Скупштина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Државе са парламентарним системом у свету - црвена боја означава парламентарне монархије, наранџаста парламентарне републике, а зелена посебан систем у коме је председник подређен скупштини

Скупштина, парламент или народно представништво је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у савременим политичким системима.

У данашњем облику, настала је тек два-три века уназад као једна од најважнијих тековина грађанске револуције и као један од темеља демократије и грађанске државе.

Реч „скупштина“ потиче од глагола „скупљати“, а означава место на коме се скупљају представници народа. Страни назив „парламент“ потиче од ријечи parlare, што значи говорити, расправљати. Најстарији парламент је исландски Алтинг основан 930. године.

Код Словена, почеци скупштинског живота сежу у прошлост, када су на народним саборима представници народа (обично „виђенији“ људи или управници области), на позив владара, расправљали о најважнијим државним питањима.

Парламент се историјски развио у Енглеској, а првобитна намена му је била у домену одређивања висине пореза, да би се потом опсег одлучивања проширио на суд и, коначно, законодавство.

Скупштина може бити једнодомна, дводомна или из више домова (ретко), а у данашњем политичком животу, у унитарним државама, доњи дом је обично јачи, док су у федералним једнаки (горњи дом је обично дом федералних јединица).

Врсте скупштина у Србији[уреди]

Постоје три врсте скупштина у Србији: локалне скупштине, тј. скупштине јединица локалне самоуправе (општина, градова и Града Београда) и њихових саставних делова (тј. скупштине градских општина), скупштине аутономних покрајина и Народна скупштина Републике Србије.

Чланови локалних скупштина називају се одборници, чланови Скупштине Аутономне Покрајине Војводине су посланици, а чланови Народне скупштине Републике Србије - народни посланици.

Називи за парламенте у свету[уреди]

Види још[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :