Pređi na sadržaj

Korisnik:Goga123456/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Sletanje[uredi | uredi izvor]

Sletanje je poslednji deo leta, gde se leteća životinja, vazduhoplov ili svemirski brod vraćaju na zemlju. Običan let aviona bi uključivao nekoliko delova leta uključujući taksiranje, poletanje, uspon, krstarenje, spuštanje i sletanje.

Orion landing Naha Air Show 2018

Letelica[uredi | uredi izvor]

Avion obično sleće na aerodrom na čvrstu poletno-sletnu stazu, uglavnom izgrađenu od asfalt-betona, betona, šljunka ili trave. Avioni opremljeni pontonima (plovni avion) ili osnovom u obliku trupa čamca (leteći čamac) mogu da slete na vodu. Avioni takođe ponekad koriste skije za sletanje na sneg ili led.

Za sletanje, brzina vazduha i brzina spuštanja se smanjuju tako da se objekat spušta dovoljno niskom brzinom da omogući blag dodir sa podlogom. Sletanje se ostvaruje usporavanjem i spuštanjem do piste. Ovo smanjenje brzine se postiže smanjenjem potiska i/ili izazivanjem veće količine otpora pomoću zakrilaca ili vazdušnih kočnica. Kada se avion sa fiksnim krilom približi zemlji, pilot će pomeriti kontrolni štap unazad da bi poravnao letelicu sa zemljom. Ovo povećava upadni ugao. Postepeno pomeranje kontrolnog štapa unazad omogućiće avionu da se smesti na pistu minimalnom brzinom, sleteći prvo na svoje glavne točkove, u slučaju aviona sa triciklom, ili na sva tri točka istovremeno u slučaju konvencijalnog fiksnog stajnog trapa.[1]

Laki avioni[uredi | uredi izvor]

U lakim avionima, sila se podešava da bi se kontrolisala brzina spuštanja, a nagib je podešen da bi se kontrolisala brzina[2], iako teoretski moraju da se podese zajedno.[3] U laganom avionu, sa malo bočnog vetra, do idealnog sletanja dolazi kada se do kontakta sa tlom brzina unapred smanji do tačke u kojoj više nema dovoljne brzine da ostane u vazduhu. Upozorenje o zastoju se često čuje neposredno pre sletanja, što ukazuje da su brzina i visina dostignute. Rezultat je veoma lagan dodir. Drugačiji načini sletanja lakih aviona i potrebne veštine pilota mogu se podeliti u četiri tipa:

Konvencijalni fiksni stajni trap
  • Normalno sletanje
  • Sletanja sa bočnim vetrom – gde je faktor za sletanje značajan vetar koji nije usklađen sa površinom
  • Kratko polje sletanja – gde je ograničavajući faktor dužina područja za sletanje
  • Meko i nepripremljeno sletanje na teren – gde je površina za sletanje vlažna, mekana ili ima prepreke na tlu kao što su brazde sa kojima se treba boriti
Piper PA-28 Cherokee Landing

Veliki avioni[uredi | uredi izvor]

U avionima velike transportne kategorije (aviokompanije), piloti sleću avion tako što slete avion na pistu. Brzina i položaj (ugao nagiba) aviona su prilagođeni za sletanje. Potisak i korak moraju da se podese zajedno[4], međutim tehnika je obrnuta u poređenju sa lakim avionima[5]. U velikim avionima, potisak se koristi za kontrolu brzine, a nagib se koristi za kontrolu brzine spuštanja[6].. Brzina kojom se avion kreće kroz vazduh se održava znatno iznad brzine zaustavljanja i konstantnom brzinom spuštanja. Podizanje prednjeg dela aviona se izvodi neposredno pre sletanja, a brzina spuštanja je značajno smanjena, što uzrokuje lagani dodir. Nakon dodira, „damperi za podizanje“ se postavljaju da smanje podizanje i prenesu težinu aviona na njegove točkove, gde mehaničko kočenje, kao što je sistem automatskog kočenja, može da deluje. Mnogi mlazni avioni koriste povratni potisak da bi pomogli u usporavanju odmah nakon dodirivanja, preusmeravajući izduvne gasove motora napred umesto nazad. Neki avioni sa propelerom takođe imaju ovu funkciju, gde su lopatice propelera ponovo nagnute kako bi gurnule vazduh napred umesto nazad koristeći 'beta opseg'.

