Pređi na sadržaj

Korisnik:Korleone01/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Endi Kol

[uredi | uredi izvor]

Endru Aleksander Kol (rođen 15. oktobra 1971. godine) je engleski bivši profesionalni fudbaler koji je igrao kao napadač. Njegova profesionalna karijera trajala je od 1988. do 2008. godine, a najviše se pamti po vremenu koje je proveo u Mančester junajtedu, koji je platio britansku rekordnu naknadu za transfer da bi ga potpisao i došao iz Njukasl junajteda. Kol je proveo šest godina u Mančester junajtedu i osvojio osam velikih trofeja, uključujući trofeje Premijer lige, FA kupa i UEFA Ligu šampiona 1999. godine.

Kao i za Mančester junajted i Njukasl junajted, Kol je igrao i u najvišoj ligi engleskog fudbala za Arsenal, Blekburn Rovers, Fulam, Mančester Siti, Portsmut i Sanderlend, kao i u Fudbalskoj ligi za Bristol Siti, Birmingem Siti, Bernli. i Notingem Forest. Treći je strelac u istoriji Premijer lige sa 187 golova, i drži rekorde Premijer lige po broju golova postignutih u sezoni od 42 utakmice (34)[1], i najbrži je postigao 50 golova (65 mečeva), kao i da je prvi igrač koji je bio na vrhu liste postignutih golova i asistencija u Premijer ligi u istoj sezoni, 1993–94.[2]

Kol ima priznanje da je jedan od retkih igrača u Engleskoj koji je osvojio sve moguće počasti u engleskoj igri, uključujući nagradu PFA za mladog igrača godine, kao i cenjenu titulu UEFA Lige šampiona. Kol je takođe igrao 15 puta za reprezentaciju Engleske između 1995. i 2001. godine, i postigao je jedan gol protiv Albanije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2002. godine.[3]

Karijera u klubovima

[uredi | uredi izvor]

Početak karijere

[uredi | uredi izvor]

Kol je započeo svoju karijeru kao omladinac za Arsenal nakon što je napustio školu 1988. godine, a 1989. potpisao je za profesionalnog igrača. Njegov jedini nastup u ligi bio je za Arsenal kada je imao 19 godina, kao zamena protiv Šefild junajteda na Hajberiju tokom utakmice Prve lige 29. decembra 1990. Arsenal je pobedio 4–1, ali Kol nije postigao gol. Takođe je nastupio kao zamena protiv Totenhem Hotspura u Čeriti šild (engl. Charity Shield) 1991. godine i zamalo da je odmah napravio uticaj, pogodivši bočnu mrežu izvan šesnaesterca. Sledeće sezone, Kol je pozajmljen Fulamu u Trećoj ligi, gde je postigao tri gola u 13 mečeva.

Kol se pridružio drugoligaškoj ekipi Bristol Siti na pozajmici u martu 1992. pre nego što je potpisao stalni ugovor od 500.000 funti u leto 1992. godine, u to vreme postao je njihov najskuplji igrač. Pošto se dokazao kao kompetentan mladi strelac u Bristol Sitiju (koji je sezonu 1992–93 počeo u novoj diviziji 1. fudbalske lige nakon stvaranja Premijer lige), Kol je brzo postao jedan od najboljih potencijalnih igrača u Engleskoj i njegovo ime je često bilo povezan sa klubovima Premijer lige tokom sezone 1992–93.

Njukasl Junajted

[uredi | uredi izvor]

U februaru 1993, lider prve divizije Njukasl junajted oborio je svoj klupski rekord u transferima plativši 1,75 miliona funti da bi potpisao Kola. Zatim je postigao 12 golova u onoliko ligaških mečeva koliko je Njukasl stigao do titule prve divizije i izborio plasman u Premijer ligu. Njegovih 12 golova uključivalo je dva het-trika, prvi protiv Barnslija 7. aprila, drugi poslednjeg dana sezone u utakmici protiv Lester Sitija rezultatom 7–1. Takođe je postigao prvi od dva klupska gola u njihovoj promotivnoj pobedi od 2:0 nad Grimsbi Taunom na Blandel Parku 4. maja.[4]

Nakon što je Dejvid Keli prodat Vulverhempton Vonderersu, menadžer Kevin Kigan je doveo Pitera Berdslija kao Kouovog napadačkog partnera za kampanju Premijer lige 1993–94.

Kol je postigao 34 gola u 40 mečeva tokom prve sezone Njukasla u Premijer ligi kada su završili na trećem mestu i kvalifikovali se za Kup UEFA prvi put od 1970-ih. Njegov prvi gol u prvoj ligi bio je u remiju 1-1 protiv branioca šampiona lige Mančester junajteda na Old Trafordu 21. avgusta 1993.[5] Ovo je bio prvi gol Njukasla u Premijer ligi. Tačno tri meseca kasnije, Kol je postigao sva tri gola kada je Njukasl pobedio Liverpul sa 3-0 kod kuće. Još jedan snažan het-trik usledio je protiv Koventri Sitija krajem februara i sa Piterom Berdslijem skoro jednako smrtonosnim kao i njegov partner u napadu.[6] Kol je postigao ukupno 41 gol u svim takmičenjima – oborio je klupski rekord koji je postavio Hjui Galaher skoro 70 godina ranije (Galaher i dalje drži rekord po broju golova u ligi u sezoni sa 36).[7] Kol je postigao gol u 26 različitih nastupa u Premijer ligi za Njukasl u sezoni 1993-94, što je sezonski rekord u takmičenju za jednog igrača.[8]

Kol je kasnije izabran za mladog igrača godine PFA te sezone.

Kol je zatim postigao 9 golova u 18 mečeva Premijer lige za Njukasl nakon početka sezone 1994–95, a takođe je postigao het-trik protiv Kraljevskog Antverpena u Kupu UEFA.[9]

Sve u svemu, Kol je postigao 68 golova u 84 meča za Njukasl, čime je postigao procenat pogodaka od 81%. Kolov poslednji gol za Njukasl junajted postigao je u remiju 1:1 kod kuće sa Ipsvič Taunom 26. novembra 1994. godine.

Mančester Junajted

[uredi | uredi izvor]

10. januara 1995. Kol je iznenada prodan u ugovoru sa Mančester junajtedom za ugovor vredan 7 miliona funti – 6 miliona funti u gotovini plus 1 milion funti sa rejtingom Kit Gilespi koji ide u suprotnom smeru, postavlja novi rekord za najskuplji britanski transfer.[10] Navijači Njukasla su bili ožalošćeni i zbunjeni Kiganom zbog prodaje Kola, što je dovelo do toga da se Kigan javno suočio sa navijačima na Sent Džejms parku, protivno savetu predsednika Ser Džona Hola i trenera prvog tima Terija Mekdermota, objašnjavajući svoje razloge na dan transfera.[11] Kol je izjavio da je tužan zbog odlaska iz kluba, ali je smatrao da je stav koji su navijači Njukasla pokazali za njega prenagljen i da utiče na njega lično, dok je naveo da je Njukaslov poraz u novembru od Vimbldona trajno štetio njegovom odnosu sa Kiganom.[12] Mekdermot je u svojoj autobiografiji naveo da je Kigan odlučio da proda Kola navodeći pad forme i entuzijazma, dok se takođe nadao da će potpisati transfer sa FK Kvins Park Rendžers za napadača Les Ferdinanda ubrzo nakon Kolovog odlaska.[13] Ferdinand je tog leta potpisao za Njukasl.[14]

Uprkos tome što se pridružio na polovini sezone 1994–95, Kol je ipak uspeo da postigne 12 golova u samo 18 mečeva Premijer lige za Junajted. Ovo je bio njegov prvi gol u pobedi od 1-0 nad Aston Vilom 4. februara na Old Trafordu i postigao je pet golova u pobedi od Ipsvič Tauna rezultatom 9-0, čime je postao prvi igrač koji je postigao pet golova u meču Premijer lige. Takođe je postigao dva gola u gostujućim pobedama nad Lester Sitijem i Koventri Sitijem tokom finalne faze sezone, pošto je njegov novi tim nastavio sa pritiskom i smanjio razliku između sebe i lidera lige Blekburn Roversa.

Međutim, Kol je propustio dve šanse za gol u poslednjim minutama protiv Vest Hem junajteda poslednjeg dana sezone, gde su mogli da izvuku samo nerešen rezultat 1–1, a titula lige je umesto toga pripala Blekburn Roversima. Nedelju dana kasnije imao je pehar za finale FA kupa. Bez njega, Junajted je izgubio od Evertona sa 1–0. Junajted je takođe bio bez suspendovanog Erika Kantonea i povređenog Andreja Kančelskisa, druga dva najbolja strelca kluba te sezone.

