Konzervacija tekstila

Ainu ceremonijalna odeća, Britanski muzej u Londonu

Konzervacija tekstila, označava delatnost koja se bavi očuvanjem predmeta kulturne baštine izrađenih od tekstila, i uključuje kako postupke koji se bave prevencijom propadanja predmeta tako i postupke koji uključuju rad na samom predmetu. Ona predstavlja jednu od delatnosti konzervacije-restauracije umetničkih predmeta, te je posvećena pre svega očuvanju predmeta poput tapiserija, tepiha, presvlaka, odeće, zavesa, zastava, lutaka, lepeza, kišobrana, rukavica, šešira te kapa , ali i arheoloških nalaza. Konzervator tekstila mora poznavati istoriju i tehnologiju izrade tekstilnih predmeta. Takođe mora biti upoznat is osnovama istorije umetnosti, odnosno etnologije ili arheologije, zavisno o grupi predmeta na kojoj pretežno radi. Veoma je važno i poznavanje savremenih metoda konzervatorsko-restauratorskog rada na tekstilnim predmetima, kao i poznavanje restauratorske etike, te osnova naučnog ispitivanja tekstilnih predmeta.

Kolekcije

Istorijske zbirke tekstilnih predmeta mogu se podeliti u 3 osnovne grupe - muzejske zbirke, privatne kolekcije, te predmete koji pripadaju raznim društvima ili lokacijama. Svaka ova grupa predmeta ima svoje posebne potrebe, tako da će na primer unutar privatne kolekcije broj posetilaca verovatno biti znatno manji u odnosu na neki muzej, te će neke od mera zaštite predmeta biti i lakše provedive (na primer mogućnost dužeg održavanja nivoa rasvijete na što manjoj vrednosti). Uz različita mesta biće vezani i sasvim drugačiji problemi, pa će tako u nekoj istorijskoj zgradi, koje većinom nemaju mogućnost kontrole mikroklime, problemi biti u pravilu vezani uz prirodnu rasvetu, što opet oboje doprinosi ubrzanom propadanju tekstilnih predmeta.

Životna sredina

Ključni razlog propadanja tekstilnih predmeta je skoro uvek vezan uz okolinu u kojem se isti nalaze. Nivoa rasvijete, temperature i vlažnosti vazduha daju svoj doprinos bilo dobrom bilo lošem stanju predmeta, zavisno o intenzitetu. Dodatno, predmete napadaju i insekti, te plesni, kao i hemikalije prisutne u zagađenom vazduhu, stoga je preporučljiva ugradnja visoko efikasnih filtera kako bi se smanjila zagađenost vazduha u prostorijama gde se predmeti čuvaju ili izlažu.

Svetlo

Svetlo u dužem vremenskom periodu može na tekstil u proizvesti više vrsta oštećenja. Pre svega dolazi do bleđenja boja, ali znatno je važnija šteta koju nevidljivi deo svetlosti nanosi tekstilnim vlaknima, radi se o ultraljubičastom i infracrvenom delu spektra. Najbolje je tekstil izlagati pri što manjoj nivou rasvete, a čuvati u potpunom mraku.

Klima

Visoka temperatura, kao i vlažnost vazduha mogu znatno doprineti propadanju tekstilnih predmeta. Međutim i suviše suv vazduh takođe može prouzrokovati štetu, posebno osetljiva na suvoću vazduha su elastična vlakna, poput vune. Najbolje je i temperaturu i vlažnost vazduha držati što ujednačenija, jer se oscilacijama tekstilna vlakna šire ili skupljaju, što s vremenom takođe oštećuje predmete.

Štetnici

Štetnici su jedan od najznačajnijih neprijatelja starih tekstilnih predmeta, najčešći su moljci, srebrena ribica i razni glodari.

Moljce najviše privlače belančevinske vlakna, pre svega svila, perje i vuna. Najlakše se uočavaju bilo odrasli insekti bilo njihovi zametci. U proseku su dugi oko 8 mm, i bele su boje.

Anthrenus Verbasci (Carpet beetle) privlače belančevinske vlakna, prilično je destruktivan. Infestaciju možemo zapaziti po izgrižene rupama i larvama, malim svetlim crvu sličnim insektima.

Srebrna ribica i neki njeni srodnici hrane se skrobom, koji je često nanesen na tkanine, no jedu i biljna vlakna lana i pamuka. Dužine je oko 12 mm, žive u tamnim i vlažnim prostorima, svetle su ili tamne boje zavisno od vrste.

Glodari se najčešće primećuju po tragovima su izmeta, gnezdima te srazmerno velikim izglodanim rupama u tkanini.

Bez obzira na vrstu štetnika najbolje je izbegavati hemijska sredstva, jer vrlo često mogu ukloniti nametnike, ali i štetno delovati na same predmete. Za glodare se može koristiti mišolovke, ili pozvati ovlašćena lica koje se bave tim poslom. Trovanje glodara nije preporučljivo jer mogu uginuti među predmetima. Preporučuje se i zaptivanje svih većih otvora u prostoru gde je došlo do napada.

U slučaju insekata održavanje besprekorne čistoće u spremištu, odnosno izložbenim te radnim prostorima jeste jednostavna i efikasan način prevencije. Treba paziti i na prisutnost drugih insekata poput pauka, jer ako nailazimo na njih tu su i drugi insekti kojima se pauci hrane. Posebne lepljive trake takođe su korisne za uklanjanje insekata.

Ako je infestacija ograničena na samo nekoliko predmeta možemo se koristiti smrzavanjem istih. Tkanine moramo umotati u vakuumirane plastične vrećice te ih što brže stavimo u zamrzivač. U zamrzivaču predmeti ostaju do nekoliko dana, zatim se postepeno dovode do sobne temperature. Ovaj način uklanja samo odrasle jedinke, ne i njihova jajašca.

U slučaju upotrebe hemijska sredstva, najbolje je posavetovati se sa profesionalnim konzervatorom, zbog opsnosti od oštećenja predmeta.

Čak i kada nema znakova prisustva štetočina potrebno je periodično proveravati stanje predmeta. Obavezno je proveriti stanje svakog novopridošlog predmeta.

Nestabilnost tekstilnih predmeta

U nekim slučajevima, oštećenja tekstila mogu nastati ne usled spoljašnjih uzroka nego zbog nestabilnosti vlakana koja izgrađuju tkaninu, najčešće su uzrok hemijski procesi poput oksidacije močila zasnovanih na spojevima gvožđa. Ovakvi predmeti potamne, a boja zahvaćenih vlakana se izmijeni.

Jedan od češćih primera ovakvih promena jeste pojava lomljivosti kod svile koja je bila obrađena sredstvima za povećanje težine. Proces se koristio u 19. veku, a tkanina je bila tretirana kositrenom ili gvozdenim solima kako bi joj se dao osećaj težine i skupocjenosti. Usled starenja metal u vlaknima ubrzavao je njihovo propadanje, te bi ista postajala sve krtija i lomljivije. U ovom slučaju uzroci odnosno okolinu u kojem se predmet nalazi najmanje doprinose njihovom propadanju, izuzevši nivo svetla koja propadanje ubrzava.

Stoga osoblje koje radi na očuvanju predmeta mora biti dobro upoznato sa istorijom i poreklom predmeta u zbirkama. Hemijski testovi lako dokazuju sastav bojila i sredstava za fiksiranje boje i drugih postupaka koji su korišćeni pri izradi tkanina, danas se u visoko razvijenim zemljama prednost daje nedestruktivno tehnikama analize. Tako dobijeni podaci dodatno doprinose donošenju odluka koje će maksimalno usporiti propadanje tekstilnih predmeta.

