Reference. Oxford University Press.
Eric K. Meyer (1997). Designing Infographics. Hayden Books.
Edward R. Tufte (1983). The Visual Display of Quantitative Information. Edition, Cheshire, CT: Graphics Press.
Edward R. Tufte (1990). Envisioning Information. Cheshire, CT: Graphics Press.
Edward R. Tufte (1997). Visual Explanations: Images and Quantities, Evidence and Narrative. Cheshire,
Edward R. Tufte (2006). Beautiful Evidence. Cheshire. CT: Graphics Press.
John Wilder Tukey (1977). Exploratory Data Analysis. Addison-Wesley.
Veszelszki, Ágnes (2014). Information visualization: Infographics from a linguistic point of view. In: Benedek, András − Nyíri, Kristóf (eds.): The Power of the Image Series Visual Learning, vol. 4. Frankfurt: Peter Lang, pp. 99−109.
Sandra Rendgen, Julius Wiedemann (2012). Information Graphics. Taschen Publishing. ISBN 978-3-8365-2879-5
Jason Lankow, Josh Ritchie, Ross Crooks (2012). Infographics: The Power of Visual Storytelling. Wiley. ISBN 978-1-118-31404-3
Smiciklas, Mark (2012). The Power of Infographics: Using Pictures to Communicate and Connect with Your Audiences. ISBN 9780789749499.
Card, S. (2009). Information visualization. In A. Sears & J. A. Jacko (Eds.), Human-Computer Interaction: Design Issues, Solutions, and Applications (pp. 510–543). Boca Raton, FL: CRC Press.
Zaman, Jazib (2019-05-31). „Infographics; a form of visual content”. TechEngage (на језику: енглески). TechEngage. Приступљено 2019-06-14.
„The Power of Infographics: Using Pictures to Communicate and Connect with your audience”. Mark Smiciklas. 2012. ISBN 9780789749499. Приступљено 17. 7. 2017.
Tufte, Edward (1983). The Visual Display of Quantitative Information. Cheshire, Connecticut: Graphics Press. стр. 13. ISBN 978-0-9613921-4-7.
Funkhouser, H. Gray (1937). „Historical Development of the Graphical Representation of Statistical Data”. Osiris. 3: 269—404. JSTOR 301591. S2CID 145013441. doi:10.1086/368480.
Playfair, William; Wainer, Howard; Spence, Ian (2005). Playfair's Commercial and Political Atlas and Statistical Breviary. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85554-9.
Tufte, Edward (1983). The Visual Display of Quantitative Information. Cheshire, Connecticut: Graphics Press. стр. 13. ISBN 978-0-9613921-4-7.
„The Profession of Geography: Alexander von Humboldt and Carl Ritter”. Архивирано из оригинала 2012-10-06. г.
Biggs, Norman; Lloyd, E. Keith; Wilson, Robin J. (1998). Graph Theory, 1736-1936. Clarendon Press. p. 65. ISBN 9780198539162.
Battle-Baptiste, Whitney; Rusert, Britt (2018). W. E. B. Du Bois's Data Portraits: Visualizing Black America. Massachusetts: Princeton Architectural Press. ISBN 978-1-6168970-6-2.
Roth, Lynette (2008). Painting as a weapon : progressive Cologne 1920–1933 : Siewert, Hoerle, Arntz (translation, Uta Hoffman изд.). Köln: Walther König. ISBN 978-3-86560-398-2.
Tufte, Edward R. (1990). Envisioning Information. ISBN 978-0-9613921-1-6.
Tufte, Edward R. (2001) [1st Pub. 1983]. The Visual Display of Quantitative Information (2nd изд.). ISBN 978-0-9613921-4-7.
Tufte, Edward R. (1997). Visual Explanations: Images and Quantities, Evidence and Narrative. ISBN 978-0-9613921-2-3.
Freymann-Weyr, Jeffrey, "Edward Tufte, Offering 'Beautiful Evidence'", NPR.org, August 20, 2006. [1]
Romano, Andrew, "How Master Information Designer Edward Tufte Can Help Obama Govern", thedailybeast.com, March 9, 2010. [2] Архивирано 2015-09-07 на сајту Wayback Machine

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] . the freely available international Database of Scientific Illustrators 1450-1950 with 20 search fields and nearly 7000 entries of illustrators in science, medicine & technology active prior to 1950

[2] „What Is Illustration? A Look at Its Modern Beginnings to How It Is Used Today”. My Modern Met (на језику: енглески). 2020-03-07. Приступљено 2020-11-28.

[3] „Oxford Dictionary”. Архивирано из оригинала 21. 8. 2012. г.

[4] „Prospects.ac.uk”.

[5] „Welcome to the Hydraulic Institute”. Pumps.org. Архивирано из оригинала 2013-06-26. г. Приступљено 2013-08-18.

[6] Frank Prager, Kepler as inventor, Vistas in Astronomy, Volume 18, 1975, Pages 887-889, https://doi.org/10.1016/0083-6656(75)90184-1.

[7] Kimes, Beverly R.; Kowalke, Ron, ур. (1997). The Standard Catalog of American Cars 1946-1975 (Fourth изд.). Krause Publications. стр. 477. ISBN 978-0-87341-521-7.

[ps-august45-8] „Ford and Nash show first new cars”. Popular Science: 125. август 1945. Приступљено 21. 12. 2014.

[ViGr05-9] Ivan Viola and Meister E. Gröller (2005). "Smart Visibility in Visualization". In: Computational Aesthetics in Graphics, Visualization and Imaging. L. Neumann et al. (Ed.)

[10] Industriegrafik.com Архивирано 2009-08-14 на сајту Wayback Machine website, Last modified: June 15, 2002. Accessed February 15, 2009.

[11] „Guild of Natural Science”. 18. 11. 2022.

[12] „Association of Medical Illustrator”. 18. 11. 2022.

[13] „Zippia”. 18. 11. 2022.

[14] „Guild of Natural Science”. 18. 11. 2022.

[15] Bissonnette, Zac (22. 2. 2010). „Norman Rockwell's Rising Value Prices Out His Museum”. AOL Daily Finance. Архивирано из оригинала 2010-02-23. г.

[16] „What Is an Illuminated Manuscript?”. National Gallery of Art. Приступљено 21. 10. 2022.

[17] „Heavenly Craft: The Woodcut in Early Printed Books”. Library of Congress. 27. 7. 2010. Приступљено 21. 10. 2022.

[:0-18] Lyons, Martyn (2011). Books: A Living History. London: Thames & Hudson. стр. 193—196. ISBN 9780500291153.

[:1-19] а ^б Leighton, Mary Elizabeth; Surridge, Lisa (2012). „Victorian Print Media and the Reading Public”. The Broadview Anthology of Victorian Prose: 1832- 1901. Peterborough, ON: Broadview Press. стр. 14.

[20] The R. Atkinson Fox Society: What Was the Golden Age of Illustration?

[21] „Paul Jouve”.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

Нормативна контрола
Народне библиотеке	Француска (подаци) Украјина Немачка Сједињене Државе Јапан
Остало	Национални архив (САД)