Kolova prva cela sezona 1995–96 u Mančester junajtedu pokazala se kao teška, jer se Kol borio da pronađe svoj zaštitni znak u ekipi koja je sada izgrađena oko mnogo najavljivanog povratka Erika Kantonea. Iako je Kol postigao gol u četiri uzastopna meča na polovini sezone, uključujući važan početni gol u Junajtedovom porazu od Njukasl junajteda od 2:0 od rivala za titulu 27. decembra, Kola su mučili navijači i kritičari tokom većeg dela sezone jer je postigao samo 14 golova. i propustili mnoge šanse. Međutim, Kol je podigao formu u poslednjoj fazi sezone i postigao ključne golove, uključujući izjednačenje u polufinalu FA kupa protiv Čelsija, kako bi pomogao da Junajted ponovo pošalje na stadion Vembli. Potom je pokupio svoju prvu medalju za osvajanje titule u Premijer ligi i postigao drugi gol u Junajtedovom porazu od Midlzbroa rezultatom 3:0 poslednjeg dana sezone kako bi pomogao Junajtedu da osvoji titulu u Premijer ligi po treći put u četiri godine – izuzetan preokret za njegov novi klub koji je na Božić zaostajao 10 bodova za svojim starim klubom.

Takođe je igrao u pobedi Junajteda u finalu FA kupa i postao deo prve ekipe Engleske koja je dva puta pobedila u dublu.

Pre nego što je počela sezona 1996–97, Kol je morao da se suoči sa ponuđenim Blekburn Roversima kao deo razmene u ugovoru od 12 miliona funti koji bi doveo Alana Širera na Old Traford, ali je ponuda odbijena i Širer se umesto toga pridružio Njukaslu. Uprkos jasnom naznaku Aleksa Fergusona Kolu da traži još jednog napadača, nakon što je Širerov dogovor propao, Kol se borio da ostane u klubu i uručen mu je dres sa brojem 9, pošto je prethodno nosio 17. Dolazak Ole Gunar Solskjer – i budući da je žrtva dve slomljene noge nakon što ga je povredio Nil Rudok u meču protiv Liverpula, dodatno je ograničio Kolove šanse za prvi tim. Ipak, uspeo je da se oporavi do decembra 1996. i još uvek je odigrao 20 mečeva Premijer lige (deset kao zamena) za sezonu. Kol je zatim snažno završio sezonu sa nekoliko ključnih golova u ligi (kao što je gostovanje kod rivala za titulu Arsenala), i u UEFA Ligi šampiona (gde je postigao gol i proglašen za najbolji evropski gol sezone protiv Porta) da bi završio svoj povratak iz povreda. Kol je zatim postigao gol za titulu u značajnoj pobedi Junajteda na Enfildu rezultatom 3–1, dok se Junajted približavao još jednom trijumfu za titulu.

Za sezonu 1997–98, penzionisanje Erika Kantonea dovelo je do toga da je Kol ponovo postao prvi napadač i otkrio svoju najbolju formu ikada za klub. Zatekao je sebe kako počinje većinu utakmica Junajteda te sezone, ili zajedno sa Solskjaerom.

Postao je najbolji strelac u Premijer ligi tokom sezone sa 18 golova, od kojih su nekoliko bili spektakularni. Najzapaženiji je možda bio protiv Evertona, koji su navijači izglasali kao gol Mančester junajteda sezone. Kol je takođe razvio snažno partnerstvo sa Tedijem Šeringemom (uprkos značajnim ličnim neslaganjima između njih dvojice), ali Junajted je završio bez trofeja tek drugi put 1990-ih, pošto je prepustio vođstvo u Premijer ligi Arsenalu tokom poslednja dva meseca sezone .

Kol je postigao nekoliko ličnih orijentira u ovoj kampanji, postigavši svoj prvi evropski het-trik za klub na gostovanju u Fejenordu i završio je sezonu kao drugoplasirani igrač godine po izboru PFA igrača Arsenala Denisu Bergkampu. Uprkos ovoj akreditaciji, i kao vodeći strelac u svim takmičenjima te sezone sa 25, Kol je izostavljen iz engleskog tima za Svetsko prvenstvo 1998. od strane nacionalnog trenera Glena Hodla. Kol je ostao optimističan kada je intervjuisan, a kada su ga pitali o svom povratku u uspehu, rekao je da je pronašao slobodu u svom životu nakon povreda i loše forme iz ranijih vremena na Old Trafordu, rekavši da je imao veliku radost sa svojim malim sinom i živeo je za njega i njegovu porodicu u svojoj veri kao ponovo rođeni hrišćanin. Takođe je tvrdio da je prijateljstvo Rajana Gigsa, njegovog cimera na gostujućim utakmicama, bilo glavni motivacioni faktor kroz teška vremena kada su navijači i mediji sumnjali u njega u Junajtedu.