Rukovanje

Vrednim odnosno osetljivim tekstilnim predmetima treba rukovati krajnje pažljivo i što je ređe moguće. Kod neophodnog rukovanja predmetom dobro je pridržavati se nekih mera predostrožnosti koje će znatno doprineti bezbednosti predmeta.

Kako ruke na svojoj površini imaju sloj koji u sebi uključuje masnoće i kiseline, uvek treba raditi u čistim pamučnim rukavicama. Ako rukavice nisu dostupne tada je ruke najbolje dobro oprati i isušiti čistim alkoholom. Iz sličnih razloga najbolje je u prostoru za rad, izlaganje odnosno skladištenje predmeta izbegavati konzumiranje hrane i pića, te pušenje. Kako bi sprečili zamrljavanje kod pisanja ili skiciranja koriste se samo obične olovke. Ne nosi se nakit koji bi mogao zaparati predmete. Na odeći se takođe izbegavaju velike kopče. Kosu, ako je duga vežemo na zadnju stranu.

Kod rada na tekstilu, predmeti se stavljaju na čiste, ravne površine veće od samog predmeta. Na tekstil se ne stavljaju nikakve druge stvari, bez obzira radi li se o izravnan ili umotanim predmetima.

Kod pomeranja ili premeštanja predmeta isti moraju imati ravnu i stabilnu podlogu. Kod manjih komada, kao podlogu možemo koristiti bezkiselinski karton. Kod izrazito velikih tekstilnih predmeta, poput tapiserija ili sagova predmet namotamo na cev od bezkiselinskog kartona (ili bezkiselinskim papirom omotane plastike ili nekog drugog materijala), prenos obavljaju bar 2 osobe.

Antikni kostimi i odeća nikako i nipošto ne smeju biti nošeni, jer u tom slučaju isti mogu lako biti nespotrebno i nepovratno oštećeni bilo pri oblačenju bilo pri svlačenju.

Čišćenje

Čišćenje usisivačem

Jedan od najsigurnijih načina čišćenja tekstilnih predmeta. Predmet se postavi na ravnu i čistu površinu i čisti. Ukoliko se radi o posebno osetljivom objektu, ili kao predostrožnost, preko predmeta postavljamo mrežicu ​​od staklenih vlakana - ova dozvoljava da sitne čestice nečistoće i prašine budu usisane a tekstil siguran od oštećenja. Ovo radimo sa najnižim stepenom snage korišćenog usisivači, te zatim po potrebi mrežicu ​​premeštamo i nastavljamo rad. Nipošto ne zaboraviti tretirati obe strane predmeta. Obješeni predmeti u principu skupljaju na sebi manje prašine od onih ravno položenih.

Mokro čišćenje

Jedna od bitnih odrednica konzervatorskog pristupa radu na kulturoj baštini jeste reverzibilnost svih na predmetu primenjenih postupaka. Stoga mokro čišćenje, koje je u biti ireverzibilan postupak, treba koristiti samo u slučajevima apolutno potrebe.

Pre pristupanja istom, konzervator mora precizno utvrditi najbolji mogući, te za predmet najsigurniji, i za određenu vrstu nečistoće najprimijenjiviji proces rada.

Koj je hemijski sastav predmeta, odnosno da li sadrži isti relativno visok procenat kiseline? Mogu li hemikalije koje su korišćene pri izradi predmeta doprineti načinu njegove reakcije sa vodom? Kako će predmet uopšte reagovati na dodir sa hemikalijama koje ćemo koristiti.

Koje su osobine vlakana koja čine tkaninu? Radi li se o pamuku, lanu, biljnim vlaknima, jesu li ista jača u mokrom ili suvom stanju, te stoga mogu podneti veći mehanički stres od recimo svile. Vuna može apsorbovati veliku količinu vode ali se matira posle pranja na visokoj temperaturi. Sve vrste svile sa starenjem postaju sve lomljivije, posebno vrste tretirane metalnim solima, te sa njima treba rukovati krajnje oprezno. Tome treba dodati i to da neke vrste po močenja mogu biti trajno zamrljane. Ukratko, pre mokrog čišćenja moramo dobro znati o kojoj se vrsti vlakana radi, te koje su njegove osobitosti.

