Поверење

Из Википедије, слободне енциклопедије

Поверење је сложена веза. У глобалу, када одлучујемо да ли да верујемо особи, на нас утичу многобројни фактори, као што су:

  1. личне предиспозиције да верујемо, што је повезано са нашом психом, која је сама по себи подређена многим животним догађајима (они могу бити потпуно неповезани са особом којој одлучујемо да верујемо или не);
  2. односи и прошсла искуства са особом и њеним пријатељима, укључујући и гласине и оговарање;
  3. мишљења о делима и одлукама које је особа учинила у прошлости.

Садржај[уреди]

  • Имати поверење у некога значи веровати у његову доследност и добронамерност у активностима и нашу могућност да исте предвидимо на основу претходних заједничких искустава. Чињеница да верујемо у то да ће се особа понашати у складу са нашим очекивањима даје нам могућност да са њом остваримо стабилан однос испуњен поверењем. Са оваквим ставом, ми се у односима осећамо сигурније и ослобођено ризика да будемо преварени, док без оваквог почетног става нема ни правог интимног односа.
  • У расправама о поверењу није увек јасно истакнуто да би о поверењу пре требало говорити као о способности индивидуе, односно њеном капацитету за стварање односа у коме постоји поверење, а тек онда као о карактеристици односа између више људи који осећају константно незадовољство односима које успостављају, а самим тим и недостатак интимности и усамљеност, погрешно трагају за решењем у самим односима не схватајући да је проблем заправо у њима самима, тј. њиховој неспособности да успоставе однос поверења.

Види још[уреди]