Korisnik:Aca sin/pesak
Eksploatacija uglja
[uredi | uredi izvor]Cilj eksploatacije uglja je vađenje uglja iz zemlje. Ugalj se vrednije zbog svog energetskog sadržaja. O 1880-ih se naširoko koristi za proizvodnju električne energije. U metalnoj i cementnoj industriji ugalj se koristi kao gorivo za izdvajanje gvožđa iz legura gvožđa i u proizvodnji cementa. U SAD, Velikoj Britaniji i Južnoj Africi rudnik uglja i njene strukture su ugljenokopovi. U Australiji kad se kaže „ugljenokopovi“ misli se na podzemne rudnike uglja. Eksploatacija uglja se razvila tokom poslednjih godina, još od prvih ljudskih tunelovanja, kopanja i ručnog vađenja uglja na kolicima do velikih delova i duguh rudarskih zidova.
Površinska eksploatacija
[uredi | uredi izvor]Površinska eksploatacija obuhvata strip rudarstvo, otvoreni kop i mauntntop remuval. To je široka kategorija rudarstva u kojoj se uklanja zemljište iznad mineralne sirovine tj. vrši se ukalanjanje jalovine kako bi se došlo do rudnog tela. Ovaj oblik rudarsva koristi neke od najvećih mašina na svetu kao što su damper, rotoni bager.
Uticaj na životnu sredinu
[uredi | uredi izvor]Površinska eksplatacija narušava reljef, topografiju terena, samim tim je pogođen i biljni i životinjski svet, klima, voda i samo zdravlje ljudi u okolini kopa.
Podzemna eksploatacija
[uredi | uredi izvor]Podzemna eksploatacija mineralnih sirovina se odnosi na različite tehnike iskopavanja sirovina, većinom se odnosi na one koji sadrže metale, kao što su rude koje sadrže zlato, srebro, gvožđe, bakar, nikl, kalaj, olovo, ali takođe podrazumeva korišćenje iste metode za iskopavanje ruda dragulja kao što su dijamanti.
Bitne karakteristike podzemne eksploatacije
[uredi | uredi izvor]Jedan od najvažnijih aspekata podzemnog iskopavanja je ventilacija. Ventilacija je potrebna za uklanjanje toksičnih gasova i uklanjanje izduvnih gasova iz dizel opreme. U dubokim toplim rudnicima ventilacija je takođe potrebna za hlađenje radnog mesta za rudare. Takođe jedan od najvažnijih aspekata podzemnog iskopavanja je podgrađivanje. Ono može biti delimično (parcijalno podgrađivanje kritičnih mesta zbog opasnosti od odrona) ili potpuno (podgrađivanje celog rudničkog okna usled eksploatacije u nepovoljnim uslovima okoline).
Istorija
[uredi | uredi izvor]Industrijska revolucija, koja je počela u Britaniji u 18. veku,[1] a kasnije se proširila po kontinentalnoj Evropi i Severnoj Americi,[2] bazirana je na osnovu dostupnosti uglja za pokretanje parnih motora. Međunarodna trgovina se brzo proširila kada ugaljem pokretane parne mašine su izgrađene za parne lokomotive i parobroda. Novi rudnici koji su se sirili u 19. veku zavisili su od muškaraca i dece da rade prekovremeno u često opasnim radnim uslovima. Najstariji u bez prestanka rada duboki rudnik u Velikoj Britaniji je Tauver Koleri u Južnom Velsu dolinama u srcu polja uglja Južnog Velsa . Ovaj Rudnik je razvijen u 1805, a njeni rudari ga kupili krajem 20. veka, da bi se izbeglo da bude zatvoren. Tauver Koleri je konačno zatvoren 25. januara 2008, iako se proizvodnja nastavlja u Aberpergmu rudnika na klizštu u vlasništvu Valter energije. Ugalj se kopao u Americi početkom 18. veka, a komercijalno rudarstvo počelo je oko 1730 u Midoltonu u Virdžiniji. Mašine za sečenje uglja su izmislio u 1880-im. Pre ovog pronalaska, ugalj se vadi iz podzemlja budacima i lopatom.
- ^ Smith, A. H. V. (1997): "Provenance of Coals from Roman Sites in England and Wales", Britannia, Vol. 28, pp. 297–324 (322–4).
- ^ MCCartney, Martha W. (1989). "Historical Overview Of The Midlothian Coal Mining Company Tract, Chesterfield County, Virginia." Arhivirano april 19, 2007 na sajtu Wayback Machine December 1989.