Скупштина

Скупштина, парламент или народно представништво је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у савременим политичким системима.

У данашњем облику, настала је тек два-три века уназад као једна од најважнијих тековина грађанске револуције и као један од темеља демократије и грађанске државе.

Реч „скупштина“ потиче од глагола „скупљати“, а означава место на коме се скупљају представници народа. Страни назив „парламент“ потиче од ријечи parlare, што значи говорити, расправљати. Најстарији парламент је исландски Алтинг основан 930. године.

Код Словена, почеци скупштинског живота сежу у прошлост, када су на народним саборима представници народа (обично „виђенији“ људи или управници области), на позив владара, расправљали о најважнијим државним питањима.

Парламент се историјски развио у Енглеској, а првобитна намена му је била у домену одређивања висине пореза, да би се потом опсег одлучивања проширио на суд и, коначно, законодавство.

Скупштина може бити једнодомна, дводомна или из више домова (ретко), а у данашњем политичком животу, у унитарним државама, доњи дом је обично јачи, док су у федералним једнаки (горњи дом је обично дом федералних јединица).

Рани парламенти

Од давнина, када су друштва била племенска, постојала су већа или поглавар чије су одлуке оцењивале старешине села. То се назива трибализам.^[2] Неки научници сугеришу да је у древној Месопотамији постојала примитивна демократска влада у којој је краљеве оцењивао савет.^[3] Исто је речено за древну Индију, где је постојао неки облик делиберативних скупова, те је стога постојао и неки облик демократије.^[4] Међутим, ове тврдње не прихвата већина научника, који виде ове облике владавине као олигархије.^[5]^[6]^[7]^[8]^[9]

Древна Атина је била колевка демократије.^[10] Атинска скупштина (ἐκκλησία, еклесија) била је најважнија институција, и у расправи је могао учествовати сваки слободан грађанин. Робови и жене нису могли. Међутим, атинска демократија није била репрезентативна, већ директна, те се еклесија разликовала од парламентарног система.

Римска република је имала законодавне скупштине, које су имале последњу реч у погледу избора судија, доношења нових статута, спровођења смртне казне, објавом рата и мира и стварањем (или распуштањем) савеза.^[11] Римски сенат је контролисао новац, администрацију и детаље спољне политике.^[12]

Неки муслимански научници тврде да је исламска шура (метода доношења одлука у исламским друштвима) аналогна парламенту.^[13] Међутим, други научници (нарочито из Хизб ут-Тахрир) истичу оно што сматрају фундаменталним разликама између система шура и парламентарног система.^[14]^[15]^[16]

Називи за парламенте у свету

Пољска - Парламент
(кога чине Сејм и Сенат)
Чешка - Парламент
(кога чине Посланички дом и Сенат)
Северна Македонија - Собрање
Исланд - Алтинг
Норвешка - Стортинг
Данска - Фолкетинг
Шведска - Риксдаг
Израел - Кнесет
Украјина - Рада
Белорусија - Народна скупштина
(коју чине Посланички дом и Савет Републике)
Иран - Меџлис
Шпанија - Кортес
САД - Конгрес
Русија - Федерална скупштина
(коју чине Државна дума и Савет Федерације)
Хрватска - Сабор
Финска - Едускунта
Албанија - Кувенди
Немачка - Бундестаг
Швајцарска - Савезни скуп
(кога чине Државни савет и Савет кантона)
Словенија - Парламент
(кога чине Државни збор и Државни савет)

Види још

Референце

^ Rush, Michael (2005). Parliament Today. Manchester University Press. стр. 141. ISBN 9780719057953.
^ Political System Encyclopædia Britannica Online
^ Jacobsen, Thorkild (1943). „Primitive Democracy in Ancient Mesopotamia”. Journal of Near Eastern Studies. 2 (3): 159—172. JSTOR 542482. S2CID 162148036. doi:10.1086/370672. .
^ Robinson, Eric W. (1997). The First Democracies: Early Popular Government Outside Athens. Franz Steiner Verlag. ISBN 3-515-06951-8.
^ Bailkey, Nels (1967). „Early Mesopotamian Constitutional Development”. The American Historical Review. 72 (4): 1211—1236. JSTOR 1847791. doi:10.2307/1847791. .
^ Larsen, J. A. O. (1973). „Demokratia”. Classical Philology. 68 (1): 45—46. JSTOR 268788. S2CID 224791063. doi:10.1086/365921. .
^ de Sainte, C.G.E.M. (1981). The Class Struggle in the Ancient Greek World: From the Archaic Age to the Arab Conquests. Cornell University Press. ISBN 0-8014-1442-3.
^ Bongard-Levin, G.M. (1986). A complex study of Ancient India. South Asia Books. ISBN 81-202-0141-8.
^ Sharma, J.P. (1968). Aspects of Political Ideas and Institutions in Ancient India. Motilal Banarsidass Publ.
^ John Dunn:Democracy: A History, p. 24
^ Abbott, Frank Frost (1901). A History and Description of Roman Political Institutions. Elibron Classics. ISBN 0-543-92749-0.
^ Byrd, Robert (1995). The Senate of the Roman Republic. US Government Printing Office Senate Document 103–23.
^ „The Shura Principle in Islam – by Sadek Sulaiman”. alhewar.com.
^ The System of Islam, (Nidham ul Islam) by Taqiuddin an-Nabhani Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. септембар 2022), Al-Khilafa Publications, 1423 AH – 2002 CE, p. 61
^ The System of Islam, by Taqiuddin an-Nabhani Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. септембар 2022), p. 39
^ „Shura and Democracy”. ijtihad.org.

