Pređi na sadržaj

Korisnik:Ognj3n008/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šira slika mrežnog premošćavanja, koristeći ISO/OSI slojeve i terminologiju.

Mrežni most je uređaj za računarsko umrežavanje koji stvara jedinstvenu, agregatnu mrežu od više komunikacionih mreža ili mrežnih segmenata. Ova funkcija se naziva mrežno povezivanje.[1] Mrežno povezivanje je različito od rutiranja. Rutiranje omogućava komunikaciju između više mreža nezavisno, ali one ostaju odvojene, dok mrežno povezivanje povezuje dve odvojene mreže kao da su jedna.[2] U OSI modelu, mrežno povezivanje se obavlja na sloju podatak-link (sloj 2).[3] Ako je jedan ili više segmenata povezane mreže bežično, uređaj se naziva bežični most.

Glavni tipovi tehnologija za mrežno povezivanje su jednostavno povezivanje, višeportno povezivanje, i učenje ili transparentno povezivanje.[4][5]

Transparentno premošćavanje[uredi | uredi izvor]

Transparentno premošćavanje koristi tabelu koja se zove baza informacija o prosleđivanju za kontrolu prosleđivanja okvira između mrežnih segmenata. Tabela počinje prazna i unosi se dodaju kako most prima okvire. Ako se odredišna adresa ne pronađe u tabeli, okvir se prosleđuje na sve ostale ulaze mosta, poplavljujući okvir na sve segmente osim onog sa kojeg je primljen. Pomoću ovih poplavljenih okvira, računar(domaćin) na odredišnoj mreži će odgovoriti i unos u bazi podataka za prosleđivanje će biti napravljen. U ovom procesu se koriste i izvorne i odredišne adrese: izvorne adrese se beleže u tabeli, dok se odredišne adrese pretražuju u tabeli i uparuju sa odgovarajućim segmentom kome treba poslati okvir.[6] Digital Equipment Corporation (DEC) je prvobitno razvio ovu tehnologiju 1983.[7] godine i uveo LANBridge 100 koji ju je implementirao 1986. godine.[8]

U kontekstu dvoulaznog mosta, baza informacija o prosleđivanju može se posmatrati kao baza podataka za filtriranje. Most čita odredišnu adresu okvira i odlučuje da li će okvir proslediti ili filtrirati. Ako most utvrdi da se odredišni računar nalazi na drugom segmentu mreže, on prosleđuje okvir tom segmentu. Ako odredišna adresa pripada istom segmentu kao i izvorna adresa, most filtrira okvir, sprečavajući ga da stigne do druge mreže gde nije potreban.

Transparentno povezivanje može funkcionisati i preko uređaja sa više od dva ulaza. Na primer, razmotrimo most koji je povezan sa tri računara, A, B i C. Most ima tri ulaza. A je povezan sa ulazom 1 mosta, B je povezan sa ulazom 2 mosta, C je povezan sa ulazom 3 mosta. A šalje okvir adresiran B-u preko mosta. Most pregleda izvornu adresu okvira i pravi unos za adresu i broj ulaza za računar A u svojoj tabeli za prosleđivanje. Most pregleda odredišnu adresu okvira i ne pronalazi je u svojoj tabeli za prosleđivanje, pa ga poplavljuje (emituje) na sve ostale portove: 2 i 3. Okvir primaju računari B i C. Računar C pregleda odredišnu adresu i ignoriše okvir jer se ne poklapa sa njegovom adresom. Računar B prepoznaje poklapanje odredišne adrese i generiše odgovor za A. Na povratnom putu, most dodaje unos za adresu i broj ulaza za B u svoju tabelu za prosleđivanje. Most već ima adresu A u svojoj tabeli za prosleđivanje pa odgovor prosleđuje samo na ulaz 1. Računar C ili bilo koji drugi računari na ulazu 3 nisu opterećeni odgovorom. Dvosmerna komunikacija je sada moguća između A i B bez daljeg poplavljivanja mreže. Sada, ako A šalje okvir adresiran C-u, koristiće se isti postupak, ali ovaj put most neće praviti novi unos u tabeli za prosleđivanje za adresu/ulaz A jer je to već učinjeno.

Povezivanje se naziva transparentnim kada format okvira i njegovo adresiranje nisu značajno promenjeni. Netransparentno povezivanje je potrebno posebno kada šeme adresiranja okvira na obe strane mosta nisu kompatibilne jedna sa drugom, na primer između ARCNET-a sa lokalnim adresiranjem i Eternet-a koji koristi IEEE MAC adrese, što zahteva prevođenje. Međutim, najčešće se takve nekompatibilne mreže rutiraju između, a ne povezuju.

