Pređi na sadržaj

Korisnik:Anđela J. Marinković/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Sistem „Ljubavnika“ ili „Romeo makroa"[1] kriminalci koriste za regrutovanje žrtava suočenih sa ekonomskim i društvenim poteškoćama. Ciljaju na ranjivost svojih žrtava, manipulišu i zavode ih skupim poklonima i obećanjima o boljem životu u inostranstvu. [2]Zavedene devojke ili momci, napuštaju svoj dom i porodicu u potrazi za boljim društvenim i ekonomskim uslovima u drugim zemljama. Kada su u novom okruženju, izolovane od primarnog staništa, prisiljene su na prostituciju kako bi zaradile novac za svog podvodača, koji se pretvarao da je njihov dečko i zaštitnik. Žrtve su namamljene naklonošću, a zastrašene nasiljem i pretnjama protiv njih i njihovih porodica. "Romeo makroi" su trgovci ljudima i deluju tako što navode mlade devojke ili momke da se zaljube u njih. Kada imaju žrtve pod svojim uticajem, eksploatišu ih. Sistem „Ljubavnika" je postao najčešći modus operandi trgovine ljudima.

Funkcionisanje sistema

[uredi | uredi izvor]

Postoji zajednički obrazac u ljihovom radu, a to su: pokloni, ljubav,naklonost, droga[3] i, kao poslednji korak, eksploatacija, najčešće seksualna. Uticaj društvenih medija dovodi do toga da je ukupan proces namamljivanja znatno kraći nego u prošlosti.[4] Manipulator, odnosno „Ljubavnik" ili „Romeo makro" žrtvama pristupa pod lažnim izgovorom o boljoj i srećnijoj budućnosti uz njega. Ovaj sistem ima dve faze:

  1. „Ljubavnik" ulaže vreme u vezu sa žrtvom kako bi joj se približio, stekao njeno poverenje i naposletku zahtevao uslovnu ljubav: „Ako me voliš, uradićeš ovo.”
  2. Izolovanje žrtve, pretnje, ucene i eksploatacija.

    Dva načina pronalaženja potencijalnih žrtava:[5]

  • Onlajn vrbovanje. Prevara započinje na internetu i na društvenim mrežama. Učinioci traže lične podatke o potencijalnim žrtvama koje ostavljaju na svojim nalozima na društvenim mrežama, kao što su: nivo obrazovanja, porodične veze, pokazatelje ekonomskog statusa i listu prijatelja.
  • Lično vrbovanje. Učinilac pristupa potencijalnim žrtvama u noćnim klubovima ili putem sopstvene društvene mreže. Zatim se koriste tehnikama kao što su pokazivanje empatije, sticanje poverenja, davanje saveta ili obasipanje poklonima ili ljubavlju.

Znaci upozorenja

[uredi | uredi izvor]

„Ljubavnik" je u prvoj fazi, fazi sticanja poverenja, ljubazan i šarmantan. Deluje na osobu tako što joj nudi ljubav i saosećanje. Ovakav pristup im omogućava da steknu poverenje žrtava. Znaci upozorenja počinju kada zahteva od žrtve da se bavi prostitucijom, privremeno ili izuzetno. On obećava da će zarada žrtve biti iskorišćena za zajedničke buduće planove ili ciljeve.

Mere lične zaštite[6]

[uredi | uredi izvor]

Dodatni znaci upozorenja:

  • Učinilac počinje da dovodi u pitanje samopouzdanje ili nezavisnost žrtve;
  • Učinilac izoluje žrtvu od prijatelja ili porodice;
  • Učinilac počinje da se ponaša agresivno ili nasilno prema žrtvi;
  • Učinilac primorava žrtvu na radnje na koje ne pristaje.

Aktivnost Evropola

[uredi | uredi izvor]

Evropol je koordinirao operativne aktivnosti, omogućio razmenu informacija i pružio analitičku podršku. Eurojust je uspostavio Zajednički istražni tim za koordinaciju operativnih aktivnosti u prekograničnoj istrazi. Broj slučajeva u Eurojust koji se odnose na istrage o trgovini ljudima stalno je rastao tokom poslednjih godina sa oko 100 slučajeva u 2016, na 183 slučaja registrovana u 2019. To je takođe dovelo do povećanja broja zajedničkih istražnih timova (Joint Investigation Teams JIT), koji se pokazao kao efikasan alat za borbu protiv ovog oblika kriminala.[7]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Trgovina ljudima”. Astra (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-05-21. 
  2. ^ „How not to fall for the lover boy scam”. Europol (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-21. 
  3. ^ „Iure Et Facto”. iure-et-facto.me. Pristupljeno 2024-05-21. 
  4. ^ Veiligheid, Ministerie van Justitie en (2019-05-06). „‘Loverboys’ - Human trafficking and people smuggling - Government.nl”. www.government.nl (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-21. 
  5. ^ „Trgovina ljudima i onlajn zlostavljanje”. https://childhub.org/sh/vijesti-o-djecijoj-zastiti/srbija-studija-istice-vezu-izmedu-trgovine-ljudima-i-onlajn.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
  6. ^ „CPD::Tvoja prava”. trafiking.cpd.org.rs. Pristupljeno 2024-05-21. 
  7. ^ „Trafficking in human beings | Eurojust | European Union Agency for Criminal Justice Cooperation”. www.eurojust.europa.eu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-21. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]