Koji su bojitelji korišćeni, te kako će isti reagovati na čišćenje? Ovo se dakako, odnosi i na sredstva za fiksiranje boje. U raznim delovima sveta koriste se različite tehnologije bojenja, te moramo znati i odakle predmet potječe. Poznavanje hemije je u ovom slučaju takođe od presudnog značenja. Ako nev znamo kako će boja reagovati na pranje možemo na neko neuočljive mesto naneti par kapi te iste odmah upiti čistom belom krpom - i najmanja prisutnost boje upućuje nas na to da se dotični predmet ne sme prati vodom.

Postoje li na predmetu tragovi nekog posebnog procesa obrade? Da li je predmet primer bio oslikan? U tom slučaju čišćenje vodom nikako nije primeren način rada.

Koje vrste mrlja imamo na predmetu? Šta su mrlje starije to je teže njihovo uklanjanje. U nekim slučajevima najbolje je i ne pokušavati uklanjanje nečistoće, ili pristupamo samo delimičnom uklanjanju. Na predmetu mogu biti i nečistoće koje nisu vidljive golim okom, na primer zastave mogu zbog dugotrajnog izlaganja zagađenom vazduhu biti izrazito kisele, te ih stoga treba prepustiti profesionalnom konzervator tekstilnih predmeta.

Koje bi sredstvo za predmet bilo najbolje i najsigurnije koristiti? Nipošto ne koristite komercijalne proizvode, ma šta proizvođač tvrdio: hemikalije koje su sastavni deo komercijalnih praškova za veš pregrube su za korišćenje na starim vlaknima. Postoji široka paleta proizvoda oblikovanih posebno za konzervaciju tekstila. Nikako i nipošto ne koristite komercijalna sredstva za uklanjanje mrlja, ista bi vrlo lako oštetila staru tkaninu. Ovo je naročito važno kod predmeta koji će se čistiti na licu mesta, poput presvlaka na nameštaju, gde bi primena nogla ugrozizi i drvo od kojeg predmet jest. Koja dodatna sredstva koristiti pri čišćenju? Pod ovim se podrazumeva bilo voda, zaštitine mreže, usisivači, bilo hemijska sredstva poput omekšivača vode, sredstva za čišćenje itd

Koliko dugo može predmet biti izložen sredstvu za čišćenje? Predugo trajanje istog može takođe dodatno oštetiti vlakna.

Koje mehanička delovanja mogu biti korištena? Kod starijeg i stoga osjetljivijeg tekstila radimo uz manje pokretanja pri čišćenju, tako da i ovo treba uzeti u obzir kod planiranja zahvata.

Kada utvrdimo po predmet najbolji proces možemo krenuti u pripremu pranja. Obično se predmet prethodno usiše površinsu nečistoću i prašinu. Dijelove koje možemo skinuti skidamo i tretiramo zasebno. Ovo se ne koristi samo da bi sprečili otpuštanje boje, već i da se spreči stvaranje džepova nestoće između slojeva, što bi moglo da prouzrokuje zagađenje iznutra. K tome razna vlakna raličitim će reagovati na čišćenje, može doći bilo do istezanja ili skupljanja, što pak može prouzrokovati izobličenja i nabore.

Kao i kod rada sa suvim predmetima i ovde na predmetima radimo u ravnom, te u cjelosti poduprtom položaju. Za ovo koristimo mreže, odnosno sita slična onima koje koristimo kod usisavanja, no ova mogu dodatno biti učvršćene na nekakav okvir, što pak dodatno poboljšava stabilnost objekta. Predmet učvrstimo između dveju sita, s time da posebno osetljive predmete još zamotamo u neku mrežu.