Kol se suočio sa konkurencijom novih potpisa Dvajta Jorka, Tedija Šeringema i Olea Gunara Solskjera tokom sezone 1998–99, ali je na kraju razvio izuzetno uspešno partnerstvo sa Jorkom. Njih dvojica su dali 53 gola između njih i bili su ocenjeni kao jedno od najstrašnijih napadačkih partnerstava u Evropi, sa timom koji je postigao gol protiv timova kao što je Barselona u gostima na stadionu Kamp Nou, i popravljao formu cele sezone sa neverovatnim dodavanjima i asistencijama jednim dodirom. povremeno se činilo da pokazuje telepatsko razumevanje. Iako je Solskjaer i dalje uspevao da brilira povremeno, bilo kao startni igrač ili kao zamena, a Šeringem je takođe uspeo da se dobro snađe i postigne ključne golove kada je igrao.

Kol je igrao ključnu ulogu u ovoj ekipi za titulu u Premijer ligi, FA kupa i UEFA Lige šampiona. Kol je postigao pobednički gol u finalnoj utakmici Junajteda u Premijer ligi ove sezone protiv Totenhem Hotspura, rezultat koji je značio da je Junajted završio bod ispred rivala Arsenala i osvojio titulu u Premijer ligi. Takođe je postigao treći i pobednički gol Junajteda u revanšu polufinala Lige šampiona protiv Juventusa, čime je obezbedio plasman u finale. Takođe u ovoj sezoni, Kol je postigao svoj 100. gol u Premijer ligi u meču za prvo mesto na tabeli protiv Arsenala na Old Trafordu 17. februara i ta utakmica je završena rezultatom 1-1.

Tokom Junajtedove predsezonske turneje po Australiji u julu 1999. Kol je bio umešan u duel zbog kojeg je 19-godišnji australijski defanzivac Sajmon Kolosimo ostao van terena na šest meseci i zahtevao je potpunu rekonstrukciju kolena. Pre povrede, Kolosimo je bio jedan od najboljih mladih igrača Australije i trebalo je da zaradi veliki novac u Evropi, i nikada nije mogao da završi karijeru u Evropi, uprkos nekoliko nastupa za Mančester Siti.

Kol je ponovo bio drugi strelac Junajteda u sezoni 1999–2000 sa 19 golova u 28 mečeva Premijer lige. Osvojio je svoju četvrtu medalju u Premijer ligi u pet sezona, a treću uzastopnu sezonu postigao je preko 20 golova u svim takmičenjima. Kol je postigao mnogo golova za Junajted, uključujući i jedini gol na utakmici u njihovom okršaju na vrhu tabele protiv najbližeg rivala Lids Junajteda. Takođe se pridružio elitnoj grupi tokom ove sezone postigavši svoj 100. gol za klub u remiju 2–2 protiv Vimbldona.

Još jedna titula usledila je u sezoni 2000–01, kada je uprkos povredi koja mu je ograničila nastupe, Kol postigao 13 golova u svim takmičenjima, uključujući četiri u UEFA Ligi šampiona, što mu je omogućilo u to vreme da postane rekordni strelac Mančester junajteda u Evropskom takmičenju svih vremena, oborivši rekord koji je Denis Lo postavio nekih 30 godina ranije.

Više od pet godina nakon što je napustio Old Traford, 35-godišnji Kol je poslednji put nastupio za Mančester junajted u UEFA proslavljenom meču šest godina kasnije, 13. marta 2007. ušao je na poluvreme na prijateljsku utakmicu povodom proslave 50. godišnjice Evropske zajednice i 50. godina Mančester junajteda u Evropskom kupu.