Jednostavno premošćavanje[uredi | uredi izvor]

Jednostavan most povezuje dva mrežna segmenta, obično funkcionišući transparentno i odlučujući na osnovu svakog okvira ponaosob da li će ga proslediti sa jedne mreže na drugu. Obično se koristi tehnika skladištenja i prosleđivanja (store and forward) tako da se, kao deo prosleđivanja, integritet okvira verifikuje na izvornoj mreži i CSMA/CD kašnjenja se prilagođavaju na odredišnoj mreži. Za razliku od ponavljača koji jednostavno produžavaju maksimalni domet segmenta, mostovi prosleđuju samo okvire koji je potrebno da pređu most. Pored toga, mostovi smanjuju sudare stvaranjem zasebne domene sudarenja sa obe strane mosta.

Multiportno premošćavanje[uredi | uredi izvor]

Višeulazni most povezuje više mreža i funkcioniše transparentno, odlučujući na osnovu svakog okvira ponaosob da li će proslediti saobraćaj. Pored toga, višeulazni most mora da odluči gde će proslediti saobraćaj. Kao i jednostavan most, višeulazni most obično koristi tehniku skladištenja i prosleđivanja (store and forward). Funkcija višeulaznog mosta služi kao osnova za mrežne prekidače.

Implementacija[uredi | uredi izvor]

Baza informacija o prosleđivanju, koja se čuva u memoriji sa direktnim pristupom (CAM), je u početku prazna. Za svaki primljeni Eternet okvir, prekidač uči iz izvorne MAC adrese okvira i dodaje ovu adresu zajedno sa identifikatorom interfejsa u bazu informacija o prosleđivanju. Prekidač zatim prosleđuje okvir na interfejs koji se nalazi u CAM-u na osnovu odredišne MAC adrese okvira. Ako je odredišna adresa nepoznata, prekidač šalje okvir na sve interfejse (osim na ulazni interfejs). Ovo ponašanje se naziva unikastno poplavljivanje.

Prosleđivanje[uredi | uredi izvor]

Kada most nauči adrese svojih povezanih čvorova, on prosleđuje okvire sloja podatak-link koristeći metod prosleđivanja na sloju 2. Postoje četiri metoda prosleđivanja koje most može koristiti, od kojih su od druge do četvrte metode povećavale performanse kada se koriste na prekidačima sa istom ulaznom i izlaznom širinom opsega ulaza:

  1. Skladištenje i prosleđivanje (Store and forward): prekidač ublažava i verifikuje svaki okvir pre nego što ga prosledi; okvir se prima u celosti pre nego što se prosledi.
  2. Presecanje (Cut through): prekidač počinje sa prosleđivanjem nakon što se primi odredišna adresa okvira. Kod ove metode nema provere grešaka. Kada je izlazni otvor zauzet u trenutku prijema, prekidač se vraća na metod skladištenja i prosleđivanja. Takođe, kada izlazni otvor radi na bržoj brzini prenosa podataka od ulaznog otvora, obično se koristi skladištenje i prosleđivanje.
  3. Bez fragmenata (Fragment free): metod koji pokušava da zadrži prednosti i skladištenja i prosleđivanja i presecanja. Bez fragmenata proverava prvih 64 bajta okvira, gde se čuvaju informacije o adresiranju. Prema Eternet specifikacijama, sudari bi trebalo da budu otkriveni tokom prvih 64 bajta okvira, tako da okviri čiji je prenos prekinut zbog sudara neće biti prosleđeni. Provera grešaka u stvarnim podacima u paketu je ostavljena za krajnji uređaj.
  4. Adaptivno prebacivanje (Adaptive switching): metod automatskog izbora između ostala tri režima.[9][10]

Premošćavanje najkraćeg puta[uredi | uredi izvor]

Shortest Path Bridging (SPB), specifikovan u IEEE 802.1aq standardu i zasnovan na Dijkstrinom algoritmu, je tehnologija za računarsko umrežavanje koja ima za cilj da pojednostavi kreiranje i konfiguraciju mreža, istovremeno omogućavajući multiputno rutiranje.[11][12][13] SPB je predložena zamena za Spanning Tree Protocol, koji blokira sve suvišne putanje koje bi mogle dovesti do petlje u prekidaču. SPB omogućava da sve putanje budu aktivne sa više putanja istih troškova. SPB takođe povećava broj VLAN-ova dozvoljenih na mreži sloj-2[14].