Литература

Blackstone, Sir William (1765). Commentaries on the Laws of England. Oxford: Clarendon Press. .
Davies, M. Companion to the Standing Orders and guide to the Proceedings of the House of Lords, (19th изд.). 2003. Архивирано из оригинала 19. 12. 2005. г. Приступљено 03. 10. 2021. .
May, Thomas Erskine (1862). The Constitutional History of England Since the Accession of George Third, 1760-1860. I. ; vol 2 online
Maddicott, John (2010). The Origins of the English Parliament, 924–1327. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-958550-4.
Paul Brand. "Review of Maddicott, John Robert, _The Origins of the English Parliament, 924-1327_." in H-Albion, H-Net Reviews. September, 2011. online
Sayles, G. O. The King's Parliament of England (1974), brief survey
„Parliament.”. Encyclopædia Britannica, (11th изд.). London: Cambridge University Press. 1911.
Almeida, Fortunato de (1903). História das instituições em Portugal. Porto: Magalhaes & Moniz.
Barros, Henrique da Gama (1885). Historia da administração publica em Portugal nos seculos xii a xv. Lisbon: Imprensa Nacional.
Lindo, Elias Hiam (1848). The History of the Jews of Spain and Portugal: From the Earliest Times to Their Final Expulsion from Those Kingdoms, and Their Subsequent Dispersion; with Complete Translations of All the Laws Made Respecting Them During Their Long Establishment in the Iberian Peninsula. London: Longman Brown.
Livermore, H.V. (1966) A New History of Portugal, 1976 ed., Cambridge, UK: Cambridge University Press.
Midosi, Paulo (1828). Portugal, or Who is the Lawful Successor to the Throne: Being an Enquiry, Instituted with a View to Aid in Removing the False Impressions Created in the Public Mind, Founded on a Careful Examination of the National Laws and Historical Records, Applicable to the Case in Question, or Likely to Enable the English Reader to Form a Just Opinion on the Relative Rights of the Two Competitors to the European Throne of the Braganza Family.
„A short history of Alþingi - the oldest parliament in the world | European Youth Portal”. europa.eu (на језику: естонски). Архивирано из оригинала 29. 10. 2019. г. Приступљено 2018-09-10.
bryndis (2013-07-08). „Althingi”. visitreykjavik.is (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 10. 2019. г. Приступљено 2018-09-10.
UNESCO, Memory of the World. The Decreta of León of 1188 - The oldest documentary manifestation of the European parliamentary system
Dunn, John (2005). Democracy: A History. Atlantic Monthly Press. ISBN 9780871139313. https://books.google.com/books?id=ccoOfhyjFNEC&printsec=frontcover&dq=democracy+a+history&cd=1#v=onepage&q=athens&f=false John Dunn (2005), Democracy:a History, p. 24]
Ruano, Pedro Martínez (2009-01-26). La Administración Electoral (на језику: шпански). Universidad Almería. ISBN 9788482409085.
„The Decreta of León of 1188 - The oldest documentary manifestation of the European parliamentary system”. UNESCO Memory of the World. 2013. Приступљено 21. 5. 2016.
„La Unesco reconoce a León como cuna mundial del parlamentarismo”. El Mundo. 19. 6. 2013. Приступљено 21. 5. 2016.
Spain (фебруар 2012). „International Memory of the World Register [Nomination form] - The Decreta of León of 1188 - The oldest documentary manifestation of the European parliamentary system” (PDF). Приступљено 21. 5. 2016.
Catedrático de la Universidad Estatal de León López González, Hermenegildo; Catedrático de la Universidad Internacional en Moscú Raytarovskiy, V.V. „The Leones parliament of 1188: The first parliament of the western world (The Magna Carta of Alfonso IX)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 21. 5. 2016.
Jobson, Adrian (2012). The First English Revolution: Simon de Montfort, Henry III and the Barons' War. Bloomsbury. стр. 173—4. ISBN 978-1-84725-226-5.
Kopstein, Jeffrey; Lichbach, Mark; Hanson, Stephen E., ур. (2014). Comparative Politics: Interests, Identities, and Institutions in a Changing Global Order (4, revised изд.). Cambridge University Press. стр. 37—9. ISBN 978-1139991384. „Britain pioneered the system of liberal democracy that has now spread in one form or another to most of the world's countries”
„Constitutionalism: America & Beyond”. Архивирано из оригинала 24. 10. 2014. г.
Dr Andrew Blick and Professor George Jones — No 10 guest historian series, Prime Ministers and No. 10 (1. 1. 2012). „The Institution of Prime Minister”. Government of the United Kingdom: History of Government Blog. Приступљено 15. 4. 2016.
Carter, Byrum E. (2015) [1955]. „The Historical Development of the Office of Prime Minister”. Office of the Prime Minister. Princeton University Press. ISBN 9781400878260.
K. M. Brown and R. J. Tanner, The History of the Scottish Parliament volume 1: Parliament and Politics, 1235–1560 (Edinburgh, 2004)
A. A. M. Duncan, 'Early Parliaments in Scotland', Scottish Historical Review, 45 (1966)
J. M. Goodare, 'Parliament and Society in Scotland, 1560–1603' (Unpublished Edinburgh University PhD Thesis, 1989)
C. Jackson, 'Restoration to Revolution: 1660–1690" in Glenn Burgess (ed.), The New British History. Founding a Modern State, 1603–1715, (London, 1999), pp. 92–114.
Alan R. MacDonald (1999). „Ecclesiastical Representation in Parliament in Post-Reformation Scotland: The Two Kingdoms Theory in Practice”. Journal of Ecclesiastical History. 50 (1).
N. A. T. Macdougall, James IV (Edinburgh, 1989), chapter 7
"An Introduction to the pre-1707 Parliament of Scotland" (Based on a paper to Staff Development Conference for History Teachers, National Museum of Scotland, 25 May 2000 by Dr. Alastair Mann, Scottish Parliament Project, University of St. Andrews).
R. Nicholson, Scotland, the Later Middle Ages (Edinburgh, 1974), chapter 15
I. E. O'Brien, 'The Scottish Parliament in the 15th and 16th Centuries' (Unpublished Glasgow University PhD Thesis, 1980)
R. Rait, The Parliaments of Scotland (Glasgow, 1924)
R. J. Tanner, The Late Medieval Scottish Parliament: Politics and the Three Estates, 1424–1488 (East Linton, 2001).
R. J. Tanner, 'The Lords of the Articles before 1540: a reassessment', Scottish Historical Review, LXXIX (October 2000), pp. 189–212.
R. J. Tanner, 'Outside the Acts: Perceptions of the Scottish Parliament in Literary Sources before 1500', Scottish Archive (October, 2000).
R. J. Tanner, 'I Arest You, Sir, in the Name of the Three Astattes in Perlement': the Scottish Parliament and Resistance to the Crown in the 15th century', in Social Attitudes and Political Structures in the Fifteenth Century, ed. T. Thornton (Sutton, 2000).
C. S. Terry, The Scottish Parliament: its constitution and procedure, 1603–1707 (Glasgow, 1905)
J. R. Young, The Scottish Parliament 1639–1661 (Edinburgh, 1997)

