Корисник:LjiljanaIS21-19/песак
| Чарлс Форт | |
|---|---|
 Чарлс Форт 1920. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 6. август 1874. |
| Место рођења | Њујорк,,  САД |
| Датум смрти | 3. мај 1932. (57 год.) |
| Место смрти | Њујорк,, САД |
| Научни рад | |
| Познат по | Истраживач аномалистике |
Чарлс Хој Форт (6. август 1874. - 3. мај 1932.) био је Амерички писац и истраживач који се специјализовао за паранормалне појаве. Изрази Fortean и Forteana се често користе приликом описивања оваквих феномена. Фортове књиге су добро продаване и још увек се штампају. Његов рад наставља да инспирише његове следбенике, који себе називају Forteans, и утицао је на неке аспекте научне фантастике.
Фортова колекција научних аномалија, која укључује "Књига проклетих" ("Тhe Book of the Damned") утицала је на бројне писце научне фантастике са својим скептицизмом и извором идеја. "Fortean" феномени јесу догађаји који померају границе прихваћеног научног знања и Fortean Times (основан као The News 1973. године, а преименован је 1976. године) истражује такве феномене.
Биографија[уреди | уреди извор]
Форт је рођен у Олбанију, Њу Јорк 1874. године, [1] са Данским прецима. Његов отац, бакалин, присталица ауторитаријанизма, и, у својој необјављеној аутобиографији Many Parts, Форт спомиње физичко злостављање које је преживио од стране свог оца. Фортов писац биографије, Damon Knight, сматра да је његово непоштовање ауторитета почело за време његовог детињства. Форт је постао самосталан од малих ногу.
Још као млада одрасла особа, Форт је хтио да буде природњак, скупљајући шкољке, минерале и птице. Иако је Форт описан као радознао и интелигентан, није био добар ученик. Као самоук човек, знатан део знања о свету стекао је обимним читањем књига.
Кад је имао 18 година, Форт је отишао у Њу Јорк да би се укрцао на пут око света јер је "потребан капитал за банку искуства". Путовао је кроз западни део Америке, Шкотске, и Енглеске док се није разболео на подручју Јужне Африке. Кад се вратио кући неговала га је Аnna Filling, коју је познавао још од детињства. Узели су се 26. октобра 1896. године. Ана, која је била четири године старија од Форта, била је љубитељ филмова и аустралијских тигрица. Неколико година млади брачни пар живио је у сиромаштву у Бронксу док је Форт покушавао да заради пишући кратке приче за магазине и новине. 1906. године почео је да скупља научне аномалије.[2]
Каријера сталног писца[уреди | уреди извор]
Његов ујак умро је 1916. године, а скромно наследство Форту је обезбедило довољно новца да напусти своје разне послове и да се у потпуности посвети писању. 1917. године Фортов брат Клеренс умире. Његов део наслеђа је подељен између Форта и Рејмонда. Фортово новинарско искуство, заједно са његовим интелектом и противречном природом припремило га је за његов стварни посао, исмевајући претензије научног позитивизма и тенденцију новинара и уредника новина и научних часописа за рационализацијом.
Форт је написао 10 новела, иако је само једна, The Outcast Manufactures, oбјављена. Рецензије су биле углавном позитивне, али је комерцијално била неуспешна. Током 1915. године Форт је почео да пише две књиге назване X и Y, прва се бавила идејом да створења на Марсу контролишу догађаје на Земљи, а друга постулатом злокобне цивилизације која је постојала на Јужном полу. Ове књиге су привукле пажњу писца Теодора Дрејзера, који је покушао да их објави, али без успеха. Обесхрабљен, Форт је спалио рукописе, али је убрзо почео са радом на књизи која ће променити ток његовог живота. Тhe Book of The Damned, за коју је Дрејзер помогао да се објави. Наслов се односи на "проклете" податке које је Форт сакупљао, појаве на које наука није могла узети у обзир па су према томе одбачени и игнорисани.
Форт и Ана су живели у Лондону од 1924. до 1926. године, преселивши се тамо како би Форт могао прегледати досије Британског Музеја. Иако рођен у Албанији, Форт је већи део свог живота провео у Бронксу. Он је, попут своје супруге, волио филмове и често би је водио из њиховог стана у Ryer Avenue у оближњи биоскоп, заустављајући се на околном киоску за новине. Форт је посјећивао паркове у близини Бронкса, гдје би прегледао гомиле исјечака. Често би се возио метроом до главне Јавне библиотеке на Петој авенији, где би проводио много сати читајући научне часописе, новине и периодична издања из целог света. Форт је такође имао пријатеље књижевнике који су се окупљали у разним становима, укључујући и његов, да би пили и разговарали.
Смрт[уреди | уреди извор]
Слабог здравља и уједно све више пропадајућег вида, Форт је био пријатно изненађен када је схватио да је постао предмет култа. Причало се о формирању формалне организације у оквиру које би се проучавали чудни догађаји описивани у његовим књигама. Кларк каже "Сам Форт, који ништа није урадио да би подстакао ово што се дешава, мисли да је идеја смешна. Верно је одржавао однос са својим читаоцима, с тим што су се неки и сами упустили у предмет његовог истраживања и слали му резултате истог." (Кларк 1998, 235). Форт није веровао докторима и није потражио помоћ за своје здравље које се све више и више погоршавало. Радије је стављао акценат на довршавање књиге "Дивљи таленти" (Wild Talents).
