ФК Манчестер Сити

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манчестер Сити
Manchester City FC badge.svg
Пуно име Manchester City Football Club
Надимак Грађани, Плавци, Сити
Основан 1880. год.; прије 138 година (1880) као Сент Марк (западни Гортон)
16. април 1894. год.; прије 123 године (1894-04-16) као Манчестер сити[н. 1][1]
Стадион Градски стадион у Манчестеру,
Манчестер, Енглеска
(капацитет: 55 097[2])
Власник Уједињени Арапски Емирати Шеик Мансоур ибн Зајед ел Нахјан
Предсједник Уједињени Арапски Емирати Халдун ел Мубарак
Менаџер Шпанија Пеп Гвардиола
Прва утакмица Енглеска Маклсфилд 2 : 1 Сент Марк Енглеска
(13. новембар 1880.)
Највећа побједа Енглеска Ардвик 12 : 0 Ливерпул Стенли Енглеска
(Манчестер, Енглеска; 4. октобар 1890)
Највећи пораз Енглеска Њутон Хит 11 : 1 Сент Марк Енглеска
(Манчестер, Енглеска; 1886)
Најбољи стријелац Аргентина Серхио Агверо (185)
Лига Премијер лига
2016/17. Премијер лига, 3.
Веб-сајт Веб-сајт
Домаћи дресови
Гостујући дресови
Трећи дресови

Манчестер Сити (енгл. Manchester City Football Club) је професионални енглески фудбалски клуб који игра у Премијер лиги. Основан је 1880. као Сент Марк, а 1887. име је промијењено у Ардвик, док је име Манчестер Сити, клуб узео 1894. Од 1923. до 2003. утакмице су играли на стадиону Мејн Роуд, а од 2003. играју на градском стадиону.

Најуспјешнији период клуба био је од 1968. до 1970., када су освојили Прву лигу Енглеске, ФА куп, Лига куп и Куп побједника купова, под вођством тренера Џоа Мерсера и Малколма Алисона. Након пораза у финалу ФА купа 1981., клуб је пролазио кроз тежак период, који је кулминирао испадањем у Трећу лигу 1998., гдје су се задржали само једну сезону. 2000-их су се вратили у Премијер лигу, док је 2008. клуб купила Уједињена група Абу Даби за 210 милиона фунти. Од 2011., Сити је освојио два пута Премијер лигу (2011/12 и 2013/14).

Након сезоне 2015/16, клуб се нашао на петом мјесту по заради те сезоне, са зарађених 524.9 милиона евра.[3] Године 2017., магазин Форбс сврстао је Манчестер Сити на петом мјесту по вриједности, процијенивши њихову вриједност на 2.08 милијарди долара.[4] Године 2015., компанија Сити фудбал груп, сродна компанија Абу Даби групе, купила је 13.79% дионица клуба, за 265 милиона фунти.[5]

У сезони 2017/18 Премијер лиге, Манчестер Сити је остварио 18 узастопних побједа,[6] срушивши претходни рекорд Арсенала од 14 побједа из сезоне 2001/02.[7]

Историја[уреди]

Сент Марк (1880—1887)[уреди]

Сент Марк 1884 године. Разлог за крст на дресовима није познат.[8]

Чланови цркве Сент Марк у западном Гортону, у Манчестеру, основали су из хуманитарних разлога клуб Сент Марк, који је касније постао познат као Манчестер Сити. Два црквена тутора настојала су да зауставе насиље локалних банди и алкохолизам успостављајући нове активности за локалне мушкарце, док је велика незапосленост мучила источни Манчестер, поготово Гортон. Свима је било дозвољено да се придруже, без обзира на религију. Године 1875, црква је формирала крикет клуб, али није постојао еквивалент за зимске спортове. Да би исправили ово, Вилијам Бастов и Томас Гудбехер основали су црквени фудбалски клуб назван Сент Марк (сјеверни Гортон), у зиму 1880.[9]