Спољашње везе

The International Association of Business and Parliament (IABP) Scottish Scheme Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (3. октобар 2021)
Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Parliament”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
United Kingdom Parliament

[1] Rush, Michael (2005). Parliament Today. Manchester University Press. стр. 141. ISBN 9780719057953.

[2] Political System Encyclopædia Britannica Online

[3] Jacobsen, Thorkild (1943). „Primitive Democracy in Ancient Mesopotamia”. Journal of Near Eastern Studies. 2 (3): 159—172. JSTOR 542482. S2CID 162148036. doi:10.1086/370672. .

[4] Robinson, Eric W. (1997). The First Democracies: Early Popular Government Outside Athens. Franz Steiner Verlag. ISBN 3-515-06951-8.

[5] Bailkey, Nels (1967). „Early Mesopotamian Constitutional Development”. The American Historical Review. 72 (4): 1211—1236. JSTOR 1847791. doi:10.2307/1847791. .

[6] Larsen, J. A. O. (1973). „Demokratia”. Classical Philology. 68 (1): 45—46. JSTOR 268788. S2CID 224791063. doi:10.1086/365921. .

[7] Sainte, C.G.E.M. (1981). The Class Struggle in the Ancient Greek World: From the Archaic Age to the Arab Conquests. Cornell University Press. ISBN 0-8014-1442-3.

[8] Bongard-Levin, G.M. (1986). A complex study of Ancient India. South Asia Books. ISBN 81-202-0141-8.

[9] Sharma, J.P. (1968). Aspects of Political Ideas and Institutions in Ancient India. Motilal Banarsidass Publ.

[10] John Dunn:Democracy: A History, p. 24

[11] Abbott, Frank Frost (1901). A History and Description of Roman Political Institutions. Elibron Classics. ISBN 0-543-92749-0.

[12] Byrd, Robert (1995). The Senate of the Roman Republic. US Government Printing Office Senate Document 103–23.

[13] „The Shura Principle in Islam – by Sadek Sulaiman”. alhewar.com.

[14] The System of Islam, (Nidham ul Islam) by Taqiuddin an-Nabhani Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. септембар 2022), Al-Khilafa Publications, 1423 AH – 2002 CE, p. 61

[15] The System of Islam, by Taqiuddin an-Nabhani Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. септембар 2022), p. 39

[16] „Shura and Democracy”. ijtihad.org.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

Нормативна контрола
Међународне	FAST
Државне	Шпанија Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Јапан Чешка
Остале	Енциклопедија Британика Историјски речник Швајцарске