Фердинанд I од Две Сицилије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Фердинанд
Angelika Kauffmann Portrait Ferdinand IV VLM.jpg
Портрет Фердинанда од Две Сицилије, Анђелика Кауфман
Датум рођења (1751-01-12)12. јануар 1751.
Место рођења Напуљ
Напуљско краљевство
Датум смрти 4. јануар 1825.(1825-01-04) (73/74 год.)
Место смрти Напуљ
Краљевство Две Сицилије
Гроб Базилика Свете Кларе у Напуљу
Династија Бурбони
Отац Карлос III од Шпаније
Мајка Марија Амалија Саксонска
Супружник Марија Каролина Аустријска и Луција Миљацио
Потомство Марија Терезија Каролина од Две Сицилије, Лујза од Напуља и Сицилије, Carlo, Duke of Calabria, Марија Ана од Напуља и Сицилије, Франц I од Сицилије, Maria Cristina of Naples and Sicily, Maria Cristina Amelia of Naples and Sicily, Gennaro of Naples and Sicily, Giuseppe of Naples and Sicily, Марија Амалија од Напуља и Сицилије, Марија Антонија од Напуља и Сицилије, Maria Clotilde of Naples and Sicily, Maria Henrietta of Naples and Sicily, Leopold, Prince of Salerno, Prince Alberto of Naples and Sicily, Maria Isabelle of Naples and Sicily
краљ Две Сицилије
Период 1816—1825.
Претходник нема
Наследник Франц I од Сицилије
Great Royal Coat of Arms of the Two Sicilies.svg

Фердинанд I од Две Сицилије, такође познат и као Фердинанд III од Сицилије или Фердинанд IV Напуљски (12. јануар 1751—4. јануар 1825.) је био оснивач и први краљ Две Сицилије од 1816. године до своје смрти. Био је син шпанског краља Карлоса кога је наследио на напуљском и сицилијанском престолу 1759. године. Учествовао је у коалицијама против Наполеона у Француским револуционарним и Наполеоновим ратовима. Збачен је са власти 1820. године у устанку кога је предводио генерал Пепе, али се, уз подршку трупа Свете алијансе, вратио на престо следеће године. Умро је 1825. године у Напуљу.

Биографија[уреди]

Фердинанд је био син Карлоса III од Шпаније и Марије Амалије Саксонске. Рођен је у Напуљу. Одрастао је у многим дворцима које је подигао његов отац, а који постоје и данас: палата Портици, Краљевски дворац у Казерти и Каподимонте. Фердинанд је био трећи син својих родитеља. Његов старији брат Карлос требало је да наследи оца на престолу Напуља и Сицилије. Када се његов отац 1759. године попео на шпански престо, абдицирао је у Напуљу у корист свог сина Фердинанда у складу са споразумом који забрањује заједницу две државе. Пошто је Фердинанд био малолетан, формирано је намесништво на челу са Бернардом Тануцијем. Фердинанд је 1767. године постао пунолетан. Једна од његових првих одлука је протеривање језуита. Следеће године се оженио Маријом Каролином Аустријском, ћерком царице Марије Терезије. Тануци је отпуштен 1777. године. Енглез Џон Актон је 1779. године именован врховним командантом напуљске морнарице. Освојио је наклоност Марије Каролине подржавајући њен план да Напуљ ослободи шпанског утицаја, након чега би се држава приближила Аустрији. По избијању Француских револуционарних ратова, Фердинанд је 1798. године склопио мир са Француском републиком. Међутим, захтеви Директоријума чије су трупе освојиле Рим навели су Фердинанда да, користећи се одсуством Наполеона Бонапарте који је у то време ратовао у Египту и Сирији, објави рат Француској. Напуљске трупе улазе у Рим 29. новембра, али су поражене и присиљене на повратак у Напуљ. Фердинанд је на броду адмирала Нелсона побегао на Сицилију, остављајући престоницу у стању анархије.

Упркос отпору лазаронија, француске трупе, уз помоћ буржоазије, улазе у Напуљ и оснивају Партенопејску републику (јануар 1799). Фердинанд је сакупио војску на брзину и ставио је под команду кардинала Руфоа. Уз помоћ британске артиљерије, цркве и про-бурбонске аристократије, кардинал је успео да заузме Напуљ маја 1800. године, а Партенопејска република је пропала. Неколико месеци касније, Фердинанд се вратио на престо. Фердинанд није имао милости према побуњеницима. Наредио је неколико стотина погубљења. Погубљења Француза су престала тек онда када су га француски успеси приморали да пристане на споразум који је подразумевао и амнестију за припаднике француске партије у Напуљу. Када је 1805. године избио рат између Француске и Аустрије (Трећа коалиција), Фердинанд је потписао споразум о неутралности. Али, неколико дана касније, Фердинанд је, у складу са савезом са Аустријом, дозволио прикупљање англо-руских трупа на својој територији. Победа код Аустерлица (2. децембар) је омогућила Наполеону да пошаље трупе у јужну Италију. Фердинанд бежи у Палермо (23. јануар 1806.), а затим 14. фебруара Французи поново улазе у Напуљ. Наполеон је прогласио крај Бурбонске династије у Напуљу и на његов престо је поставио свога брата Јозефа као краља Напуља и Сицилије. Фердинанд је као краљ Сицилије владао под британском заштитом.

