Korisnik:Stefannrt10718/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kartel Kali (španski:Kartel de Kali) bio je kartel koji se bavio prodajom droge sa sedištem u južnoj Kolumbiji, oko grada Kali i regije Valle del Kauka.Njeni osnivači bili su braća Gilberto Rodrigez Orejuela i Miguel Rodrigez Orejuela i Jose Santakruz Londono.Oni su se odvojili od Pabla Eskobara i njegovih saradnika iz Medeljina krajem osamdesetih,kada se Helmer Herrera pridružio onome što je postao izvršni odbor koji su vodili njih četvorica.[1]

Sa vezama s britanskim i izraelskim plaćenicima,saveznicima među državama,bezbroj špijuna i doušnika u vladi,i velikom opsežnom obaveštajnom i nadzornom mrežom po gradu Santiago de Kali,DEA je kartel poznavao i svojevremeno upoređivao sa KGB-om.

Na vrhuncu vladavine kali kartela,za njih se navodi da su imali kontrolu nad 90% svetskog tržišta kokaina,a rečeno je da su direktno odgovorni za rast tržišta kokaina u Evropi, koji kontrolišu i 90% tog tržišta.[2]Sredinom devedesetih carstvo kartela Kali bilo je preduzeće u iznosu od više milijardi dolara.[3][4]

Gilberto Rodrigez Orejuela
Kali Kartel


Osnivanje Orejuele[uredi | uredi izvor]

Kartel Kali formirali su braća Rodrigez Orejuela i Santacruz,a sve potiče iz onoga što je opisano kao viša društvena pozadina od većine drugih trgovaca vremena.[5]Prepoznavanje ove društvene pozadine prikazano je u nadimku grupe kao "Los Kaballeros de Kali" ("Gospoda Kalia").[6][2][3]Prvobitno se grupa sastavila kao prsten otmičara poznat pod nazivom "Las Čemas",koji je vodio Luis Fernando Tamaio Garsia.Las Čemas je bio umešan u brojne otmice među kojima su i dvojica švajcarskih državljana: diplomata,Herman Buff i studenta, Zak "Džez Milis" Martin.Otmičari su,kako se izveštava,primili 700.000 dolara otkupnine,za koju se veruje da je korišćena za finansiranje njihove imperije trgovine drogom.[7]

Okupljena grupa se prvo uključila u trgovinu marihuanom.Zbog niske stope profita proizvoda i velikih količina potrebnih za promet kako bi se pokrili resursi,novopečena grupa odlučila je svoj fokus preusmjeriti na unosniju drogu,kokain.Početkom 1970-ih,kartel je poslao Helmera "Pačo" Herreru u Njujork da uspostavi distributivni centar.Ova akcija usledila je u vreme kada američka administracija za borbu protiv droge (DEA) nije u potpunosti progonila kokain i na drogu je gledala kao na manje kritičnu od heroina;u jednom trenutku su objavili izveštaj u kome se navodi da kokain "nije fizički zavisan ... i obično ne dovodi do ozbiljnih posledica,kao što su kriminal,prijem u hitne službe ili oboje".[7]

Vođstvo kartela Kali činili su Gilberto Rodrigez Orejuela, Miguel Rodrigez Orejuela,Hoze Santakruz Londono i Helmer Herrera Buitrago.Neki od najboljih saradnika bili su Viktor Patino Fomekue,Henri Loaiza Cebalos, bivši gerilac Hoze Fedor Rei i Phanor Arizabaleta-Arzaius.[8]

Organizacija[uredi | uredi izvor]

Smatra se da je opušteni stav DEA-e prema kokainu ono što je omogućilo grupi da napreduje.Grupa se razvila i organizovala u više "ćelija" za koje se činilo da deluju nezavisno,ali su još uvek prijavljene "menadžer-u".[2]Nezavisna ćelijska struktura je ono što je razdvojilo Kartel Kali od kartela Medeljin.Kartel Kali delovao je kao uska grupa nezavisnih zločinačkih organizacija,za razliku od Medeljinove strukture centralnog vođe, Pabla Eskobara.[3][9]

Na kraju je Kali Kartel postao poznat tadašnjem direktoru DEA-e Tomasu Konstantinu kao "Najveći kriminalni sindikat ikada."[2][10]

Aktivnost[uredi | uredi izvor]

Trgovina[uredi | uredi izvor]