Faktori životne sredine[uredi | uredi izvor]

Faktori kao što je bočni vetar gde će pilot koristiti sletanje proklizavanja dovešće do toga da piloti slete nešto brže i ponekad sa drugačijim stavom aviona kako bi se obezbedilo bezbedno sletanje. Drugi faktori koji utiču na određeno sletanje mogu uključivati: veličinu aviona, vetar, težinu, dužinu piste, prepreke, uticaj na zemlju, vremenske prilike, visinu piste, temperaturu vazduha, vazdušni pritisak, Aerodromska kontrola letenja, vidljivost i ukupnu situaciju. Na primer, sletanje višemotorne turboelisne vojske kao što je Lokid C-130 Herkul, pod vatrom na travnatom polju u ratnoj zoni, zahteva različite veštine i mere predostrožnosti od sletanja aviona sa jednim motorom kao što je Cessna 150 na popločanu pistu u nekontrolisani vazdušni prostor, koji se razlikuje od sletanja aviona kao što je Erbas A380 na glavni aerodrom sa kontrolom vazdušnog saobraćaja. Zahtevane navigacione performanse (RNP) se sve više koriste. Umesto da koristi radio farove, avion koristi GPS-navigaciju za sletanje koristeći ovu tehniku. Ovo se prevodi u mnogo tečniji uspon, što rezultira smanjenom bukom i smanjenom potrošnjom goriva.[7].

Padobrani[uredi | uredi izvor]

Značenje reči "sletanje" takođe se podrazumeva i za ljude ili predmete koji se spuštaju na zemlju koristeći padobran. Neki smatraju da su ovi objekti u kontrolisanom spuštanju umesto da stvarno lete. Većina padobrana radi tako što hvata vazduh, izazivajući dovoljno otpora da predmet koji pada relativno malom brzinom udari o tlo. U prirodi postoji mnogo primera padobrana, uključujući i seme

Vazduhoplov[uredi | uredi izvor]

Ponekad se bezbedno sletanje postiže korišćenjem višestrukih oblika podizanja, potiska i sistema za prigušivanje[8]. Nekoliko sovjetskih raketa, uključujući svemirski brod Sojuz, koristilo je padobrane i sisteme za sletanje vazdušnih jastuka da priguši sletanje na zemlju. U novembru 2015. godine, Blue Origin's Nev Shepard je postala prva raketa koja je prešla Karmanovu liniju i vertikalno sletela na Zemlju. U decembru 2015. godine, SpaceKs-ov Falcon 9 postao je prva lansirna raketa na orbitalnoj putanji koja je uspešno vertikalno sletela i povratila svoj prvi stepen, iako je prvi stepen koji je sleteo bio na podorbitalnoj putanji.

Takođe vidi[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Aviation Glossary (2011). "Flare (ICAO Definition)". Retrieved 26 January 2011.
  2. ^ Aircraft. Volume 64. Royal Aeronautical Society Australian Division. 1984. p. 50. Retrieved 28 February 2023.
  3. ^ Bjork, Lewis (1996). Piloting for Maximum Performance. McGraw-Hill. p. 229. ISBN 978-0-07-005699-2.
  4. ^ oJeffrey A., Roy (May–June 1990). "The Stabilized Approach". FAA Aviation News: A DOT/FAA Flight Standards Safety Publication. Flight Standards' Accident Prevention Program Branch, Federal Aviation Administration, Department of Transportation: 4. Retrieved 28 February 2023.
  5. ^ NASA Technical Paper. National Aeronautics and Space Administration, Scientific and Technical Information Office. 1981. p. 6. Retrieved 28 February 2023.
  6. ^ Aircraft Accident Report, United Airlines Flight 232, 19 July 1989. Appendix D: National Transportation Safety Board. p. 123
  7. ^ "Required Navigation Performance | GE Aviation Systems". GE Aviation. Archived from the original on 29 July 2012. Retrieved 16 July 2012
  8. ^ Samad Hayati, et al, Strategic Technology Development for Future Mars Missions (2013-2022) Archived 2013-02-21 at the Wayback Machine, NASA, September 15, 2009
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Goga123456/песак&oldid=27815204”