Након што је пао у постељу 3. маја 1932. године превезли су га у Royal hospital у Бронксу. Нешто касније тог дана његов издавач му долази у посету да му покаже копије књиге Wild Talents. Форт је умро неколико сати након тога, највероватније од леукемије.[3] Покопан је на породичној парцели Фортових у Олбанију. Више од 60 000 његових белешки донирано је Њујоршкој јавној библиотеци. [4]
Књижевни утицај[уреди | уреди извор]
Неколицина модерних аутора фикције и нефикције који су писали о утицају Форта су његови верни фанови. Један од најпознатијих је британски филозоф Џон Мишел, аутор Увода у Ло!, који је издао Џон Браун 1996. Мишел каже: „Форт, наравно, не покушава да дефинише поглед на свет, али докази које је открио су му дали 'прихватање' стварности као нешто много више магично и суптилно организовано него што се сматра нормалним данас.“ Стивен Кинг такође користи Фортова дјела да просвиетли своје главне ликове, поготово То, и Потпаљивачица. У Потпаљивачици, родитељи пирокинетички надареног детета су саветовани да прочитају Фортове "Дивље Таленте" уместо дела доктора за бебе Бењамина Спока. Лорен Колеман је познати криптозоолог, аутор Неидентификованог (1975), посвећеног Форту, и Мистериозне Америке, коју је Fortean Times прозвао Фортовским класиком. Колеман себе назива првим темељитим објектором који базира своје пацифистичке идеје на Фортовским мислима. Џером Кларк је себе описао као скептичног Фортовца. Мајк Деш је још један Фортовац, који преноси своју тренираност историчара на различите чудне извештаје, док је у исто вријеме опрезан да избегне некритичко прихватање било какве признате теорије, било то теорија посвећеника, или широко признате науке. Sci-fi писци укљчцујући Филипа К. Дика, Роберта Хеинлеина, и Роберта Антона Вилсона су фанови Фортовог рада. Алфред Бестер у својој књизи са темом о телепортацији, Звиезде моја дестинација, одаје почаст ономе ко је створио тај назив тако што назива првог телепортера Чарлс Форт Јаунте. Фортов рад, компилација и коментари на феномен аномалије, наставља Вилијам Р. Корлис, чије само-издате књиге и биљешке употпуњују Фортову колекцију да одговара данашњим временима.
1939. Ерик Франк Расел издаје књигу која постаје Зла Баријера, у којој помиње Форта као утицај. Расел је укључио и неке Фортове податке у причу. Иван Т. Сандерсон, шкотски натуралист и писац, је био фан Фортовог рада, и доста га је користио као референце у неколико својих књига о необјашњеном феномену, прије свега Ствари (1967) и Више ствари (1969). Јутро мађионичара, које су написали Луис Паувелс и Жак Бергиер такође често спомиње Фортов рад и његов утицај. Аутор Доналд Џеферс помиње Чарлса Форта више пута у својој књизи из 2007, Нереални. Џо Милутис пише кратко поглавље у својој књизи Пропаст, пишчев живот, о Чарлс Форту, карактеришући Фортову прозу као „скоро немогућу за читати, али чудновато узбуђујућу.“
Славни британски паранормалист, Фортовац, и свештеник Лионел Фантхропе је презентовао Фортовски ТВ, серију на Каналу 4. Познати филм Паула Томаса Андерсона, Магнолија (1999), има тему необјашњених догађаја, из дјела Чарлса Форта из 1920их и 30их година прошлог века. Фортовски аутор Лорен Колеман је написао поглавље о овом филму, назива „Телепортирајуће животиње и Магнолија“, у једној од својих скоријих књига. Филм посједује многе скривене Фортовске теме, посебно „падајуће жабе.“ У једној сцени, једна од Фортових књига је видљива на столу у библиотеци, и на крају филма се помиње његово име из захвалности. У филму из 2011. Шаптач у тами, Форта тумачи Ендру Леман.
Амерички аутор крими и Sci-fi -ја Фредрик Браун је укључио исјечак Фортове књиге Дивљи таленти на почетку своје књиге Комплименти демона. У том цитату Форт је спекулисао о нестанку двоје људи имена Амбросе и питао се „да неко не сакупља Амбросее?“ Браунова књига говори о нестанку лика званог Амбросе и да киднапер сам себе назива „прокупљачем Амбросеа“ као очигледно одавање почасти Форту.
У бестселеру књиге за децу, Ловечи Вермера, аутора Blue Ballietta, Форт се помиње више пута кроз књигу, а и један од протагониста проналази и чита Фортов Lo!, а користи се и као инспирација за главне ликове.
- ^ Tiedon rajamailla. Bill Bradbury, Ron Bailey, Lippo Salonen, Sirkka Salonen, Anja Aatola, Valitut palat. Hki: Valitut palat. 1982. ISBN 951-9078-89-4. OCLC 57878080.
- ^ dhwty. „Charles Fort: Pioneer in the Search for Scientific Anomalies or Anti-dogmatist who Collected Bizarre Stories?”. www.ancient-origins.net (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-13.
- ^ „Charles Fort: His Life and Times”.
- ^ „archives.nypl.org -- Tiffany Thayer papers”. web.archive.org. 2018-07-25. Приступљено 2021-05-14.