Blekburn Rovers

[uredi | uredi izvor]

Dolazak Ruda van Nistelroja i Huana Sebastijana Verona smanjio je Kolove šanse za prvi tim u sezoni 2001/02, a 29. decembra 2001. Kol je prodat Blekburn Roversu za 8 miliona funti.[4] U roku od dva meseca od dolaska, osvojio je medalju pobednika Liga kupa, postigavši pobednički gol za Blekburn u finalu protiv Totenhem Hotspura, kojim je upravljao bivši menadžer Engleske i otvoreni kritičar Kola, Glen Hodl. Ova pobeda je značila da je Kol u periodu od sedam sezona osvojio sva četiri domaća trofeja plus evropski trofej. Kol je sezonu završio sa ukupno 18 golova u svim takmičenjima, 5 za Mančester junajted i 13 golova u samo 20 mečeva za Blekburn.

Roversi su naredne sezone završili na šestom mestu i kvalifikovali se za Kup UEFA. U toj kampanji se Kol ponovo ujedinio sa Dvajtom Jorkom, koji je potpisao za Blekburn iz Mančester junajteda za 2 miliona funti u julu 2002.

Kol je imao frustrirajuću sezonu u sezoni 2003/04, pošto su Roversi skliznuli u donju polovinu Premijer lige, završivši na 15. mestu. Postigao je 11 golova, ali je njegov odnos sa menadžerom Gremom Sunesom pao na dno nakon što ga je Kol prijavio Udruženju profesionalnih fudbalera (PFA) optužujući ga za nepravedan tretman. Kol je za Blekburn postigao 37 golova u 100 nastupa u svim takmičenjima.

Kraj karijere i penzionisanje

[uredi | uredi izvor]
Kol daje autograme ispred gradskog stadiona u Mančesteru, Oktobar 2005. godine

Trinaest godina nakon što je proveo mesec dana na pozajmici u Fulamu, Kol se vratio u Krejven Kotedž za sezonu 2004/05, pridruživši im se na jednogodišnji ugovor.[15] Bio je najbolji strelac kluba i postigao je jedan od golova sezone protiv Liverpula. Uprkos ovom uspešnom periodu u Fulamu, odlučio je da napusti klub posle samo jedne sezone pošto je njegova porodica želela da se vrati na severozapad.

Kol je potpisao ugovor za Mančester Siti na besplatnom transferu na početku sezone 2005–06,[16] i uživao je u dobrom početku svoje karijere u Istlendu. Ekipa Stjuarta Pirsa provela je veći deo sezone u gornjoj polovini tabele, ali je Kolova sezona prekinuta povredom u martu.

Uprkos tome što je samo nekoliko meseci ranije potpisao novi ugovor sa Mančester Sitijem i napustio Fulam 2005. da bi se vratio na sever, Kol je potpisao za klub sa južne obale Portsmuta na dan roka za transfer (31. avgust 2006.) uz neotkrivenu cenu, koja je prijavljena kao 500.000 funti sa potencijalnim da poraste na milion funti u zavisnosti od pojavljivanja.[17] Postigao je svoj prvi ligaški gol za svoj novi klub u pobedi od 2:0 na svom terenu protiv Vest Hema junajteda 14. oktobra. Međutim, Kol se mučio da probije na stranu Harija Rednapa i u martu 2007. potpisao je na pozajmici za Birmingem Siti iz Čempionšipa do kraja sezone. Kol se vratio u Portsmut posle pet nastupa i jednog gola (protiv Vulverhempton Vonderersa) za Birmingem.[18] Pušten je na slobodu 3. avgusta 2007.[19]

Nakon što ga je Portsmut pustio na kraju sezone 2006–07, Kol je potpisao jednogodišnji ugovor sa Sanderlendom na besplatan transfer, ponovo ga ujedinivši sa bivšim napadačkim partnerom Mančester junajteda i Blekburn Roversa Dvajtom Jorkom, a pod upravom bivši saigrač iz Junajteda Roj Kin. Posle sedam mečeva za klub, Kol je proveo tri meseca na pozajmici u Barnliju gde je postigao šest golova za Čempionšip klub, uključujući het-trik protiv Kvins Park Rendžersa na Loftus Roudu.[20] Razmišljajući o svom vremenu u Turf Muru, Kol je izjavio: „Otišao sam u Barnli i razgovarao sa Ovenom Kojlom i dobio odličnu atmosferu. Izvukao je ono najbolje iz mene i učinio da se osećam mnogo mlađim od svojih godina.“[21] Kol je napustio Sanderlend na kraju sezone 2007–08.

Kol je 4. jula 2008. potpisao 12-mesečni ugovor sa Notingem Forestom, svojim 12. klubom i klubom iz rodnog grada iz detinjstva. Međutim, 31. oktobra 2008. Forest je potvrdio da je Kolov ugovor obostrano otkazan nakon 11 nastupa i 0 golova.