Rastvor za čišćenje mora biti priređena iključivo od destilovane vode, a ako se ista ne može nabaviti možemo koristiti i omekšanu vodu. Običnu, tvrdu vodu u principu ne koristimo. Kada u kojoj radimo mora biti dovoljno velika da izravnan predmet stane u nju, kod izuzetno velikih predmeta možemo izraditi priručni bazen od blokova cigle ili siporeksa i debele plastične folije. Za manje kade najbolji materijal jeste nerđajući čelik, eventualno keramika ili plastika.

U mrežu umotan predmet spuštamo u otopinu. Predmet prati tapkanjem mekim sunđerom, nikako ne trljati. Proces ne bi smeo da traje više od sat vremena, a objekte isprati u barem 4 vode, i to zadnje ispiranje obavezno destilovanom vodom. Predmete sušiti na ravnoj plohi, u dobro provetrenoj prostoriji, bez zagrevanja.

Suvo čišćenje

Uopšteno se ovaj proces koristi isključivo za uklanjanje masnih mrlja. Nikako ne koristiti komercijalne proizvode. Obavezno prepustiti profesinalnom konzervator tekstila.

Tretman parom i peglanje

Oba postupka se obavezno izvode krajnje pažljivo, jer u suprotnom toplota može trajno oštetiti predmet. Obavezno raditi tek po pranju, kako se ne bi dodatno zakomplikovale i obezvrijedile sve prethodno preduzete akcije. Treba raditi sa najmanjom toplotom. Kod predmeta koji se oslanjaju na presavijene delove, bolje je da ih u vlažnom stanju oblikujemo prstima, peglanje bi kod takvih predmeta bilo samo dodatan stres.

Pohrana

Kako je već navedeno, najbolje je da su predmeti smešteni u tamnom, čistom, umereno suvom prostoru, uz konstantnu relativnu vlažnost i temperaturu vazduha. Tri su osnovna načina čuvanja tekstilnih predmeta - to su čuvanje izravnanih predmeta, čuvanje umotanih predmeta, te vešanje.

Pohrana izravnanih predmeta

Pohrana predmeta u ravnom položaju najbolja je opcija pre svega za izuzetno lomljive objekte, jer je opterećenje na vlakna u ovom slučaju najneznatnije. Police ili fioke od emajliranog metala najbolje su rešenje, a ako ih nemamo onda koristimo kutije od bezkiselinskog kartona. Predmete vodoravno stavljamo u kutije, a presavije ih samo ako je to zaista neophodno, kao potporu tada koristimo srolana komade bezkiselinskog papira. Čak se iu tom slučaju preporučuje povremeno micanje i menjanje mesta savijanja, kako bi opterećenje bilo što ravnomernije.

Pohrana umotanih predmeta

Kod izuzetno velikih komada, poput tapiserija, zavesa ili tepiha, najbolja je opcija skladištenje u umotanom obliku. U čuvaonici moramo imati posebne za ovu vrstu spremanja oblikovane police, koje pak na sebi nose cevi od bezkiselinskog kartona ili plastike, a na njih se namotavaju predmeti koje ćemo pohranjivati. Kod tekstila sa jednom dekorisane stranom, poput vezenih ili baršuna, dekorisana strana se uvek okreće na van. Prije svega je to stoga što trake ojačanja i tkanina stražnje strane mogu lako dobiti nabore od namatanja. Umotane predmete dodatno zaštitimo navlakama od muslina , pre svega zbog zaštite od prašine.

Vešanje predmeta

Kod kostima, ravna pohrana ima više nedostataka nego prednosti, jer je iste na taj način nemoguće sačuvati od stvaranja nabora. Stoga je u tom slučaju vešanje predmeta najbolje riješenje, normalno osim ako predmet sam po sebi nije preslab za ovu vrstu opterećenja. Kostimi od izrazito teške ili napete tkanine radije se pohranjuju vodoravno. Vješalice je nabolje dobro podložiti kako bi što bolje imitirale ramena, te preko predmeta još postavimo presvlaku od tkanine ili plastike, uz napomenu da donji deo mora biti otvoren, kako bi vazduh slobodno cirkulirao. Drvene i metalne vešalice se ne preporučuju za korišćenje.