Прву утакмицу Сент Марк је одиграо против црквеног тима из Маклсфилда и поражени су 2:1; остварили су само једну побједу током своје прве сезоне 1880/81, савладавши Стелбриџ Кларенс у марту 1881.[10]

Почетних година постојања Сент Марка, неколико њихових фудбалера играли су за друге тимове, док су такође наступали за цркву; међу њима били су и Валтер Шев, Фредерик и Ричард Хопкинс, као и Лоренс Фурнис, који је касније постао директор и предсједник Манчестер ситија.[1] Валтер Шев је 1884 био капитен Сент Марка и наступао је за Беле Ву. Био је секретар Сент Марка, а касније и Ардвика, умро је у септембру 1948, а у читуљи је наведен као један од оснивача клуба.[1] Када је Сент Марк остао без стадиона на крају сезоне 1883/84, веза између њих и Беле Вуа довела је до сједињења клубова. Дјеловало је да постоје одређене несугласице између фудбалера два клуба, али спајање је трајало само једну сезону, након чега су се клубови поново раздвојили. Сент Марк под именом "Гортон асоцијација ФК", док је Беле Ву наставио постојање као "Вест Гортон атлетик".[11] Са промјеном имена клуб је губио контакт са религијским почецима и име Сент Марк полако је изблијеђело.[12]

Поред тога што им је то била прва сезона под новим именом, 1884/85 означила је и друге новитете за бивши Сент Марк. Почетком сезоне придружили су се фудбалској асоцијацији Манчестера, а касније су играли први сениорски куп Манчестера, тада под називом Челенџ куп Манчестера и округа, изгубивши у првој рунди 1:0 од универзитетског тима Делтон Хала. То је била такође прва сезона у којој су носили дизајниране мајице, црне мајице са бијелим крстом, који је постао симболичан многим навијачима и остао је популаран упркос томе што више никад није употребљен.

Иако је Гортон био савременик и неколико година изједначен са другим клубовима из Манчестера, као што су били Западни Манчестер, Хејвуд сентрал и клуб који је израстао у њиховог највећег ривала, тада познат као Њутон Хит, други клубови су остварили више успјеха у претходних неколико сезона, изградивши име у купу Манчестера, прије него су прешли на већи ниво такмичења, у национални ФА куп. Гортон је наставио да се мучи у купу, а прву побједу остварили су против бивших партнера Вест Гортона, са 5:1 у првој рунди 1886. Ипак, у другој рунди су поражени од Њутон Хита 11:1.[13]

Ардвик (1887–1894)[уреди]

На љето 1887 догодиле су се велике промјене у клубу, на три фронта. Клуб је избачен са стадиона на коме је играо и требао им је нови стадион на коме ће играти утакмице као домаћини. Након потраге, прешли су у оближњи Ардвик. Стадион у почетку није био импресиван, био је неједнак и блатњав, али је договорена рента од 10 фунти за седам мјесеци.[14] Нова локација је била близу хотела Хајд роад и клуб је успоставио добре односе са власником хотела Стивеном Честер Томсоном, који им је дозволио да користе хотелске објекте у замјену за то да клуб буде званично базиран код њих, док би касније добили лиценцу за покретање нових барова на у оквиру стадиона. То је био почетак дуге повезаности власника хотела и клуба, које се огледало и по томе што су први надимак добили по Хајд Роад хотелу — Бреверимен (енгл. Brewerymen; досл. пивара).[14] Прву утакмицу на новом Хајд Роад стадиону требали су да одиграју против Салфорда 10. септембра 1887, али се Салфорд није појавио.[15]

Друга промјена за клуб било је име. С обзиром на то да више нису били базирани у Гортону, одлучили су се на промјену имена у Ардвик, замијенивши име старог мјеста у коме су били базирани са новим.[14] Последња промјена односила се на платни систем. Клуб је од формирања био аматерски, 1887 по први пут су одлучили да награде неког фудбалера са недељном платом од пет шилинга, тако поставши професионални клуб.[16]