Kartel Kali,čiji su kratki koreni započeli u trgovini marihuanom,ubrzo se prebacio na kokain zbog lakoće transporta i veće stope profita.Kartel bi bio poznat po inovacijama u trgovini i proizvodnji premeštanjem svojih operacija rafiniranja iz Kolumbije u Peru i Boliviju,kao i po uvođenju novih ruta za trgovinu kroz Panamu.Kartel se takođe razvio u opijumu ,i kako se izveštava,doveo je japanskog hemičara da pomogne njegovu rafinaciju.[9][11]

Prema izveštajima i svedočenju Tomasa Konstantina u Kongresu Sjedinjenih Država, „Kali bi bio dominantna grupa u trgovini južnoameričkim heroinom zahvaljujući pristupu područjima uzgajanja opijuma u ​​Kolumbiji“.Ostaje rasprava oko učešća kartela u trgovini heroinom.Veruje se da čelnici kartela nisu bili umešani u trgovinu heroinom; koliko god im bili bliski saradnici,poput Ivana Urdinola-Grajalesa.[2]Smatra se da su njihovi odnosi doveli do saradnje sa centrima za distribuciju heroina.[7]

Na vrhuncu vladavine Kali kartela,navodi se da imaju kontrolu nad 90% svetskog tržišta kokaina i da su direktno odgovorni za rast tržišta kokaina u Evropi, kontrolirajući 90% tržišta.Sredinom devedesetih carstvo kartela Kali bilo je preduzeće u iznosu od više milijardi dolara.[3][4]

Finansije[uredi | uredi izvor]

Tabela pranja novca Kali Kartela.

Kako bi oprali dolazak novca iz trgovine ljudima,kartel Kali je uložio svoja sredstva u legitimne poslovne poduhvate kao i prednje kompanije kako bi prikrio novac.1996. verovalo se da Kartel donosi samo 7 milijardi godišnjeg prihoda od SAD-a.[12][13][3]Sa prilivom gotovine dolazi do potrebe pranja sredstava.Jedan od prvih slučajeva operacija pranja novca Kali Kartel dogodio se kada je Gilberto Rodrigez Orejuela uspeo osigurati mesto predsednika Odbora Banco de Trabajadores.Smatralo se da je banka korišćena za pranje sredstava za kartel Kali,kao i za Medeljin kartel Pabla Eskobara.Članovima Kartela bilo je dozvoljeno da,kroz pripadnost Gilbertu,prekorače račune i uzmu kredite bez otplate.[2][7][12]

Iskoristivši na osnovu toga,Gilberto je uspeo da osnuje prvu InterAmerikas banku koja posluje van Paname.[7]U intervjuu za Time, Gilberto je priznao da je novac prao preko banke;međutim postupak je pripisao samo pravnim postupcima.Pranje,za koje Gilberto navodi da je "u skladu s panamskim zakonom",ono je zbog čega su ga američke vlasti progonile.Kasnije je Gilberto pokrenuo, 979. godine,Grupu Radial Kolombiano,mrežu od preko 30 radio stanica i farmaceutski lanac pod nazivom Drogas la Rebaja,koji je na svojoj visini okupio preko 400 prodavnica u 28 gradova,zapošljavajući 4.200.Vrednost farmaceutskog lanca procenjena je na 216 miliona dolara.[14][12][2]Kao posledica vlasništva nad lancem Kali Kartela u lancu,od januara 1988. do 4. maja 1990. godine,meta je bila 85 bombaških napada od Pabla Eskobara i kartela Medeljin,ostavivši ukupno 27 ljudi poginulih.[15]


Ruske državne veze[uredi | uredi izvor]

St. Petersburg Immobilien und Beteiligungs AG ili SPAG je kompanija za prodaju nekretnina registrovana u Nemačkoj pod kontrolom Vladimira Putina 1992. godine,a nemačka policija je osumnjičila da je pomagao u Sankt Petersburgu mafijašima,kolumbijskim narko bosovima i transkontinentalnom pranju novca.[16][17]Suosnivač kompanije Rudolf Ritter uhapšen je u Lihtenštajnu zbog pranja gotovine kokainom za kartel Kali.[18]

Bivši ukrajinski telohranitelj predsednika Nikolaj Melničenko smetao je sledećem razgovoru ukrajinskog predsednika Leonida Kučme i njegovog šefa bezbednosti Leonida Derkača o SPAG-u:[19][18]