Kol je 11. novembra 2008. objavio da se povlači iz fudbala, čime je okončao 19-godišnju karijeru.[22]

Internacionalna karijera

[uredi | uredi izvor]

Uprkos tome što je prvi put igrao za Englesku 1995. godine, Kol je ѕaigrao na samo 15 utakmica do trenutka kada je objavio da se povlači iz međunarodnog fudbala nakon što nije bio izabran za Svetsko prvenstvo 2002. godine. Postigao je jedan gol za Englesku, u kvalifikacionoj utakmici za Svetsko prvenstvo protiv Albanije u martu 2001. godine.[23] Takođe je postigao gol u svom nastupu za reprezentaciju Engleske B.

Glen Hodl u odbranu svoje odluke da ne odabere Kola za Svetsko prvenstvo 1998. rekao je za Kola da mu je potrebno šest ili sedam prilika da postigne jedan gol.[24]

Povreda nožnog prsta uoči UEFA Euro 2000. dovela je do toga da je Kol propustio još jedno veliko takmičenje za svoju zemlju.[25]

Kol je zaradio svoja prva četiri nastupa pod četiri različita menadžera. Debitovao je protiv Urugvaja pod vođstvom Terija Venablesa 1995. godine, nastupio je sledeći put protiv Italije pod vođstvom Glena Hodla na Tournoi de France 1997. odigrao je svoj treći nastup protiv Francuske pod vođstvom Hauarda Vilkinsona 1999. godine i konačno je zaigrao svoju četvrtu utakmicu protiv Poljske pod novim menadžerom Kevinom Kiganom u svom prvom startnom nastupu nekoliko nedelja kasnije.[26]

Trenerska karijera

[uredi | uredi izvor]

U avgustu 2009 Kola je angažovao njegov bivši saigrač iz Mančester junajteda i Engleske menadžer Milton Kejns Donsa Pol Ins da trenira napadače kluba na početku privremeno.[27] Međutim nedelju dana kasnije Kol je pristao da provede najmanje dva dana nedeljno radeći na završetku sa napadačima u Hadersfild Taunu pod njegovim bivšim saigračem iz Njukasl junajteda i Fulama Li Klarkom.[28] U decembru 2010. Kol se vratio u Mančester junajted, radeći na terenu za trening Karingtona dok je završavao svoje trenerske licence.[29] U oktobru 2019. Kol je imenovan za pomoćnog menadžera napadača i trenera napada od strane Sol Kembela u Sautend junajtedu.[30] Dana 30. juna 2020. godine menadžer Kembel i njegova tri pomoćnika, uključujući Kola, napustili su klub uz obostranu saglasnost.

Privatan život

[uredi | uredi izvor]
Kol predstavlja Mančester junajted u Tokiju, Mart 2014

Kolov otac Linkoln emigrirao je u Veliku Britaniju sa Jamajke 1957. godine i radio je kao rudar u Gedlingu, Notingemšir, od 1965. do 1987. godine.[31]

Kol se oženio svojom dugogodišnjom devojkom Širli Djuar u julu 2002.[32] godine. Njihov sin Devante je takođe profesionalni fudbaler koji igra kao napadač za Barnsli.

Godine 2008, Kola je ispitala policija nakon navodnog napada na njegovu ženu u njihovoj kući u Alderli Edžu u Češiru, pre nego što je pušten uz kauciju.[33] Šest meseci kasnije, Kol je preko svoje predstavničke advokatske firme Šilings dobio odštetu u tužbi protiv vlasnika Dejli Stara za klevetu u vezi sa objavljivanjem materijala u vezi sa optužbama za napad i za štetu koju su njegovoj porodici naneli senzacionalistički izveštaji.[34]

U aprilu 2016. Kol je imenovan u Panamskim dokumentima.[35]

Zdravlje

[uredi | uredi izvor]

U junu 2014. Kol je doživeo otkaz bubrega nakon što je dobio fokalnu segmentnu glomerulosklerozu.[36] U aprilu 2017. godine je podvrgnut transplantaciji bubrega.[37] Donator je bio njegov nećak Aleksandar.[38]

Humanitaran rad

[uredi | uredi izvor]

