Корисник:Neonlightsneon/песак
Референдум o забрани алкохолних пића у Шведској 1922.[уреди | уреди извор]
Референдум у Шведској спроведен 1922. године требало је да одреди да ли ће се производња и конзумирање алкохола забранити или не.
Велика конзумација алкохола доводила је до великих проблема крајем 19. века, због чега је вођена дебата током целе прве половине 20. века.
1911. Скупштина почиње да разматра да ли само ограничити продају или увести потпуну забрану.
Братов систем[уреди | уреди извор]
1913. године основана је компанија Стокхолмски систем (шведски: Stockholmssystemet) на челу са лекаром Иваном Братом као в.д. Током Првог светског рата рестрикције су биле неопходне, тако да је компанија увела обавезно коришћење персоналне књижице којом се контролисала куповина алкохола. Такав режим је познат као Братов систем. У овој књижици је било назначено колико особа може да купи алкохола и свака куповина се бележила. У почетку су се књижице користиле само за жестока пића да би се касније користиле чак и за вино.
Књижице су у потпуности заживеле 1919. када компанија преузима монопол над целокупном продајом алкохола. Приватне винарије тада нестају, а пива (са више од 2,5 промила алкохола) су могла да се купе само уз рецепт у апотекама.[1]
Да би особа добила књижицу, морала је да пише молбу, након чега бива регистрована као корисник уколико за то нису постојале неке препреке. Куповина се обављала у посебним продавницама, а књижица није смела да се позајмљује пошто је била строго персонална.[2] Уз пријаву је морала особа да приложи и податке како и где живи, да ли је у браку и колико зарађује. [3]
Млади и неожењени ретко су долазили у обзир за одобрење, а незапослени, сиромашни и бескућници никада.
У овом периоду се могло наћи много трезвењака који су изнајмљивали своје књижице онима којима су биле потребне. Те особе су постајале јако популарне и цењене у шведском друштву.
Дешавања након Првог светског рата[уреди | уреди извор]
Након Првог светског рата пијанства су поново почела да се јављају. Разлог за то је било то што су илегалне радње постале чешће. Чак је и кријумчарење порасло, те је Брат донирао новац за полицијску и царинску борбу против утаје пореза и кријумчарења. Ова дешавања су покренула питање потпуне забране алкохола, међутим Брат није био за то пошто је то било тешко контролисати.
Референдум[уреди | уреди извор]
27. августа 1922. одржао се референдум. То је био први референдум у Шведској.[4] Питање које се постављало било је да ли је особа ЗА или ПРОТИВ увођења потпуне забране алкохолних пића.
Гласање се завршило прилично уједначено и помало неочекивано пошто су противници забране однели победу. 51% гласао је против, а 49% за забрану.[5]
Овај референдум је био први и последњи пут да су се користили различити листићи за жене и мушкарце, јер су мушкарци сматрали незамисливим да жене одлучују о нечему што се њих ни не тиче. Чак 59% мушкараца гласало је против забране, док је против забране такође гласало чак 41% жена. [6]
Регионалне разлике су биле велике. У северном делу Шведске је становништво већински било за забрану. Такође, у руралнијим областима више њих је било за забрану, док је у развијенијим градовима, попут Малмеа (шведски: Malmö) већина била против. [7]
Након референдума је одлучено да се ипак не забране вино, жестока пића и пиво, али се наставило са рестриктивном политиком. Књижица за контролисање куповине алкохола остала је на снази све до 1955. године. Она је изазивала незадовољство код многих, па су се у октобру 1955. (када је њена употреба обустављена) могле видети радосне сцене људи који су бацали своје књижице са моста у Стокхолму.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Motbokstvång och folkomröstning”. www.systembolagethistoria.se. Приступљено 2020-12-30.
- ^ Nordisk familjebok (на језику: шведски), 2020-09-28, Приступљено 2020-12-30
- ^ Radio, Sveriges. „Glasbankens hemlighet – spritransonering och social masskontroll - P1 Dokumentär”. sverigesradio.se (на језику: шведски). Приступљено 2020-12-30.
- ^ „Sveriges första folkomröstning - Arkivdokument ur folkrörelsehistorien fram till 1922”. folkirorelse.se. Приступљено 2020-12-30.
- ^ „När kvinnornas röster inte räknades”. Demokrati100.se (на језику: шведски). 2020-08-25. Приступљено 2020-12-30.
- ^ „När kvinnornas röster inte räknades”. Demokrati100.se (на језику: шведски). 2020-08-25. Приступљено 2020-12-30.
- ^ „Systembolaget - Historien om Systembolaget”. web.archive.org. 2006-09-27. Приступљено 2020-12-30.