  • Leonid Derkač: Leonid Danilovič. Ovde imamo zanimljiv materijal od Nemaca. Jedan od njih je uhapšen.
  • Leonid Kučma (čitanje naglas): Ritter, Rudolf Ritter.
  • Leonid Derkach: Da, i o toj aferi, švercu droge. Evo dokumenata. Sve su ih izneli. Evo ga i Vova Putin.
  • Leonid Kučma: Postoji li nešto o Putinu tamo?
  • Leonid Derkač: Rusi su već kupovali sve. Evo svih dokumenata. Mi smo jedini koji ih još uvek imamo. Mislim da [šef FSB-a] Nikolaj Patrušev dolazi od 15. do 17. Ovo će mu dati nešto da radi. To ćemo zadržati. Žele da gurnu čitavu aferu pod tepih.

Kasnije u razgovoru Derkach kaže da su „kupili sve te dokumente širom Evrope,a jedini primerak je ostao u njihovim rukama“.[19]

Disciplina[uredi | uredi izvor]

Političko nasilje je u velikoj meri odustalo od kartela Kali,jer je pretnja nasiljem često bila dovoljna.Organizacija kartela bila je struktuirana tako da će samo ljudi koji imaju porodicu u Kolumbiji rukovati operacijama koje su uključivale obje lokacije u Kaliju i Sjedinjenim Državama,držeći porodicu nadomak kartela.Članovi porodice postali su osiguranje kartela da njegovi članovi neće pomagati vladine službenike,niti će odbiti plaćanje za primljene proizvode.Pretnja smrću visila je i nad onima koji su činili greške.Veruje se da bi kartel često ubijao mlađe članove koji su činili velike greške.[9]

Socijalno čišćenje[uredi | uredi izvor]

U svojoj knjizi Kraj milenijuma,Manuel Kastels navodi da je kartel Kali učestvovao u društvenom čišćenju stotina rasklopivih stvari („otklonjivih stvari“).Podrazumevale su prostitutke, decu ulice, sitne lopove, homoseksualce i beskućnike.[20]

Uporedo sa nekim od meštana,kartel Kali formirao je stranke koje su se samonazvale grupos de limpieza social ("grupe za čišćenje društvenih organizacija") koje su ubijale lovce, često ostavljajući na njima natpise: "Kali limpia,Kali linda" ("čist Kali,prelep Kali").Tela ubijenih često su bacana u reku Kauka,koja je kasnije postala poznata i kao "reka smrti".Opština Marsella u Risaraldi na kraju je bankrotirana troškovima oporavka leševa i sprovođenja obdukcija.[20][5]

Hose Santakruz Londono

Odmazda[uredi | uredi izvor]

U 1980-im i ranim 1990-im komunistički gerilci izvršili su udar na kartele sa drogom.1981. godine tadašnja gerilska grupa Movimiento 19 de Abril (M-19; "Pokret 19. aprila") kidnapovala je Marta Nieves Očou,sestru braće Očoa iz kartela Medeljin,Horhe,Fabio i Juan Davida.M-19 je zahtevao otkup od 15 miliona dolara za Martino sigurno puštanje,ali su odbijeni.Kao odgovor na otmicu,karteli Medeljin i Kali,kao i pridruženi trgovci ljudima,formirali su grupu Muerte a Sekuestradores (MAS; "Smrt za otmičare").Trgovci ljudima doprineli su sredstva,nagrade,opremu i radnu snagu za operacije MAS.Letci su ubrzo potom bačeni na fudbalski teren u Kaliju,najavljujući formiranje grupe.MAS je počeo da hvata i muči članove M-19 u znak odmazde.U roku od 3 dana Marta Nieves je puštena.Međutim,grupa MAS je nastavila da deluje,sa stotinama ubistava koja su im pripisana.[7][21]

1992. gerilska frakcija Fuerzas Armadas Revolucionarias de Kolombia (FARC; "Revolucionarne oružane snage Kolumbije") kidnapovala je Kristinu Santa Kruz,ćerku vođe kartela Kali Hozea Santakruz Londono-a.FARC je u zamenu za siguran povratak Kristine tražio otkupninu od 10 miliona dolara.Kao odgovor,Kartel Kali oteo je 20 ili više članova Komunističke partije Kolumbije,Patriotske unije,Ujedinjenog radničkog saveza i sestru Pabla Katatumboa,predstavnika Koordinacionog odbora gerilske vojske Simon Bolivar.Na kraju su,nakon razgovora,Kristina i sestra Katatumbo pušteni.Nije poznato šta se dogodilo sa ostalim taocima koje je taj kartel uzeo.[22][7][21]

