Korisnik:LjiljanaIS21-19/pesak

Čarls Fort
Čarls Fort 1920. godine
Lični podaci
Datum rođenja	(1874-08-06)6. avgust 1874.
Mesto rođenja	Njujork,, SAD
Datum smrti	3. maj 1932.(1932-05-03) (57 god.)
Mesto smrti	Njujork,, SAD
Naučni rad
Poznat po	Istraživač anomalistike

Čarls Hoj Fort (6. avgust 1874. - 3. maj 1932.) bio je Američki pisac i istraživač koji se specijalizovao za paranormalne pojave. Izrazi Fortean i Forteana se često koriste prilikom opisivanja ovakvih fenomena. Fortove knjige su dobro prodavane i još uvek se štampaju. Njegov rad nastavlja da inspiriše njegove sledbenike, koji sebe nazivaju Forteans, i uticao je na neke aspekte naučne fantastike.

Fortova kolekcija naučnih anomalija, koja uključuje "Knjiga prokletih" ("The Book of the Damned") uticala je na brojne pisce naučne fantastike sa svojim skepticizmom i izvorom ideja. "Fortean" fenomeni jesu događaji koji pomeraju granice prihvaćenog naučnog znanja i Fortean Times (osnovan kao The News 1973. godine, a preimenovan je 1976. godine) istražuje takve fenomene.

Biografija

Fort je rođen u Olbaniju, Nju Jork 1874. godine, sa Danskim precima. Njegov otac, bakalin, pristalica autoritarijanizma, i, u svojoj neobjavljenoj autobiografiji Many Parts, Fort spominje fizičko zlostavljanje koje je preživio od strane svog oca. Fortov pisac biografije, Damon Knight, smatra da je njegovo nepoštovanje autoriteta počelo za vreme njegovog detinjstva. Fort je postao samostalan od malih nogu.

Još kao mlada odrasla osoba, Fort je htio da bude prirodnjak, skupljajući školjke, minerale i ptice. Iako je Fort opisan kao radoznao i inteligentan, nije bio dobar učenik. Kao samouk čovek, znatan deo znanja o svetu stekao je obimnim čitanjem knjiga.

Kad je imao 18 godina, Fort je otišao u Nju Jork da bi se ukrcao na put oko sveta jer je "potreban kapital za banku iskustva". Putovao je kroz zapadni deo Amerike, Škotske, i Engleske dok se nije razboleo na području Južne Afrike. Kad se vratio kući negovala ga je Anna Filling, koju je poznavao još od detinjstva. Uzeli su se 26. oktobra 1896. godine. Ana, koja je bila četiri godine starija od Forta, bila je ljubitelj filmova i australijskih tigrica. Nekoliko godina mladi bračni par živio je u siromaštvu u Bronksu dok je Fort pokušavao da zaradi pišući kratke priče za magazine i novine. 1906. godine počeo je da skuplja naučne anomalije.

Karijera stalnog pisca

Njegov ujak umro je 1916. godine, a skromno nasledstvo Fortu je obezbedilo dovoljno novca da napusti svoje razne poslove i da se u potpunosti posveti pisanju. 1917. godine Fortov brat Klerens umire. Njegov deo nasleđa je podeljen između Forta i Rejmonda. Fortovo novinarsko iskustvo, zajedno sa njegovim intelektom i protivrečnom prirodom pripremilo ga je za njegov stvarni posao, ismevajući pretenzije naučnog pozitivizma i tendenciju novinara i urednika novina i naučnih časopisa za racionalizacijom.

Fort je napisao 10 novela, iako je samo jedna, The Outcast Manufactures, objavljena. Recenzije su bile uglavnom pozitivne, ali je komercijalno bila neuspešna. Tokom 1915. godine Fort je počeo da piše dve knjige nazvane X i Y, prva se bavila idejom da stvorenja na Marsu kontrolišu događaje na Zemlji, a druga postulatom zlokobne civilizacije koja je postojala na Južnom polu. Ove knjige su privukle pažnju pisca Teodora Drejzera, koji je pokušao da ih objavi, ali bez uspeha. Obeshrabljen, Fort je spalio rukopise, ali je ubrzo počeo sa radom na knjizi koja će promeniti tok njegovog života. The Book of The Damned, za koju je Drejzer pomogao da se objavi. Naslov se odnosi na "proklete" podatke koje je Fort sakupljao, pojave na koje nauka nije mogla uzeti u obzir pa su prema tome odbačeni i ignorisani.

Fort i Ana su živeli u Londonu od 1924. do 1926. godine, preselivši se tamo kako bi Fort mogao pregledati dosije Britanskog Muzeja. Iako rođen u Albaniji, Fort je veći deo svog života proveo u Bronksu. On je, poput svoje supruge, volio filmove i često bi je vodio iz njihovog stana u Ryer Avenue u obližnji bioskop, zaustavljajući se na okolnom kiosku za novine. Fort je posjećivao parkove u blizini Bronksa, gdje bi pregledao gomile isječaka. Često bi se vozio metroom do glavne Javne biblioteke na Petoj aveniji, gde bi provodio mnogo sati čitajući naučne časopise, novine i periodična izdanja iz celog sveta. Fort je takođe imao prijatelje književnike koji su se okupljali u raznim stanovima, uključujući i njegov, da bi pili i razgovarali.

