Kongres u Ljubljani

Proslava prilikom kongresa u Ljubljani

Kongres u Ljubljani (Lajbahu) održan je 1821. godine. Jedan je od kongresa Svete alijanse. Sastao se radi rešavanja revolucije u Napulju (1820—1821).

Istorija

Ljubljana (nem. Lajbah) se u vreme održavanja kongresa nalazila u sastavu austrijske Vojvodine Kranjske. Kongres u Ljubljani treći je od četiri kongresa Svete alijanse, drugi koji se sastavio radi rešavanja krize u Napulju. Na kongresu u Tropau donet je Protokol po kome je oazkonjeno mešanje članica Alijanse u unutrašnja zbivanja drugih država ukoliko revolucionarni pokreti prete da ugroze susedne države. Određeno je da se u Ljubljani održi kongres u prisustvu napuljskog kralja na kome bi se odlučilo o stavu koji se treba zauzeti prema Kraljevini Dveju Sicilija. Kralj Ferdinand I Napuljski je od Parlamenta tražio odobrenje da otputuje u Ljubljanu. Parlament mu ga je dao. Ferdinand je, doduše, pripremio plan za bekstvo u slučaju da ne dobije odobrenje. Pri prolasku kroz Firencu, kralj se sporazumeo sa francuskim ministrom Blakaom. Podršku su mu pružili i modenski vojvoda, kralj Sardinije i papa. Ljubljanski kongres otvoren je 26. januara 1821. godine. Odmah je doneta odluka da Austrija u ime Alijanse izvrši intervenciju protiv ustavne napuljske vlade. Austrijska armija pod komandom generala Frimonta krenula je na Napulj. General Giljermo Pepe u Abrucima i general Karaskoza na Gariljanu uzalud su pokušali da je zaustave. Austrijanci 23. marta 1821. godine ulaze u Napulj, ukidaju Ustav i odluke liberalne vlade. U skladu sa Protokolom iz Tropaua, na kongresu u Ljubljani rešavano je i pitanje Grčke revolucije.

Vidi još

• Kongres u Ahenu
• Kongres u Tropau
• Kongres u Veroni

Izvori

• Žak Godšo, Revolucije 1848, Beograd, Nolit (1971)