Korisnik:Matija Wandel/The Californian Ideology
„Kalifornijska ideologija“ je esej engleskih teoretičara medija Ričarda Barbruka i Endija Kamerona sa Univerziteta u Vestminsteru iz 1995. godine. Barbruk ga opisuje kao „kritiku 'dot-com' neoliberalizma“.[1] U eseju, Barbruk i Kameron tvrde da je uspon mrežnih tehnologija u Silicijumskoj dolini tokom 1990-ih bio povezan sa američkim neoliberalizmom i paradoksalnom hibridizacijom uverenja političke levice i desnice u obliku optimističkog tehnološkog determinizma.
Originalni esej objavljen je u časopisu Mute[2] 1995. godine, a kasnije se pojavio na internet mejling listi nettime radi rasprave. Konačna verzija objavljena je u časopisu Nauka kao kultura (engl. Science as Culture) 1996. godine. Kritika je od tada revidirana u nekoliko različitih verzija i jezika.[1]
Endru Lenard sa internet stranice Salon nazvao je rad Barbruka i Kamerona „jednom od najprodornijih kritika neokonzervativnog digitalnog hipersterizma koja je do sada objavljena.“[3]
Kritika[uredi | uredi izvor]
"Ova nova vera je nastala iz bizarne fuzije kulturnog boemstva San Franciska sa industrijama visoke tehnologije u Silicijumskoj dolini...Kalifornijska ideologija promiskuitetno spaja nesputan duh hipika i preduzetnički žar japija."
Ričard Barbruk i Endi Kameron[4]
Tokom 1990-ih, pripadnici preduzetničke klase u industriji informacionih tehnologija u Silicijumskoj dolini glasno su promovisali ideologiju koja je kombinovala ideje Maršala Makluhana sa elementima radikalnog individualizma, libertarijanizma i neoliberalne ekonomije, koristeći publikacije poput časopisa Wired za širenje svojih ideja. Ova ideologija je pomešala verovanja Nove levice i Nove desnice na osnovu njihovog zajedničkog interesovanja za anti-etatizam, kontrakulturu 1960-ih i tehno-utopizam.[5]
Pristalice su verovale da će u postindustrijskoj, postkapitalističkoj ekonomiji zasnovanoj na znanju eksploatacija informacija i znanja podstaći rast i stvaranje bogatstva, istovremeno umanjujući značaj starijih državnih struktura moći u korist povezanih pojedinaca u virtualnim zajednicama.[6]
Kritičari tvrde da je Kalifornijska ideologija ojačala moć korporacija nad pojedincem i povećala društvenu stratifikaciju i ostala izrazito usmerena na Ameriku. Barbruk tvrdi da pripadnici digerata koji se pridržavaju Kalifornijske ideologije prihvataju oblik reakcionarnog modernizma . Prema rečima Barbruka, „čini se da je američki neoliberalizam uspešno postigao kontradiktorne ciljeve reakcionarnog modernizma: ekonomski napredak i nedostatak socijalne mobilnosti. Budući da dugoročni cilj oslobađanja svih nikada neće biti postignut, kratkoročna vladavina digerata može trajati večno.“[7]
Uticaji[uredi | uredi izvor]
Prema Fredu Turneru, sociolog Tomas Striter sa Univerziteta u Vermontu primećuje da se Kalifornijska ideologija pojavila kao deo obrasca romantičnog individualizma sa Stjuartom Brendom kao ključnim uticajem.[8] Adam Kurtis povezuje poreklo Kalifornijske ideologije sa objektivističkom filozofijom Ajn Rand.[9]
Prijem[uredi | uredi izvor]
Iako se generalno slaže sa centralnom tezom Barbruka i Kamerona, Dejvid Hadson iz časopisa Rewired osporava njihov prikaz položaja časopisa Wired kao predstavnika svih stavova u industriji. „Ono što Barbruk između redova govori je da se ljudi koji drže uzde moći u celom umreženom svetu...vode potpuno iskrivljenom filozofskom konstrukcijom.“ Hadson tvrdi da na delu nije jedna, već mnoštvo različitih ideologija.[10]
