Korisnik:Leon Lugonja Johansen/pesak
Kartezijanski gnjurac[uredi | uredi izvor]
Kartezijanski gnjurac je ogled pomoću kojeg se objašnjava sila potiska i način na koji ribe plivaju u vodi.
Potreban materijal[uredi | uredi izvor]
Izvođenje ogleda[uredi | uredi izvor]
Bocu do vrha napuniti vodom, u epruvetu sipati vodu do 1/4 njene zapremine ubaciti je u bocu sa otvorom na gore. Dosipa se voda u epruvetu dok njen vrh ne bude na 1-2 mm iznad flaše. Tako se određuje zapremina vazduha koji će zajedno sa epruvetom biti unet u bocu. Zatim se boca blago stisne da bi se epruveta lakše izvukla, boca sa vodom se ponovo napuni do vrha i sada se epruveta okrene tako da otvor bude na dole, otvor se zatvori kažiprstom i zajedno sa prstom se uroni u bocu. Dno peruvete treba da bude u ravni sa vodom u boci da bi sve dobro funkcionisalo. Epruveta neće potonuti zbog sile potiska koja deluje na nju. Boca se zatvori zatvaračem i aparatura je gotova. Stisnuti bocu sa strane i posmatrati šta se dešava.
Objašnjenje ogleda[uredi | uredi izvor]
Kada se epruveta sa vazduhom postavi u bocu sa otvorom nadole ona neće potonuti, zato što je sila potiska vode koja na nju deluje veća od sile Zemljine teže. Kada se blago stisne boca stvara se pritisak na vodu, a na taj način i na vazduh u epruveti. Pošto je voda manje stišljiva od vazduha, vazduh u epruveti se sabija i njegova zapremina se smanjuje. Po Arhimedovom zakonu ako se smanji zapremina tela uronjenog u tečnost, smanji se i sila potiska. Sila potiska postaje manja od sile teže koja deluje na epruvetu pa se epruveta kreće nadole. Kada se smanji pritisak na bocu, povećava se zapremina vazduha u epruveti, povećava se sila potiska pa ona nadjača silu teže i epruveta se kreće nagore. Na objašnjenom principu „radi― riblji mehur. To je način na koji ribe menjaju dubinu. Objašnjenje eksperimenta se može dati i na drugi način, ako se kao telo posmatra epruveta i voda i vazduh koji ispunjavaju njenu zapreminu, u tom razmatranju sila potiska se ne menja ali sila teže kada voda uđe u epruvetu postaje veća.
Literatura[uredi | uredi izvor]
Fizika 7, udžbenik za sedmi razred, Mićo M. Mitrović, Saznanje 2020
Praktikum Fizika 7, zbirka zadataka i eksperimentalnih vežbi za sedmi razred osnovne škole, Mićo M. Mitrović, Saznanje 2020
Praktikum jednostavnih eksperimenata u nastavi fizike, Dr Dušanka Ž. Obadović, Ivana Rančić,