Корисник:Stefan Trkulja1/песак
Корделјија (месец)[уреди | уреди извор]
Корделија је најдубљи познати Уранов месец. Откривен је на сликама које је направио Војажер 2 20. јануара 1986. и добио је привремену ознаку С/1986. У 7[1].Није поново откривен све док га свемирски телескоп Хабл није посматрао 1997[2][3]. Корделија је добила име по најмлађој Лировој ћерки у Краљу Лиру Вилијама Шекспира . Такође је означен као Уран Vi [4].
Осим његове орбите[5], величине 50 × 36 км[6] и геометријског албеда од 0,06[7], о њему се практично ништа не зна. На сликама Воиагера 2 Корделија се појављује као издужени објекат чија је главна оса усмерена ка Урану. Однос оса Корделијиног испруженог сфероида је 0,7±0,2[8].
Корделија делује као унутрашњи пастир сателит за Уранов ε прстен[9] . Корделијина орбита је унутар Урановог синхроног радијуса орбите, па се због тога полако распада због плимног успоравања.
Корделија је веома близу орбиталне резонанције 5:3 са Розалиндом[10] .
Такође видети[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Корделиа Профил од НАСА-иног истраживања соларног система
Уранови познати сателити (аутор Скот С. Шепард)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Смит, Б.А. (1986-01-27). „Сателити и прстенови Урана“. ИАУ Цирцулар. 4168. Приступљено 31.10.2011.
- ^ Каркошка, Ерих (2001). „Свеобухватна фотометрија прстенова и 16 сателита Урана са свемирским телескопом Хабл“.Icarus. 151 (1): 51–68. Bibcode:2001Icar..151...51K. doi:10.1006/icar.2001.6596.
- ^ Шовалтер, М.Р.; Лисауер, ЈЈ (2003-09-03). „Сателити Урана“. ИАУ Циркулар. 8194. Приступљено 31.10.2011.
- ^ „Имена планета и сателита и откривачи”. Гласник планетарне номенклатуре. УСГС Астрогеологија. 21. јул 2006. Приступљено 6. 8. 2006 .
- ^ Јакобсон, Р. А. (1998). „Орбите унутрашњих уранских сателита из Хубле свемирског телескопа и посматрања Војажер 2“. Астрономикал џрнал. 115 (3): 1195–1199. Бибкоде:1998АЈ....115.1195Ј. дои:10.1086/300263.
- ^ Каркошка, Ерих (2001). „Воjжерово једанаесто откриће сателита Урана и фотометрија и прва мерења величине девет сателита“. Икар. 151 (1): 69–77. Бибкод:2001Икар..151...69К. дои:10.1006/икар.2001.6597.
- ^ Каркошка, Ерих (2001). „Свеобухватна фотометрија прстенова и 16 сателита Урана са свемирским телескопом Хабл“.Icarus. 151 (1): 51–68. Bibcode:2001Icar..151...51K. doi:10.1006/icar.2001.6596.
- ^ Каркошка, Ерих (2001). „Воjжерово једанаесто откриће сателита Урана и фотометрија и прва мерења величине девет сателита“. Икар. 151 (1): 69–77. Бибкод:2001Икар..151...69К. дои:10.1006/икар.2001.6597.
- ^ Еспозито, Л. В. (2002). "Планетарни прстенови". Извештаји о напретку у физици. 65 (12): 1741–1783. Бибkод:2002РППх...65.1741Е. дои:10.1088/0034-4885/65/12/201. С2ЦИД 250909885.
- ^ Мареј, Карл Д.; Тхомпсон, Роберт П. (1990-12-06). „Орбите пастирских сателита изведене из структуре прстенова Урана“. Природа. 348 (6301): 499–502. Бибkод:1990Натур.348..499М. дои:10.1038/348499а0. ИССН 0028-0836. С2ЦИД 4320268.