Endru Lenard sa Salon-a esej naziva „lucidnom oštrom kritikom desničarske libertarijanske dominacije digerata na Internetu“ i „jednom od najprodornijih kritika neokonzervativnog digitalnog hipersterizma koja je do sada objavljena.“ Lenard takođe primećuje „brutalan“ odgovor Luisa Rozeta, bivšeg urednika i izdavača časopisa Wired.[3] Rozetov odgovor, takođe objavljen u Mute-u, kritikovao je esej zbog toga što pokazuje „duboko nepoznavanje ekonomije“.[11]
Gari Kamija, takođe sa Salon-a, prepoznao je valjanost glavnih tačaka eseja, ali poput Rozeta, Kamija je napao Barbrukovu i Kameronovu „smešnu akademsko-marksističku tvrdnju da visokotehnološki libertarijanizam na neki način predstavlja ponovnu pojavu rasizma.“[12]
Istoričar arhitekture Kazis Varnelis sa Univerziteta u Kolumbiji otkrio je da je, uprkos privatizaciji koju je zagovarala Kalifornijska ideologija, ekonomski rast Silicijumske doline i Kalifornije „bio moguć samo zahvaljujući eksploataciji imigrantske sirotinje i finansiranju odbrane...vladinim subvencijama za korporacije i eksploataciji siromašnih koji nisu državljani SAD-a: modelu budućih administracija.“[13]
U dokumentarnom filmu iz 2011. godine, Sve nadgledaju mašine brižne milosti (engl. All Watched Over by Machines of Loving Grace), Kurtis zaključuje da Kalifornijska ideologija nije uspela da ispuni svoja obećanja:
Prvobitno obećanje Kalifornijske ideologije bilo je da će nas kompjuteri oslobiditi svih starih oblika političke kontrole i da ćemo postati heroji po modelu Ajn Rand, koji upravljaju sopstvenom sudbinom. Umesto toga, danas osećamo suprotno - da smo bespomoćni delovi jednog globalnog sistema - sistema koji kontroliše rigidna logika koju smo nemoćni da osporimo ili promenimo.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Karmen Hermosilo
- „Dot-com“ kompanija
- Libertarijanski transhumanizam
- Tehnokratija
- Tehnokapitalizam
- Tehnolibertarijanizam
- Nadzorni kapitalizam
- Korporatokratija
Beleške[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Barbrook 2007, Imaginary Futures: Other Works.
- ^ The Californian Ideology, Barbrook, Cameron, 1995-09, Mute Vol 1 #3 CODE, ISSN 1356-7748, Mute, London, http://www.metamute.org/editorial/articles/californian-ideology
- ^ а б Leonard, Andrew (1999-09-10), „The Cybercommunist Manifesto”, Salon.com, Приступљено 2012-11-01
- ^ Barbrook & Cameron, Revised SaC Version; Borsook 2000, p. 173
- ^ Ouellet 2010; May 2002
- ^ May 2002
- ^ Barbrook 1999
- ^ Turner 2006, p. 285
- ^ Curtis 2011
- ^ Hudson 1996
- ^ Rossetto, Louis (1996), Response to the Californian Ideology, Архивирано из оригинала 1997-06-14. г.
- ^ Kamiya 1997
- ^ Varnelis 2009
Референце[uredi | uredi izvor]
- Barbrook, Richard. Andy Cameron. (1996) [1995] "The Californian Ideology". Science as Culture 6.1 (1996): 44–72.
- Barbrook, Richard. Andy Cameron (1995) Basic Banalities.
- Barbrook, Richard. (May 15, 1996). "Global Algorithm 1.5: Hypermedia Freedom". Ctheory. 19 (1-2).
- Barbrook, Richard. (2000) [1999]. "Cyber-Communism: How The Americans Are Superseding Capitalism In Cyberspace". Science as Culture. 9 (1), 5-40.