TRILL (Transparent Interconnection of Lots of Links) je naslednik Spanning Tree Protocol-a, oba protokola je pravila ista osoba, Radia Perlman. Katalizator za TRILL bio je događaj u Beth Israel Deaconess Medical Center-u koji je počeo 13. novembra 2002. godine.[15][16] Koncept Rbridges-a[17] [sic] je prvi put predložen Institutu elektroinženjera i elektroničara (IEEE) 2004. godine[18], koji je 2005. godine[19] odbio ono što je postalo poznato kao TRILL, i u godinama od 2006. do 2012. godine[20] razvio nekompatibilnu varijantu poznatu kao Shortest Path Bridging.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Audio Video Bridging – Specifikacije za sinhronizovano, nisko-latentno strimovanje putem IEEE 802 mreža

IEEE 802.1D – Standard koji obuhvata premošćavanje, Spanning Tree Protocol i druge

IEEE 802.1Q – IEEE mrežni standard koji podržava VLAN-ove

IEEE 802.1ah-2008 – Standard za premošćavanje preko mreže pružaoca usluge

Promiskuitetni režim – Režim kontrolera mrežnog interfejsa koji prisluškuje poruke namenjene drugima

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Traffic regulators: Network interfaces, hubs, switches, bridges, routers, and firewalls” (PDF). Cisco Systems. 1999-09-14. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 5. 2013. g. Pristupljeno 2012-07-27. 
  2. ^ „What is a Network Switch vs. a Router?”. Cisco Systems. Pristupljeno 2012-07-27. 
  3. ^ Decker, Eric B.; Langille, Paul; McCloghrie, Keith; Rijsinghani, Anil (1989-07-14). „RFC 1286 - Definitions of Managed Objects for Bridges”. Tools.ietf.org. Pristupljeno 2013-10-19. 
  4. ^ „Local Area Networks: Internetworking” (PowerPoint). manipalitdubai.com. Arhivirano iz originala 2014-05-13. g. Pristupljeno 2012-12-02. 
  5. ^ „Bridging Protocols Overview” (PowerPoint). iol.unh.edu. Pristupljeno 2012-12-02. 
  6. ^ „Transparent Bridging”. Cisco Systems, Inc. Arhivirano iz originala 21. 11. 2015. g. Pristupljeno 2010-06-20. 
  7. ^ US 4597078, "Bridge circuit for interconnecting networks" 
  8. ^ „How Engineers at Digital Equipment Corp. Saved Ethernet”. IEEE Spectrum. 2024-04-07. Pristupljeno 2024-04-10. 
  9. ^ Dong, Jielin (2007). Network Dictionary (na jeziku: engleski). Javvin Technologies Inc. str. 23. ISBN 9781602670006. Pristupljeno 25. 6. 2016. 
  10. ^ „Cray makes its Ethernet switches responsive to net conditions” (na jeziku: engleski). IDG Network World Inc. 1. 7. 1996. Pristupljeno 25. 6. 2016. 
  11. ^ „Alcatel-Lucent, Avaya, Huawei, Solana and Spirent Showcase Shortest Path Bridging Interoperability”. Huawei. 7. 9. 2011. Pristupljeno 11. 9. 2011. 
  12. ^ Luo, Zhen; Suh, Changjin (3. 3. 2011). „An improved shortest path bridging protocol for Ethernet backbone network”. The International Conference on Information Networking 2011 (ICOIN2011). IEEE Xplore. str. 148—153. ISBN 978-1-61284-661-3. ISSN 1976-7684. doi:10.1109/ICOIN.2011.5723169. 
  13. ^ „Lab Testing Summary Report; Data Center Configuration with SPB” (PDF). Miercom. septembar 2011. Pristupljeno 25. 12. 2011. 
  14. ^ Shuang Yu. „IEEE approves new IEEE 802.1aq™ Shortest path bridging”. IEEE Standards Association. Pristupljeno 19. 6. 2012. „Using the IEEE’s next-generation VLAN, called a Service Interface Identifier (I-SID), it is capable of supporting 16 million unique services compared to the VLAN limit of four thousand.” 
  15. ^ „All Systems Down” (PDF). cio.com. IDG Communications, Inc. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 9. 2020. g. Pristupljeno 9. 1. 2022. 
  16. ^ „All Systems Down”. cio.com. IDG Communications, Inc. Arhivirano iz originala 9. 1. 2022. g. Pristupljeno 9. 1. 2022. 
  17. ^ „Rbridges: Transparent Routing” (PDF). courses.cs.washington.edu. Radia Perlman, Sun Microsystems Laboratories. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 1. 2022. g. Pristupljeno 9. 1. 2022. 
  18. ^ „Rbridges: Transparent Routing”. researchgate.net. Radia Perlman, Sun Microsystems; Donald Eastlake 3rd, Motorola. 
  19. ^ „TRILL Tutorial” (PDF). postel.org. Donald E. Eastlake 3rd, Huawei. 
  20. ^ „IEEE 802.1: 802.1aq - Shortest Path Bridging”. ieee802.org. Institute of Electrical and Electronics Engineers. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Ognj3n008/песак&oldid=27817773”