Ako imamo dovoljno prostora, može se postaviti na predmete lutke, koje takođe dobro podlozi, kako bi predmeti imali što bolju potporu. Kako kod pohrane nema zahteva koji se postavljaju kod izlaganja, odnosno nije nam važna atraktivnost već sigurnost predmeta, delove poput na primer rukava blago punimo bezkiselinskim papirom.

Ostale pripadajuće predmete poput rukavica isto punimo bezkiselinskim papirom te ih stavljamo u kutije od bezkiselinskog kartona. Lepeze i suncobrani mogu se pohranjivati u poluotvorenom položaju, isti za predmet predstavlja ponajmanje stres.

Izlaganje

Uvijeti za izlaganje tekstilnih predmeta jednaki su onima potrebnim za skladištenje, što je već pojašnjeno u delu teksta o skladištenju i okruženju. Suve, nezagrejane i mračne prostore treba preferirati, uz što bolju čistoću, te što češće provere stanja izloženih objekata. Rasvetu držati na minimumu i predmete tokom izlaganja rotirati, kako bi bili izloženi svetlu što ujednačenije, a potom vraćeni u tamu skladišta, ili na moguće rutinsko čišćenje ili konzervaciju. Najbolje je predmete usisati i pre i posle izlaganja.

Osnove aktivne konzervacije istorijskih tekstilnih predmeta

Dokumentovanje zatečenog stanja

Uključuje pisanu i foto dokumentaciju te eventualna istraživanja sprovedena na samom predmetu. Obavezno se dokumentuju i svi postupci, te materijali koje koristimo pri radu, a sastavni deo dokumentacije mora biti i preporuka za dalje čuvanje predmeta.

Donošenje odluka o potrebi, obimu, te posledicama zahvata

Poželjno je da u donošenju ovih odluka učestvuje što veći broj stručnjaka, kao minimum možemo uzeti povijesničara umijetnosti specijalizovanog za tekstilne predmete, naučnika koji se bavi propadanjem tekstilnih predmeta, te samog konzervatora restauratora.

Osnove konzervacije arheološkog tekstila

Dokumentovanje zatečenog stanja

Uključuje pisanu i foto dokumentaciju te eventualna naučna istraživanja sprovedena na samom predmetu - uz napomenu da postupak identifikacije vlakana ovde predstavlja imperativ, o njemu zavisi sam tok konzervacije. Obavezno se dokumentuju i svi postupci, te materijali koje koristimo pri radu, a sastavni deo dokumentacije mora biti i preporuka za dalje čuvanje predmeta. Kod arheloških predmeta bilo bi poželjno i da deo dokumentacije budu i napomene o iskopavanju, tipu tla, odnosno vrsti i dubini vode u kojoj je predmet pronađen.

Donošenje odluka o potrebi, obimu, te posledicama zahvata

Poželjno je da u donošenju ovih odluka učestvuje što veći broj stručnjaka, kao minimum možemo uzeti arheologa upoznatog sa osnovnim principima konzervacije arheološkog tekstila, naučnika koji se bavi propadanjem tekstilnih predmeta, te samog konzervatora.

Kopneni nalazi

Što pre preneti u prostor sa stabilnom mikroklimom, čuvati od svetla i mehaničkih opterećenja.

Nalazi iz slatke ili slane vode

Pre svega predmete preneti na dodatnu podlogu poput Holliteksa ili svilenog krepelina.

