Kondicioniranje vode za piće flotacijom

Kondicioniranje vode za piće flotacijom je suprotna radnja od taloženja, u kojoj dolazi do isplivavanja na površinu čestica materijala koje su lakše od vode. Radi bržeg ostvarenja procesa flotacije vodi se dodaju sredstva za flotaciju, kao što su mehurići vazduha ili hemikalije (anjonski, neutralni ili katjonski deterdženti i sl.). Ovim postupkom se iz vode za piće mogu ukloniti ulje, mast i suspendovane materije. Čestice koje isplivaju na površinu skidaju se sa uređaja za flotaciju kao skrama ili pena.

Istorija

Flotacija je prvi put primenjena 1877. godine u obogaćivanju grafitne rude ali je odmah zatim bila napuštena. Od prvog patentiranog postupka (Elmore, 1898)[2] ona se sve više primenjuje i stalno usavršava, u industrijskim procesima, u mnogim oblastima industrije: u obogaćivanju, u razdeljivanju ruda različitih metala i goriva, u izdvajanju visokovrednih komponenti iz rastvora, dok se u obradi voda primenjuje za: uklanjanje suspendovanih i emulgovanih zagađivača, koncentrisanje bioloških muljeva (uključujuči i kondicioniranje vode za piće).

Opšte informacije

Flotacija je proces molekularnog „slepljivanja“ čestica materijala koji se flotira uz graničnu površinu faza, obično gas (najčešće vazduh) – voda. Flotacija se koristi kao alternativna metoda drugim separacionim postupcima: sedimentaciji, separaciji centrifugama, filtraciji i slično, od kojih je često ili efikasnija ili ekonomski opravdanija.

Čvrste čestice, kapljice, molekuli ili joni iz tečne faze, „prilepljeni“ uz mehuriće vazduha koji se formiraju u tečnoj fazi na različite načine, bivaju dominatnom silom potiska iznošene na površinu tečnosti, gde se koncentrišu u obliku pene koja se odatle uklanja.

Pri tome se flotacijom obezbeđuje veoma visok stepen uklanjanja suspendovanog materijala, značajno se smanjuje koncentracija površinski aktivnih materijala u vodi i povećava sadržaj kiseonika, a sve to u znatnoj meri olakšava kasnije faze obrade vode za piće.

Flotacija vazduhom

Flotacija vazduhom primenjuje se umesto taloženja u slučajevima:

• kada se nerastvorene materije u sirovoj vodi sastoje pretežno od algi,
• kada je sadržaj mineralnih nerastvorenih supstanci zanemarljiv.
• kada je potrebno uneti velike doze koagulanta i flokulanta što povećava troškove proizvodnje vode i stvaranja dodatne probleme zbog obrazovanja velikih količina mulja.

Flotacija vazduhom izvodi se uvođenjem vazduha u vidu mehurića u flokulisanu vodu, koji se potom vezuju za flokule, čine ih lakšim od vode i zajedno isplivavaju na površinu. Što su mehurići sitniji od flokule to se veći broj mehurića vezuje i flokula brže isplivava na površinu.

Uslovi

Za uspešnu flotaciju treba obezbediti uslove laminarnog tečenja u flotatoru, da bi se smanjilo mešanje i sudaranje flokula, što dovodi do odvajanja mehurića od flokule.

Efikasnost

Najefikasniji način obrazovanja sitnih mehurića je dovođenje vode na atmosferski pritisak, koja je zasićena vazduhom pri pritiscima 4 - 9 bar-a. U tim uslovima rastvara se 70 - 90 gr vazduha u 1 m³ vode, što je oko 3 puta veća količina nego što se može rastvoriti na atmosferskom pritisku.

Karakteristike mulja

Mulj koji se sakuplja na površini flotatora ima veći sadržaj suve materije od muljeva iz običnih taložnika. To omogućava da se mulj direktno oceđuje u filter presama, bez prethodnog zgušnjavanja.

Literatura

• Mark J. Hammer, Mark J. Hammer Jr., Water and Wastewater Technology, Pearson Prentice Hall, New Jersey 2004.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).