Године 1889, експлозија у оближњем Хајд Роад руднику угља резултирала је смрћу 23 рудара, док су Ардвик и Њутон Хит (који су касније постали Манчестер Сити и Манчестер јунајтед) одиграли пријатељску утакмицу под рефлекторима, као помоћ прикупљања средстава за катастрофу.[8] У сезони 1888/89, изграђена је прва трибина новог стадиона, иако је имала капацитет од само хиљаду мјеста.[17]

Одлучивши да преузму већи корак ка изградњи побједничког тима, менаџер Лоренс Фурнис и богати спонзор Џон Алисон, отишли су на скаутинг у Шкотску, у потрази за бољим фудбалерима, након чега су се вратили у Енглеску, гдје су гледали Болтон. Путовање је било успјешно, неколико фудбалера потписало је уговор са клубом и били су водећи играчи неколико наредних година, укључујући голмана Вилијама Дагласа, Дејвида Робсона и темпераментног Дејвида Вира.[18]

Ардвик је стекао ширу славу освајањем купа Манчестера 1891, побиједивши у финалу Њутон Хит 1:0.[19] Овај успјех је имао утицаја на фудбалски савез, који је прихватио Ардвик за члана у сезони 1891/92. Савез се сјединио са фудбалском лигом 1892 и Ардвик је постао члан Друге лиге. Финансијски проблеми у сезони 1893/94 довели су до реорганизације у клубу и Ардвик је постао Манчестер Сити 16. априла 1894.[1]

Успеси[уреди]

Домаћи[уреди]

Лига[уреди]

Капитен Винсент Компани са трофејом Премијер лиге за сезону 2011/12.

Купови[уреди]

  • ФА куп
    • Освајач (5) : 1903/04, 1933/34, 1955/56, 1968/69, 2010/11.
    • Финалиста (5) : 1925/26, 1932/33, 1954/55, 1980/81, 2012/13.
  • Лига куп Енглеске
    • Освајач (5) : 1969/70, 1975/76, 2013/14, 2015/16, 2017/18.
    • Финалиста (1) : 1973/74.
  • ФА Комјунити шилд (бивши Черити шилд)
    • Освајач (4) : 1938, 1968, 1972, 2012.
    • Финалиста (6) : 1934, 1956, 1969, 1973, 2011, 2014.
  • Фул Мемберс куп
    • Финалиста (1) : 1986.

Међународни[уреди]

Тренутна постава[уреди]

Од 9. августа 2017.

Бр. Позиција Играч
1 Чиле Г Клаудио Браво
2 Енглеска O Кајл Вокер
3 Бразил O Данило
4 Белгија O Винсент Компани (капитен)
6 Енглеска O Џон Стоунс
7 Енглеска C Рахим Стерлинг
8 Немачка C Илкај Гиндоган
10 Аргентина H Серхио Агуеро
11 Француска C Самир Насри
14 Обала Слоноваче H Вилфред Бони
15 Француска O Елијаквим Мангала
17 Белгија C Кевин Де Бројне
18 Енглеска C Фабијан Делф
Бр. Позиција Играч
19 Немачка C Лерој Сане
20 Португалија C Бернардо Силва
21 Шпанија C Давид Силва
22 Француска O Бенџамин Менди
25 Бразил O Фернандињо
27 Енглеска C Патрик Робертс
28 Белгија O Џејсон Денајер
30 Аргентина O Николас Отаменди
31 Бразил Г Едерсон Мораес
33 Бразил H Габријел Жезус
35 Украјина C Олександар Зинченко
42 Обала Слоноваче C Јаја Туре
53 Енглеска O Тошин Адарабиојо

Играчи на позајмици[уреди]

