Korisnik:Neonlightsneon/pesak

Referendum o zabrani alkoholnih pića u Švedskoj 1922.

Primer plakata ,,protiv" zabrane

Referendum u Švedskoj sproveden 1922. godine trebalo je da odredi da li će se proizvodnja i konzumiranje alkohola zabraniti ili ne.

Primer plakata "za" zabranu

Velika konzumacija alkohola dovodila je do velikih problema krajem 19. veka, zbog čega je vođena debata tokom cele prve polovine 20. veka.

1911. Skupština počinje da razmatra da li samo ograničiti prodaju ili uvesti potpunu zabranu.

Bratov sistem

1913. godine osnovana je kompanija Stokholmski sistem (švedski: Stockholmssystemet) na čelu sa lekarom Ivanom Bratom kao v.d. Tokom Prvog svetskog rata restrikcije su bile neophodne, tako da je kompanija uvela obavezno korišćenje personalne knjižice kojom se kontrolisala kupovina alkohola. Takav režim je poznat kao Bratov sistem. U ovoj knjižici je bilo naznačeno koliko osoba može da kupi alkohola i svaka kupovina se beležila. U početku su se knjižice koristile samo za žestoka pića da bi se kasnije koristile čak i za vino.

Knjižice su u potpunosti zaživele 1919. kada kompanija preuzima monopol nad celokupnom prodajom alkohola. Privatne vinarije tada nestaju, a piva (sa više od 2,5 promila alkohola) su mogla da se kupe samo uz recept u apotekama.

Da bi osoba dobila knjižicu, morala je da piše molbu, nakon čega biva registrovana kao korisnik ukoliko za to nisu postojale neke prepreke. Kupovina se obavljala u posebnim prodavnicama, a knjižica nije smela da se pozajmljuje pošto je bila strogo personalna. Uz prijavu je morala osoba da priloži i podatke kako i gde živi, da li je u braku i koliko zarađuje.

Mladi i neoženjeni retko su dolazili u obzir za odobrenje, a nezaposleni, siromašni i beskućnici nikada.

U ovom periodu se moglo naći mnogo trezvenjaka koji su iznajmljivali svoje knjižice onima kojima su bile potrebne. Te osobe su postajale jako popularne i cenjene u švedskom društvu.

Dešavanja nakon Prvog svetskog rata

Nakon Prvog svetskog rata pijanstva su ponovo počela da se javljaju. Razlog za to je bilo to što su ilegalne radnje postale češće. Čak je i krijumčarenje poraslo, te je Brat donirao novac za policijsku i carinsku borbu protiv utaje poreza i krijumčarenja. Ova dešavanja su pokrenula pitanje potpune zabrane alkohola, međutim Brat nije bio za to pošto je to bilo teško kontrolisati.

Referendum

27. avgusta 1922. održao se referendum. To je bio prvi referendum u Švedskoj. Pitanje koje se postavljalo bilo je da li je osoba ZA ili PROTIV uvođenja potpune zabrane alkoholnih pića.

Glasanje se završilo prilično ujednačeno i pomalo neočekivano pošto su protivnici zabrane odneli pobedu. 51% glasao je protiv, a 49% za zabranu.

Ovaj referendum je bio prvi i poslednji put da su se koristili različiti listići za žene i muškarce, jer su muškarci smatrali nezamislivim da žene odlučuju o nečemu što se njih ni ne tiče. Čak 59% muškaraca glasalo je protiv zabrane, dok je protiv zabrane takođe glasalo čak 41% žena.

Regionalne razlike su bile velike. U severnom delu Švedske je stanovništvo većinski bilo za zabranu. Takođe, u ruralnijim oblastima više njih je bilo za zabranu, dok je u razvijenijim gradovima, poput Malmea (švedski: Malmö) većina bila protiv.

Stokholm 1955.

Nakon referenduma je odlučeno da se ipak ne zabrane vino, žestoka pića i pivo, ali se nastavilo sa restriktivnom politikom. Knjižica za kontrolisanje kupovine alkohola ostala je na snazi sve do 1955. godine. Ona je izazivala nezadovoljstvo kod mnogih, pa su se u oktobru 1955. (kada je njena upotreba obustavljena) mogle videti radosne scene ljudi koji su bacali svoje knjižice sa mosta u Stokholmu.