Након Наполеоновог пада, Жоашен Мира, који је на челу Напуља наследио Јозефа 1808. године, свргнут је у Напуљском рату (март-мај 1815). Фердинанд се вратио у Напуљ. Тајним уговором обавезао се да се неће ширити ка северу на штету Аустрије. Искористио је свој долазак на власт да укине сицилијански устав и прогласи уједињење две државе у Краљевство Две Сицилије (12. децембар 1806). Фердинанд је сада био потпуно потчињен Аустрији. Аустријски командант Лавал Нугент командовао је напуљском војском. У наредне четири године, Фердинанд је владао као апсолутистички монарх. Јачање утицаја карбонара довело је 1820. године до избијања побуне у Напуљу под вођством генерала Гиљерма Пепеа. Фердинанд је натеран да прихвати устав по узору на Шпански устав из 1812. године. Устанак на Сицилији угушен је од стране напуљских трупа. Револуција у Напуљу изазвала је реакцију Свете алијансе која се бојала да би се револуција могла проширити и на друге италијанске државе. Протокол у Тропау потписале су Аустрија, Пруска и Русија (1820), а на доношење одлуке о инвазији на Напуљ чекало се одобрење Фердинанда који је позван на конгрес у Љубљани (1821). Метерних је убедио краља да се аустријска војска запутила у Напуљ како би завела ред. Напуљци под командом Пепеа поражени су на Риети (7. марта). Аустријанци улазе у Напуљ.

Након гушења револуције, Фердинанд је потиснуо либерале и карбонаре. Аустријанци су унели своје схватање унутрашње и спољне политике у Напуљ. Као последњи преживели син Карлоса III, Фердинанд је умро у Напуљу 1825. године. Наследио га је син Франц I од Сицилије.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Луј XIV
 
 
 
 
 
 
 
8. Луј, француски дофен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Марија Тереза од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
4. Филип V од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Фердинанд Марија, изборник Баварске
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Ана од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Хенријета Аделаида од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
2. Карло III од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ranuccio II Farnese, Duke of Parma
 
 
 
 
 
 
 
10. Одоардо Фарнесе од Парме
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Princess Isabella d'Este
 
 
 
 
 
 
 
5. Изабела Фарнсес од Парме
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Филип Вилхелм Палатински
 
 
 
 
 
 
 
11. Доротеја Софија Нојбуршка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Елизабета Амалија од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
1. Фердинанд I од Две Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Јохан Георг III, изборник Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
12. Август II Јаки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Ана Софија од Данске
 
 
 
 
 
 
 
6. Август III од Пољске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Кристијан Ернст, маркгроф од Бранденбург-Бајројта
 
 
 
 
 
 
 
13. Кристијана Еберхардина од Бранденбург-Бајројта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Софија Лујза од Виртемберга
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Амалија Саксонска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Леополд I, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
14. Јозеф I Хабзбуршки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Елеонора-Магдалена Нојбуршка
 
 
 
 
 
 
 
7. Марија Јозефа од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Јохан Фридрих, војвода Брауншвајг-Линебурга
 
 
 
 
 
 
 
15. Вилхелмина Амалија од Брауншвајг-Каленберга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Бенедикта Хенријета Палатинска
 
 
 
 
 
 


Литература[уреди]


Фердинанд I од Две Сицилије
Рођен/а: 12. јануар 1751 Умро/ла: 4. јануар 1825
Регналне титуле
Претходник:
Карлос III од Шпаније
Краљ Напуља
(као Фердинанд IV)

6. октобар 1759 – 23. јануар 1799
Партенопејска република
Краљ Сицилије
(као Фердинанд III)

6. октобар 1759 – 12. децембар 1816
уједињење
Претходник:
Жоашен Мира
Краљ Напуља
(као Фердинанд IV)

22. мај 1815 – 12. децембар 1816
Партенопејска република Краљ Напуља
(као Фердинанд IV)

13. јун 1799 – 30. март 1806
Наследник:
Жозеф Бонапарта
уједињење Краљ Две Сицилије
(као Фердинанд I)

12. децембар 1816 – 4. јануар 1825
Наследник:
Франц I од Сицилије