Бр. Позиција Играч
29 Колумбија H Марлос Морено (Ђирона до 30. јуна 2018.)
50 Шпанија O Пабло Мафео (Ђирона до 30. јуна 2018.)
54 Енглеска Г Ангус Ган (Норич до 30. јуна 2018.)
69 Шпанија O Анхелино (НАЦ Бреда до 30. јуна 2018.)
75 Шпанија C Алеш Гарсија (Ђирона до 30. јуна 2018.)
Бр. Позиција Играч
Енглеска Г Џо Харт (Вест Хем до 30. јуна 2018.)
Шпанија O Пабло Мари (НАЦ Бреда до 30. јуна 2018.)
Аустралија C Лук Братан (Мелбурн сити до 30. јуна 2018.)
Аустралија H Ентони Касерес (Ал Васл до 30. јуна 2018.)
Бразил C Даглас Луиз (Ђирона до 30. јуна 2018.)

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Сент Марк је промијенио име у Манчестер Сити 16. априла 1894.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Orange and Blue – St Mark’s (West Gorton), Rev Arthur Connell and Manchester City Football Club”. manchesterorange.co.uk. Приступљено 2. 1. 2018. 
  2. „Premier League Handbook Season 2015/16” (PDF). Premier League. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 6. 9. 2015. Приступљено 2. 1. 2018. 
  3. „Deloitte Football Money League 2017”. Deloitte. јануар 2017. Приступљено 2. 1. 2018. 
  4. Ozanian, Mike (6. 6. 2017). „The World's Most Valuable Soccer Teams 2017”. Forbes. Приступљено 2. 1. 2018. 
  5. „Manchester City owners announce £265m deal with Chinese investors”. The Guardian. 1. 12. 2015. Приступљено 2. 1. 2018. 
  6. Miloradović, Nikola (31. 12. 2017). „Šteta! Luka propustio priliku da dotuče Siti, kraj nestvarne serije "Građana"!”. sportske.net. Приступљено 2. 1. 2018. 
  7. „Ide Evropom i ruši rekorde - Pep Gvardiola!”. rtvbn.com. 1. 12. 2017. Приступљено 2. 1. 2018. 
  8. 8,0 8,1 „Club History – The Club – Manchester City FC”. mancity.com. Приступљено 2. 1. 2018. 
  9. James, Gary (2006). Manchester City - The Complete Record. Derby: Breedon. стр. 17. ISBN 1-85983-512-0. 
  10. Murray, Chris (2002). Attitude Blue: Manchester City F.C. and P.L.C. Manchester: Blackwell Publishing. стр. 1. ISBN 0-9520520-9-1. 
  11. James, Gary (2002). Manchester: The Greatest City. Polar Publishing. стр. 15. 
  12. Murray, Chris (2002). Attitude Blue: Manchester City F.C. and P.L.C. Manchester: Blackwell Publishing. стр. 2. ISBN 0-9520520-9-1. 
  13. Spurling, Jon (31. 10. 2014). „10 things you need to know about the Manchester clubs' humble beginnings”. fourfourtwo.com. Приступљено 2. 1. 2018. 
  14. 14,0 14,1 14,2 James, Gary (2012). Manchester - The City Years. James Ward. стр. 48. ISBN 978-0-9558127-7-4. 
  15. Murray, Chris (2002). Attitude Blue: Manchester City F.C. and P.L.C. Manchester: Blackwell Publishing. стр. 3. ISBN 0-9520520-9-1. 
  16. James, Gary (2012). Manchester - The City Years. James Ward. стр. 49. ISBN 978-0-9558127-7-4. 
  17. James, Gary (2012). Manchester - The City Years. James Ward. стр. 50. ISBN 978-0-9558127-7-4. 
  18. James, Gary (2012). Manchester - The City Years. James Ward. стр. 51. ISBN 978-0-9558127-7-4. 
  19. Clayton, David (2002). Everything under the blue moon: the complete book of Manchester City FC - and more!. Edinburgh: Mainstream publishing. стр. 17. ISBN 1-84018-687-9. 

Спољашње везе[уреди]