Корисник:Aca sin/песак
Eксплоатацијa угља[уреди | уреди извор]
Циљ експлоатације угља је вађење угља из земље. Угаљ се вредније због свог енергетског садржаја. О 1880-их се нашироко користи за производњу електричне енергије. У металној и цементној индустрији угаљ се користи као гориво за издвајање гвожђа из легура гвожђа и у производњи цемента. У САД, Великој Британији и Јужној Африци рудник угља и њене структуре су угљенокопови. У Аустралији кад се каже „угљенокопови“ мисли се на подземне руднике угља. Експлоатација угља се развила током последњих година, још од првих људских тунеловања, копања и ручног вађења угља на колицима до великих делова и дугух рударских зидова.
Површинска експлоатација[уреди | уреди извор]
Површинска експлоатација обухвата стрип рударство, отворени коп и маунтнтоп ремувал. То је широка категорија рударства у којој се уклања земљиште изнад минералне сировине тј. врши се укалањање јаловине како би се дошло до рудног тела. Овај облик рударсва користи неке од највећих машина на свету као што су дампер, ротони багер.
Утицај на животну средину[уреди | уреди извор]
Површинска експлатација нарушава рељеф, топографију терена, самим тим је погођен и биљни и животињски свет, клима, вода и само здравље људи у околини копа.
Подземна експлоатација[уреди | уреди извор]
Подземна експлоатација минералних сировина се односи на различите технике ископавања сировина, већином се односи на оне који садрже метале, као што су руде које садрже злато, сребро, гвожђе, бакар, никл, калај, олово, али такође подразумева коришћење исте методе за ископавање руда драгуља као што су дијаманти.
Битне карактеристике подземне експлоатације[уреди | уреди извор]
Један од најважнијих аспеката подземног ископавања је вентилација. Вентилација је потребна за уклањање токсичних гасова и уклањање издувних гасова из дизел опреме. У дубоким топлим рудницима вентилација је такође потребна за хлађење радног места за рударе. Такође један од најважнијих аспеката подземног ископавања је подграђивање. Оно може бити делимично (парцијално подграђивање критичних места због опаснoсти од одрона) или потпуно (подграђивање целог рудничког окна услед експлоатације у неповољним условима околине).
Историја[уреди | уреди извор]
Индустријска револуција, која је почела у Британији у 18. веку,[1] а касније се проширила по континенталној Европи и Северној Америци,[2] базирана је на основу доступности угља за покретање парних мотора. Међународна трговина се брзо проширила када угаљем покретане парне машине су изграђене за парне локомотиве и пароброда. Нови рудници који су се сирили у 19. веку зависили су од мушкараца и деце да раде прековремено у често опасним радним условима. Најстарији у без престанка рада дубоки рудник у Великој Британији је Таувер Колери у Јужном Велсу долинама у срцу поља угља Јужног Велса . Овај Рудник је развијен у 1805, а њени рудари га купили крајем 20. века, да би се избегло да буде затворен. Таувер Колери је коначно затворен 25. јануара 2008, иако се производња наставља у Аберпергму рудника на клизшту у власништву Валтер енергије. Угаљ се копао у Америци почетком 18. века, а комерцијално рударство почело је око 1730 у Мидолтону у Вирџинији. Машине за сечење угља су измислио у 1880-им. Пре овог проналаска, угаљ се вади из подземља будацима и лопатом.
- ^ Smith, A. H. V. (1997): "Provenance of Coals from Roman Sites in England and Wales", Britannia, Vol. 28, pp. 297–324 (322–4).
- ^ MCCartney, Martha W. (1989). "Historical Overview Of The Midlothian Coal Mining Company Tract, Chesterfield County, Virginia." Архивирано април 19, 2007 на сајту Wayback Machine December 1989.