• Ispiranje

ispiranje destilovanom vodom / vodi možemo dodati 0,4-1% amonijaka 25% (zavisno od sastava - 0,4% za životinjska vlakna, 1% za biljna vlakna). Kod jačeg zaprljanja može se dodati i još 1% neutralnog neionskog detergenta (Lissapol N)

• Uklanjanje mrlja

1 lit destilovane vode

60 ml vodonik peroksida

2,5 gr natrijum silikata >

• Za teže uklonive mrlje

-1000 Ml destilovane vode

300 ml vodonik peroksida 30%

20 gr natrijum silikata

po 5 gr natrijum-karbonata i natrijum hidroksida

Močiti predmete 30-60 minuta ili do uklanjanja mrlje. Potom zatvoriti u kese kako bi došlo do oksidacuje

• Posebno za vunu - po 1 gr masnog alkoholsufata i natrijum tripolisulfata / 0,1 gr karboksimetilceluloze / 1 lit destilovane vode, 30 C, pH 8

• Čišćenje pomoću rastvarača - kod tekstila obojenog vodotopivim bojama koristiti nepolarna rastvarače poput trihloretilena ili vhite spirita

• Za mrlje od spojeva bakra 1-5% amonijaka

• Za mrlje od spojeva gvožđa 2-10% oksalna kiselina (otrov) ili 5% amonijum-citrat (pH 3,5)

• Za mrlje od spojeva srebra 100 gr natrijum tiosulfat / 10 gr kalijum metabisulfit / 1 lit destilovane vode + vrlo malo kalijum fericijanida. Kod životonjskih vlakana paziti!
• Konsolidacija

1,5% rastvor Paraloida B 72 u toluol

2.polivinil alkohol

3.etil hidroetil celuloza

• Dezinfekcija

-Dezinfekcija timolom i lisol-om)

• Tretman silikonskim uljem

Dodatna literatura

1. Landi, Sheila The Textile Conservator's Manual, Oxford 1992.
2. Agnes Timar-Balaszy,Dinah Eastop Chemical principles of textile conservation,Oxford 1998.
3. Frances Lennard,Maria Hayward Tapestry conservation: principles and practice ,London 2005.
4. Historic Textiles: Conservation and Characterization. Ed. by Howard L. Needles and S. Haig Zeronian. United States: American Chemical Society. 1984.
5. Historic Textiles, Papers, and Polymers in Museums. Ed. by Jeanette M. Cardamone and Mary T. Baker. United States: American Chemical Society. 2001.
6. Gillis,C.;Nosch ,M-L. First aid for the excavation of archaeological textiles,Copenhagen 2007.
7. Boersma,F. Unravelling Textiles: A Handbook for the Preservation of Textile Collections ,London 2008.
8. Pertegato,F. I tessili : Degrado e restauro,Firenze 1993.

Spoljašnje veze

• Some Comments on the Care of Navajo Textiles, Arizona State Museum
• The Textile Conservation Centre
• AIC conservation wiki,textile chapter
• Preserving Image and Structure: Tapestry Conservation in Europe and the USA
• Hacke,A.M.Investigation into the Nature and Ageing of Tapestry Materials - thesis Manchester 2006. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. jun 2016)
• Restavraciя tkani Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. novembar 2011)
• Conserving Textiles: Studies in Honour of Ágnes Timár-Balazsy
• Research network - textile conservation,history,art history
• North European Symposium for Archaeological Textiles
• Textile Conservation(archaeological)
• The Conservation of Tapestries and Embroideries
• Farke,H. Archäologische Fasern, Geflechte, Gewebe : Bestimmung und Konservierung
• Reflexiones sobre conservación de alfombras y tapices (español e inglés)
• Conservacion y restauracion de textiles arqueologicos...
• CONSERVACION DE TEJIDOS PROCEDENTES DE CONTEXTOS FUNERARIOS
• Stitches Used in Textile Conservation Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. jun 2013)
• Textiles and the Environment Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. jun 2013)
• Flat Storage for Textiles Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. maj 2013)
• Rolled Storage for Textiles Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. jun 2013)
• Hanging Storage for Costumes Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. jun 2013)