Скупштина
 |
Скупштина, парламент или народно представништво је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у савременим политичким системима.
У данашњем облику, настала је тек два-три века уназад као једна од најважнијих тековина грађанске револуције и као један од темеља демократије и грађанске државе.
Реч „скупштина“ потиче од глагола „скупљати“, а означава место на коме се скупљају представници народа. Страни назив „парламент“ потиче од ријечи parlare, што значи говорити, расправљати. Најстарији парламент је исландски Алтинг основан 930. године.
Код Словена, почеци скупштинског живота сежу у прошлост, када су на народним саборима представници народа (обично „виђенији“ људи или управници области), на позив владара, расправљали о најважнијим државним питањима.
Парламент се историјски развио у Енглеској, а првобитна намена му је била у домену одређивања висине пореза, да би се потом опсег одлучивања проширио на суд и, коначно, законодавство.
Скупштина може бити једнодомна, дводомна или из више домова (ретко), а у данашњем политичком животу, у унитарним државама, доњи дом је обично јачи, док су у федералним једнаки (горњи дом је обично дом федералних јединица).
Називи за парламенте у свету[уреди | уреди извор]
- Пољска - Сејм
- Чешка Република - Парламент
(кога чине Посланички дом и Сенат) - Македонија - Собрање
- Исланд - Алтинг
- Норвешка - Стортинг
- Данска - Фолкетинг
- Шведска - Риксдаг
- Израел - Кнесет
- Украјина - Рада
- Иран - Меџлис
- Шпанија - Кортес
- САД - Конгрес
- Русија - Државна дума
- Хрватска - Хрватски сабор
- Финска - Едускунта
- Албанија - Кувенди
- Немачка - Бундестаг
