Kolovrat

Za druge upotrebe, pogledajte Kolovrat (višeznačna odrednica).

Moderniji kolovrat iz 19. veka

Kolovrat (mehaničko vreteno) u Poljoprivrednom muzeju u Kulpinu)

Prvobitni izgled kolovrata

Kolovrat (sintagma od kolo + vrat = vrtiti) ili čekrk, vitlić, je stara drvena mašina za predenje (pretvaranje vlakana vune, lana, kudelje i pamuka u niti pređe), koji je zamenio raniju metodu predenja preslicom i vretenom.

Karakteristike

Najstarija verzija kolovrata bila je vrlo jednostavna, to je u suštini bilo fiksirano drveno kolo, koje se polako okretalo desnom rukom, dok se levom odmatalo niti vlakna sa preslice, koja je takođe vertikalno bila fiksirana na istu podlogu. Niti sa kola su na kraju namatane na vreteno.

Iako nije bio savršen, on je omogućio mehaničko ubrzanje procesa predenja, jer se pomoću kola dobijala ravnomernija pređa.

Istorija

Kolovrat je najverovatnije razvijen u Indiji, iako se ne zna tačno gde, jer su mu koreni mutni. Do Evrope je dospeo preko Bliskog istoka tokom srednjeg veka.

Prvi kolovrat dokumentovan je u Veneciji 1224. godine zatim u Bolonji 1256. godine, a nakon toga u Parizu 1268. i nemačkom Špajeru 1280. godine.

Početkom 16. veka kolovrat je u Evropi unapređen, kad mu je dodano sasko kolo sa pedalom, pa se kolo od tada moglo nogom brže okretati, a ne rukom koja je oslobođena za druge radnje. Druga inovacija u saskom kolu bio je kalem umesto vretena na koji su se niti pređe kontinuirano namatale.

Značajno poboljšanje razboja, koje se dogodilo u Velikoj Britaniji tokom 18. veka, izazvalo je i potražnju za bržim mehaničkim predenjem, pa je nakon toga napravljen čitav niz izuma koji su pretvorili kolovrat u jednu od prvih mašina industrijske revolucije.

I pored toga što se kolovrat brzo širio Evropom, on nije potpuno istisnuo ručno predenje: u Jugoslaviji se počeo primenjivati u prvim decenijama 20. veka.

Spoljašnje veze

• Spinning wheel na portalu Encyclopædia Britannica (jezik: engleski)