Smrt

Slabog zdravlja i ujedno sve više propadajućeg vida, Fort je bio prijatno iznenađen kada je shvatio da je postao predmet kulta. Pričalo se o formiranju formalne organizacije u okviru koje bi se proučavali čudni događaji opisivani u njegovim knjigama. Klark kaže "Sam Fort, koji ništa nije uradio da bi podstakao ovo što se dešava, misli da je ideja smešna. Verno je održavao odnos sa svojim čitaocima, s tim što su se neki i sami upustili u predmet njegovog istraživanja i slali mu rezultate istog." (Klark 1998, 235). Fort nije verovao doktorima i nije potražio pomoć za svoje zdravlje koje se sve više i više pogoršavalo. Radije je stavljao akcenat na dovršavanje knjige "Divlji talenti" (Wild Talents).

Nakon što je pao u postelju 3. maja 1932. godine prevezli su ga u Royal hospital u Bronksu. Nešto kasnije tog dana njegov izdavač mu dolazi u posetu da mu pokaže kopije knjige Wild Talents. Fort je umro nekoliko sati nakon toga, najverovatnije od leukemije. Pokopan je na porodičnoj parceli Fortovih u Olbaniju. Više od 60 000 njegovih beleški donirano je Njujorškoj javnoj biblioteci.

Književni uticaj

Nekolicina modernih autora fikcije i nefikcije koji su pisali o uticaju Forta su njegovi verni fanovi. Jedan od najpoznatijih je britanski filozof Džon Mišel, autor Uvoda u Lo!, koji je izdao Džon Braun 1996. Mišel kaže: „Fort, naravno, ne pokušava da definiše pogled na svet, ali dokazi koje je otkrio su mu dali 'prihvatanje' stvarnosti kao nešto mnogo više magično i suptilno organizovano nego što se smatra normalnim danas.“ Stiven King takođe koristi Fortova djela da prosvietli svoje glavne likove, pogotovo To, i Potpaljivačica. U Potpaljivačici, roditelji pirokinetički nadarenog deteta su savetovani da pročitaju Fortove "Divlje Talente" umesto dela doktora za bebe Benjamina Spoka. Loren Koleman je poznati kriptozoolog, autor Neidentifikovanog (1975), posvećenog Fortu, i Misteriozne Amerike, koju je Fortean Times prozvao Fortovskim klasikom.  Koleman sebe naziva prvim temeljitim objektorom koji bazira svoje pacifističke ideje na Fortovskim mislima. Džerom Klark je sebe opisao kao skeptičnog Fortovca. Majk Deš je još jedan Fortovac, koji prenosi svoju treniranost istoričara na različite čudne izveštaje, dok je u isto vrijeme oprezan da izbegne nekritičko prihvatanje bilo kakve priznate teorije, bilo to teorija posvećenika, ili široko priznate nauke. Sci-fi pisci ukljčcujući Filipa K. Dika, Roberta Heinleina, i Roberta Antona Vilsona su fanovi Fortovog rada. Alfred Bester u svojoj knjizi sa temom o teleportaciji, Zviezde moja destinacija, odaje počast onome ko je stvorio taj naziv tako što naziva prvog teleportera Čarls Fort Jaunte. Fortov rad, kompilacija i komentari na fenomen anomalije, nastavlja Vilijam R. Korlis, čije samo-izdate knjige i bilješke upotpunjuju Fortovu kolekciju da odgovara današnjim vremenima.

1939. Erik Frank Rasel izdaje knjigu koja postaje Zla Barijera, u kojoj pominje Forta kao uticaj. Rasel je uključio i neke Fortove podatke u priču. Ivan T. Sanderson, škotski naturalist i pisac, je bio fan Fortovog rada, i dosta ga je koristio kao reference u nekoliko svojih knjiga o neobjašnjenom fenomenu, prije svega Stvari (1967) i Više stvari (1969). Jutro mađioničara, koje su napisali Luis Pauvels i Žak Bergier takođe često spominje Fortov rad i njegov uticaj. Autor Donald Džefers pominje Čarlsa Forta više puta u svojoj knjizi iz 2007, Nerealni. Džo Milutis piše kratko poglavlje u svojoj knjizi Propast, piščev život, o Čarls Fortu, karakterišući Fortovu prozu kao „skoro nemoguću za čitati, ali čudnovato uzbuđujuću.“

Slavni britanski paranormalist, Fortovac, i sveštenik Lionel Fanthrope je prezentovao Fortovski TV, seriju na Kanalu 4. Poznati film Paula Tomasa Andersona, Magnolija (1999), ima temu neobjašnjenih događaja, iz djela Čarlsa Forta iz 1920ih i 30ih godina prošlog veka. Fortovski autor Loren Koleman je napisao poglavlje o ovom filmu, naziva „Teleportirajuće životinje i Magnolija“, u jednoj od svojih skorijih knjiga. Film posjeduje mnoge skrivene Fortovske teme, posebno „padajuće žabe.“ U jednoj sceni, jedna od Fortovih knjiga je vidljiva na stolu u biblioteci, i na kraju filma se pominje njegovo ime iz zahvalnosti. U filmu iz 2011. Šaptač u tami, Forta tumači Endru Leman.

Američki autor krimi i Sci-fi -ja Fredrik Braun je uključio isječak Fortove knjige Divlji talenti na početku svoje knjige Komplimenti demona. U tom citatu Fort je spekulisao o nestanku dvoje ljudi imena Ambrose i pitao se „da neko ne sakuplja Ambrosee?“ Braunova knjiga govori o nestanku lika zvanog Ambrose i da kidnaper sam sebe naziva „prokupljačem Ambrosea“ kao očigledno odavanje počasti Fortu.

U bestseleru knjige za decu, Loveči Vermera, autora Blue Ballietta, Fort se pominje više puta kroz knjigu, a i jedan od protagonista pronalazi i čita Fortov Lo!, a koristi se i kao inspiracija za glavne likove.