- Barbrook, Richard (2006). The Class of the New (paperback изд.). London: OpenMute. ISBN 0-9550664-7-6..
- Borsook, Paulina. (2000). Cyberselfish: A Critical Romp Through the Terribly Libertarian Culture of High Tech. PublicAffairs. ISBN 1-891620-78-9ISBN 1-891620-78-9.
- Curtis, Adam (2011). "Love and Power". All Watched Over by Machines of Loving Grace. BBC.
- Hudson, David. (June 24, 1996). "The Other Californians". Rewired: Journal of a Strained Net.
- Kamiya, Gary. (January 20, 1997). "Smashing the state: The strange rise of libertarianism". Salon.com.
- Leonard, Andrew. (September 10, 1999). "The Cybercommunist Manifesto". Salon.com.
- May, Christopher. (2002). The Information Society: A Sceptical View. Wiley-Blackwell. ISBN 0745626858ISBN 0745626858.
- Ouellet, Maxime. (2010). "Cybernetic capitalism and the global information society: From the global panopticon to a 'brand' new world". In Jacqueline Best and Matthew Paterson, Cultural Political Economy. 10. Taylor & Francis. ISBN 0-415-48932-6ISBN 0-415-48932-6.
- Rossetto, Louis. (1996). "19th Century Nostrums are not Solutions to 21st Century Problems". Mute. 1 (4).
- Streeter, Thomas. (1999). 'That Deep Romantic Chasm': Libertarianism, Neoliberalism, and the Computer Culture. In Andrew Calabrese and Jean-Claude Burgelman, eds., Communication, Citizenship, and Social Policy: Re-Thinking the Limits of the Welfare State. Rowman & Littlefield, 49–64.
- Turner, Fred. (2006). From Counterculture to Cyberculture: Stewart Brand, the Whole Earth Network, and the Rise of Digital Utopianism. University Of Chicago Press. ISBN 0-226-81741-5ISBN 0-226-81741-5.
- Varnelis, Kazys. (2009). "Complexity and Contradiction in Infrastructure". Ph.D. Lecture Series. Columbia Graduate School of Architecture, Planning, and Preservation.
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Barbrook, Richard. (2007). Imaginary Futures: From Thinking Machines to the Global Village. Pluto. ISBN 0-7453-2660-9ISBN 0-7453-2660-9.
- Dyson, Esther. George Gilder, George Keyworth, Alvin Toffler. (1994). "Cyberspace and the American Dream: A Magna Carta for the Knowledge Age". Future Insight. Progress & Freedom Foundation.
- Flew, Terry. (2002). "The 'New Empirics' in Internet Studies and Comparative Internet Policy". In Fibreculture Conference, 5–8 December, 5–8 December. Melbourne.
- Gere, Charlie. (2002). Digital Culture. Reaktion Books. ISBN 1861891431ISBN 1861891431.
- Halberstadt, Mitchell. (January 20, 1997). "Beyond California". Rewired: Journal of a Strained Net.
- Hudson, David. (1997). Rewired. Macmillan Technical Pub. ISBN 1-57870-003-5ISBN 1-57870-003-5.
- Lovink, Geert. (2009) [2002]. Dynamics of Critical Internet Culture (1994-2001). Amsterdam: Institute of Network Cultures. ISBN 978-90-78146-07-0ISBN 978-90-78146-07-0.
- Pearce, Celia. (1996). The California Ideology: An Insider's View. Mute. 1 (4).
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Kalifornijska ideologija u istraživačkom centru „Hypermedia“
- Kalifornijska ideologija revidirana verzija SaC
[[Категорија:Category:Трансхуманизам]] [[Категорија:Category:Есеји из 1995. године]] [[Категорија:Category:Критике економије]] [[Категорија:Category:Контроверзе унутар либертаријанизма]] [[Категорија:Category:Технолошки утопизам]] [[Категорија:Category:Рачунарска култура]] [[Категорија:Category:Калифорнијска култура]] [[Категорија:Category:Идеологије]]