Korisnik:Stefan Trkulja1/pesak
Kordeljija (mesec)[uredi | uredi izvor]
Kordelija je najdublji poznati Uranov mesec. Otkriven je na slikama koje je napravio Vojažer 2 20. januara 1986. i dobio je privremenu oznaku S/1986. U 7[1].Nije ponovo otkriven sve dok ga svemirski teleskop Habl nije posmatrao 1997[2][3]. Kordelija je dobila ime po najmlađoj Lirovoj ćerki u Kralju Liru Vilijama Šekspira . Takođe je označen kao Uran Vi [4].
Osim njegove orbite[5], veličine 50 × 36 km[6] i geometrijskog albeda od 0,06[7], o njemu se praktično ništa ne zna. Na slikama Voiagera 2 Kordelija se pojavljuje kao izduženi objekat čija je glavna osa usmerena ka Uranu. Odnos osa Kordelijinog ispruženog sferoida je 0,7±0,2[8].
Kordelija deluje kao unutrašnji pastir satelit za Uranov ε prsten[9] . Kordelijina orbita je unutar Uranovog sinhronog radijusa orbite, pa se zbog toga polako raspada zbog plimnog usporavanja.
Kordelija je veoma blizu orbitalne rezonancije 5:3 sa Rozalindom[10] .
Takođe videti[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Kordelia Profil od NASA-inog istraživanja solarnog sistema
Uranovi poznati sateliti (autor Skot S. Šepard)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Smit, B.A. (1986-01-27). „Sateliti i prstenovi Urana“. IAU Circular. 4168. Pristupljeno 31.10.2011.
- ^ Karkoška, Erih (2001). „Sveobuhvatna fotometrija prstenova i 16 satelita Urana sa svemirskim teleskopom Habl“.Icarus. 151 (1): 51–68. Bibcode:2001Icar..151...51K. doi:10.1006/icar.2001.6596.
- ^ Šovalter, M.R.; Lisauer, JJ (2003-09-03). „Sateliti Urana“. IAU Cirkular. 8194. Pristupljeno 31.10.2011.
- ^ „Imena planeta i satelita i otkrivači”. Glasnik planetarne nomenklature. USGS Astrogeologija. 21. jul 2006. Pristupljeno 6. 8. 2006 .
- ^ Jakobson, R. A. (1998). „Orbite unutrašnjih uranskih satelita iz Huble svemirskog teleskopa i posmatranja Vojažer 2“. Astronomikal džrnal. 115 (3): 1195–1199. Bibkode:1998AJ....115.1195J. doi:10.1086/300263.
- ^ Karkoška, Erih (2001). „Vojžerovo jedanaesto otkriće satelita Urana i fotometrija i prva merenja veličine devet satelita“. Ikar. 151 (1): 69–77. Bibkod:2001Ikar..151...69K. doi:10.1006/ikar.2001.6597.
- ^ Karkoška, Erih (2001). „Sveobuhvatna fotometrija prstenova i 16 satelita Urana sa svemirskim teleskopom Habl“.Icarus. 151 (1): 51–68. Bibcode:2001Icar..151...51K. doi:10.1006/icar.2001.6596.
- ^ Karkoška, Erih (2001). „Vojžerovo jedanaesto otkriće satelita Urana i fotometrija i prva merenja veličine devet satelita“. Ikar. 151 (1): 69–77. Bibkod:2001Ikar..151...69K. doi:10.1006/ikar.2001.6597.
- ^ Espozito, L. V. (2002). "Planetarni prstenovi". Izveštaji o napretku u fizici. 65 (12): 1741–1783. Bibkod:2002RPPh...65.1741E. doi:10.1088/0034-4885/65/12/201. S2CID 250909885.
- ^ Marej, Karl D.; Thompson, Robert P. (1990-12-06). „Orbite pastirskih satelita izvedene iz strukture prstenova Urana“. Priroda. 348 (6301): 499–502. Bibkod:1990Natur.348..499M. doi:10.1038/348499a0. ISSN 0028-0836. S2CID 4320268.