Скупштина

С Википедије, слободне енциклопедије
Државе са парламентарним системом у свету - црвена боја означава парламентарне монархије, наранџаста парламентарне републике, а зелена председничко-парламентарни систем у коме је председник државе подређен скупштини
Сматра се да суочене галерије седишта Доњег дома Уједињеног Краљевства доприносе контрадикторном стилу дебата.[1]

Скупштина, парламент или народно представништво је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у савременим политичким системима.

У данашњем облику, настала је тек два-три века уназад као једна од најважнијих тековина грађанске револуције и као један од темеља демократије и грађанске државе.

Реч „скупштина“ потиче од глагола „скупљати“, а означава место на коме се скупљају представници народа. Страни назив „парламент“ потиче од ријечи parlare, што значи говорити, расправљати. Најстарији парламент је исландски Алтинг основан 930. године.

Код Словена, почеци скупштинског живота сежу у прошлост, када су на народним саборима представници народа (обично „виђенији“ људи или управници области), на позив владара, расправљали о најважнијим државним питањима.

Парламент се историјски развио у Енглеској, а првобитна намена му је била у домену одређивања висине пореза, да би се потом опсег одлучивања проширио на суд и, коначно, законодавство.

Скупштина може бити једнодомна, дводомна или из више домова (ретко), а у данашњем политичком животу, у унитарним државама, доњи дом је обично јачи, док су у федералним једнаки (горњи дом је обично дом федералних јединица).

Рани парламенти[уреди | уреди извор]

Од давнина, када су друштва била племенска, постојала су већа или поглавар чије су одлуке оцењивале старешине села. То се назива трибализам.[2] Неки научници сугеришу да је у древној Месопотамији постојала примитивна демократска влада у којој је краљеве оцењивао савет.[3] Исто је речено за древну Индију, где је постојао неки облик делиберативних скупова, те је стога постојао и неки облик демократије.[4] Међутим, ове тврдње не прихвата већина научника, који виде ове облике владавине као олигархије.[5][6][7][8][9]

Древна Атина је била колевка демократије.[10] Атинска скупштина (ἐκκλησία, еклесија) била је најважнија институција, и у расправи је могао учествовати сваки слободан грађанин. Робови и жене нису могли. Међутим, атинска демократија није била репрезентативна, већ директна, те се еклесија разликовала од парламентарног система.

Римска република је имала законодавне скупштине, које су имале последњу реч у погледу избора судија, доношења нових статута, спровођења смртне казне, објавом рата и мира и стварањем (или распуштањем) савеза.[11] Римски сенат је контролисао новац, администрацију и детаље спољне политике.[12]

Неки муслимански научници тврде да је исламска шура (метода доношења одлука у исламским друштвима) аналогна парламенту.[13] Међутим, други научници (нарочито из Хизб ут-Тахрир) истичу оно што сматрају фундаменталним разликама између система шура и парламентарног система.[14][15][16]

Називи за парламенте у свету[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Rush, Michael (2005). Parliament Today. Manchester University Press. стр. 141. ISBN 9780719057953. 
  2. ^ Political System Encyclopædia Britannica Online
  3. ^ Jacobsen, Thorkild (1943). „Primitive Democracy in Ancient Mesopotamia”. Journal of Near Eastern Studies. 2 (3): 159—172. JSTOR 542482. S2CID 162148036. doi:10.1086/370672. .
  4. ^ Robinson, Eric W. (1997). The First Democracies: Early Popular Government Outside Athens. Franz Steiner Verlag. ISBN 3-515-06951-8. 
  5. ^ Bailkey, Nels (1967). „Early Mesopotamian Constitutional Development”. The American Historical Review. 72 (4): 1211—1236. JSTOR 1847791. doi:10.2307/1847791. .
  6. ^ Larsen, J. A. O. (1973). „Demokratia”. Classical Philology. 68 (1): 45—46. JSTOR 268788. S2CID 224791063. doi:10.1086/365921. .
  7. ^ de Sainte, C.G.E.M. (1981). The Class Struggle in the Ancient Greek World: From the Archaic Age to the Arab Conquests. Cornell University Press. ISBN 0-8014-1442-3. 
  8. ^ Bongard-Levin, G.M. (1986). A complex study of Ancient India. South Asia Books. ISBN 81-202-0141-8. 
  9. ^ Sharma, J.P. (1968). Aspects of Political Ideas and Institutions in Ancient India. Motilal Banarsidass Publ.
  10. ^ John Dunn:Democracy: A History, p.24
  11. ^ Abbott, Frank Frost (1901). A History and Description of Roman Political Institutions. Elibron Classics. ISBN 0-543-92749-0. 
  12. ^ Byrd, Robert (1995). The Senate of the Roman Republic. US Government Printing Office Senate Document 103–23.
  13. ^ „The Shura Principle in Islam – by Sadek Sulaiman”. alhewar.com. 
  14. ^ The System of Islam, (Nidham ul Islam) by Taqiuddin an-Nabhani, Al-Khilafa Publications, 1423 AH – 2002 CE, p.61
  15. ^ The System of Islam, by Taqiuddin an-Nabhani, p.39
  16. ^ „Shura and Democracy”. ijtihad.org. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Скупштина&oldid=26123049”