Godine 2000. Kol je posetio Zimbabve i vratio se da bi osnovao sopstvenu dobrotvornu fondaciju, pod nazivom Dečija fondacija Endija Kola, koja je pomagala siročadima od side u zemlji. Dobrotvorna organizacija je od tada zatvorena. Od tada je osnovao Endi Kol Fondaciju za prikupljanje novca za Istraživanje Bubrega Ujedinjeno Kraljevstvo, nakon što je 2015. pretrpeo otkaz bubrega nakon što se zarazio virusom koji se prenosi vazduhom.[39]

Statistika tokom karijere

[uredi | uredi izvor]
Pojavljivanja i golovi u klobovima, sezoni i takmičenju
Klub Sezona Liga FA Kup Liga Kup Evropa Ostalo Ukupno
Divizija Pojavljivanja Golovi Pojavljivanja Golovi Pojavljivanja Golovi Pojavljivanja Golovi Pojavljivanja Golovi Pojavljivanja Golovi
Arsenal 1989–90 Prva divizija
1990–91 Prva divizija
1991–92 Prva divizija
Ukupno
Fulam (pozajmica) Treća divizija
Bristol Siti (pozajmica) Druga divizija
Bristol Siti Prva divizija
Ukupno
Njukasl junajted Prva divizija
Premijer liga
Premijer liga
Ukupno
Mančester junajted Premijer liga
Premijer liga
Premijer liga
Premijer liga
Premijer liga
Premijer liga
Premijer liga
Premijer liga
Ukupno
Blekburn Rovers Premijer liga
Premijer liga
Premijer liga
Ukupno
Fulam Premijer liga
Mančester Siti Premijer liga
Portsmut Čempionšip
Birmingem Siti (pozajmica) Čempionšip
Sanderlend Premijer liga
Burnli (pozajmica) Čempionšip
Notingem forest Čempionšip
Ukupno

Počasti

[uredi | uredi izvor]

Arsenal

Njukasl junajted

Mančester junajted

Blekburn Rovers

Ostale počasti

  • Premijer liga Zlatna kopačka 1993–94
  • PFA mladi igrač godine 1993–94
  • Premijer liga igrač meseca 1997–98
  • PFA Tim godine 1999–2000, Premijer liga

Odnosi sa drugim igračima

[uredi | uredi izvor]

Nil Rudok je smatrao Kola za igrača protiv kojeg je najviše uživao da igra. U datom intervjuu za Talksport, on je u šali prokomentarisao incident koji je doveo do toga da je Kol 1997. godine dobio dve slomljene noge kao „nije veliki, niti pametan ali je bilo sjajno” i dodao je komentar „nisam hteo da mu slomim obe noge da budem iskren, mislio sam da slomim samo jednu“.[40]

Kol je 2010. godine u svojoj rubrici za The Independent izjavio da ce „gadio “ i da je „prezirao“ bivšeg saigrača iz Mančester junajteda i Engleske Tedija Šeringema „15 godina“ nakon što Šeringem nije ponudio da se rukuje sa Kolom pošto je Kol zamenjen Šeringem je debitovao za Englesku u meču protiv Urugvaja na Vembliju 1995. godine.[41]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Premier League Records - Clubs, Players & Managers Stats”. www.premierleague.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-02. 
  2. ^ „Salah edged only by Shearer in time to 50 goals”. www.premierleague.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-02. 
  3. ^ „Blackburn sign Cole for £8m - Telegraph”. archive.ph. 2013-04-21. Pristupljeno 2022-09-02. 
  4. ^ a b „Football: News, opinion, previews, results & live scores - Mirror Online”. mirror (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-02. 
  5. ^ „Newcastle v Man Utd, 1993/94 | Premier League”. www.premierleague.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-02. 
  6. ^ „Newcastle United Football Club”. web.archive.org. 2001-01-26. Pristupljeno 2022-09-02. 
  7. ^ Smith, Mark (2014-05-21). „Newcastle United's Greatest: The goal-scoring great Andy Cole”. ChronicleLive (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-02. 
  8. ^ Furniss, Matt (2022-08-03). „Most Goal Involvements in a Premier League Season”. The Analyst (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-02. 
  9. ^ „BBC Sport. British Broadcasting Corporation.”. 
  10. ^ Morton, David (2017-01-10). „Andy Cole was sold on this day 22 years ago”. ChronicleLive (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-02. 
  11. ^ Ryder, Lee (2014-05-02). „Kevin Keegan: Why I had to talk to the Newcastle United fans after selling Andy Cole”. ChronicleLive (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-02. 
  12. ^ „UTD Podcast: Cole's Newcastle fallout”. www.manutd.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-02. 
  13. ^ chroniclelive.co.uk (2017-03-27). „The inside story of why Newcastle United sold Andy Cole to Manchester United”. ChronicleLive (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-02. 
  14. ^ Jamieson, Stuart (2020-06-07). „Les Ferdinand's best Newcastle moments”. ChronicleLive (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-02. 
  15. ^ „Cole moves to Fulham” (na jeziku: engleski). 2004-07-18. Pristupljeno 2022-09-02. 
  16. ^ „Cole completes Man City signing” (na jeziku: engleski). 2005-07-20. Pristupljeno 2022-09-02. 
  17. ^ Thu; Aug, 31; 2006 - 21:45 (2006-08-31). „Portsmouth snap up third new player”. Irish Examiner (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-02. 
  18. ^ „Wolves 2-3 Birmingham” (na jeziku: engleski). 2007-04-22. Pristupljeno 2022-09-02. 
  19. ^ „Cole secures Pompey exit”. Sky Sports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-02. 
  20. ^ „QPR 2-4 Burnley” (na jeziku: engleski). 2008-02-12. Pristupljeno 2022-09-02. 
  21. ^ „Cole reveals Coyle's inspiration” (na jeziku: engleski). 2008-09-12. Pristupljeno 2022-09-02. 
  22. ^ „Striker Cole ends playing career” (na jeziku: engleski). 2008-11-11. Pristupljeno 2022-09-02. 
  23. ^ „Cole goal caps England victory” (na jeziku: engleski). 2001-03-28. Pristupljeno 2022-09-02. 
  24. ^ „On second thoughts ... Andy Cole”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2007-02-01. Pristupljeno 2022-09-02. 
  25. ^ „BBC SPORT | EURO2000 | ENGLAND | Keegan tips Cole to bounce back”. news.bbc.co.uk. Pristupljeno 2022-09-02. 
  26. ^ „BBC SPORT | EURO2000 | ENGLAND | Keegan names Euro 2000 squad”. news.bbc.co.uk. Pristupljeno 2022-09-02. 
  27. ^ „Milton Keynes Dons | News | Dons Latest | Dons Latest | COLE TO FUEL DONS FIREPOWER”. web.archive.org. 2009-08-16. Pristupljeno 2022-09-02. 
  28. ^ YorkshireLive (2009-08-18). „Huddersfield Town boss: We can get better!”. YorkshireLive (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-02. 
  29. ^ „Andy Cole argues case for pairing Andy Carroll with Wayne Rooney in England attack”. www.telegraph.co.uk. Pristupljeno 2022-09-02. 
  30. ^ Sport, Telegraph (2019-10-22). „Sol Campbell named new Southend manager with former Manchester United striker Andy Cole his attack coach”. The Telegraph (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Pristupljeno 2022-09-02. 
  31. ^ „How Britain’s black miners are reclaiming their place in history”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2016-10-24. Pristupljeno 2022-09-02. 
  32. ^ „Cole wins 'beating' claim pay-out” (na jeziku: engleski). 2008-07-30. Pristupljeno 2022-09-02. 
  33. ^ agencies, Staff and (2008-02-26). „Football: Andy Cole questioned by police over alleged domestic violence incident”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-02. 
  34. ^ „Cole wins 'beating' claim pay-out” (na jeziku: engleski). 2008-07-30. Pristupljeno 2022-09-02. 
  35. ^ „From Kubrick to Cowell: Panama Papers expose offshore dealings of the stars”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2016-04-06. Pristupljeno 2022-09-02. 
  36. ^ „Former Man United striker Andy Cole undergoes kidney transplant”. The Irish Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-02. 
  37. ^ „Andrew Cole: Former Manchester United and England star has kidney op”. BBC News (na jeziku: engleski). 2017-04-07. Pristupljeno 2022-09-02. 
  38. ^ Jepson, Anthony (2017-09-03). „Andy Cole thanks two former Man Utd teammates as he battles to regain health”. Manchester Evening News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-02. 
  39. ^ „'No day comes easy' for isolating Cole”. BBC Sport (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-02. 
  40. ^ Neil Ruddock on breaking Andy Cole's legs and bedding page 3 girls... (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2022-09-02 
  41. ^ „The Andy Cole Column: The real reason I've hated Sheringham for 15”. The Independent (na jeziku: engleski). 2010-03-04. Pristupljeno 2022-09-02. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]

Podatci o Andy Cole na sajtu Soccerbase.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Korleone01/песак&oldid=25193014”