Za vreme narko-terorističkog rata koji je vodio Pablo Eskobar u kolumbijskoj vladi,veruje se da je angažovani atentator pokušao da ubije Herrera dok je prisustvovao sportskom događaju.Napadač je otvorio vatru mitraljezom na gomilu gde je Herrera sedeo,ubivši 19; međutim,nije zspeo usmrtiti Herreru.Smatra se da je Herrera član osnivača Los Pepes-a,grupe koja je delovala zajedno sa vlastima u nameri da ubije ili uhvati Pabla Eskobara.[23]

Kartel Kali tada je angažovao člana vojne vojske u Kolumbiji,inženjera građevine po imenu Horge Salsedo.[24][25]Hteli su da im pomogne da urade atentat na Pabla Eskobara. Angažovali su ga zato što su čuli da se Salsedo u prošlosti sprijateljio i angažovao grupu plaćenika da vode rat protiv levičarskih gerilskih snaga u operaciji koju je sankcionisala kolumbijska vojska.Grupu plaćenika činilo je 12 bivših vojnika specijalnih operacija, uključujući Britansku specijalnu vazdušnu službu.[24]Salsedo je smatrao da je to njegova patriotska dužnost i prihvatio je dogovor da se plaćenici vrate u Kolumbiju i pomognu u planiranju operacije da se ubije Pablo Eskobar.[25]

Grupa britanskih bivših vojnika prihvatila je ponudu.Kartel je plaćenicima pružao hranu,smještaj i oružje.Plan je bio da se napadne Escobar na njegovu Haciendu Napoles.Trenirali su nekoliko meseci dok nisu čuli da će Eskobar boraviti u odeljenju,slavivši činjenicu da je njegov fudbalski tim osvojio turnir.Oni će biti ubačeni pomoću dva teško naoružana helikoptera Hughes 500 i Eskobara iznenaditi napadom tokom ranog jutra. Oslikavali su helikoptere kako bi izgledali kao helikopteri policije kako bi ih dodatno zbunili.Poleteli su i uputili se prema objektu,ali jedan od helikoptera se na kraju srušio na obronke planine,nekoliko minuta dalje od objekta.[24]Pilot je poginuo tokom sudara.Plan je bio prekinut i morali su da sprovedu spasilačku misiju uz gustu obalu planine.[25][24]

Konačno,Eskobar je otišao u zatvor,gde je nastavio da vodi svoj Medeljin Kartel i preteći rivalima iz svoje ćelije.[25]Druga zavera za ubistvo Eskobara bila je bombardiranje zatvora korišćenjem A-37 Dragonflaj suvišnog mlaznog bombardera u privatnom vlasništvu.[26][25]Kartel Kali imao je vezu u El Salvadoru,generalu vojske El Salvador koji im je ilegalno prodao četiri bombe od 500 funti za oko pola miliona dolara.[25][24]

Salsedo je doletio do El Salvadora kako bi nadgledao plan preuzimanja bombi i odneo ih na aerodrom gde će civilni mlaz sleti da ih pokupi i odnese u Kolumbiju.Ali kada je avion sletio na aerodrom,otkrili su da je reč o malom izvršnom avionu.Pokušali su da utovare četiri bombe,a ono što je planirano da bude nekoliko minuta, rebalo im je više od 20 minuta.U to vreme se na aerodromu okupila gomila civila znatiželjna šta se dešava. Samo tri bombe su postavljene u malu putničku kabinu.[25]Mlaz je poleteo,a Salsedo je odustao od četvrte bombe i vratio se u svoj hotel.Jutro posle,aktivnosti prethodne noći bile su u svim vestima.[24]Salsedo je jedva pobegao iz El Salvadora i bio uhapšen pre nego što je izloženi kamion bio otkriven.[25]Policija je otkrila bombu i neki ljudi koji su učestvovali u operaciji su uhapšeni,a vlastima su rekli za zaveru da Eskobara ubiju bombama.Kartel Kali tada je odlučio da prekine zaplet za vazdušno bombardovanje.[25][24]

Jedan plan je uključivao upotrebu privatnog mlaznog aviona A-37 za bombardovanje zatvora u kome se nalazio Eskobar.

Za Salseda nije bilo povratka.Kolumbijska vlada označila ga je za zločinca koji sada radi za Kartel Kali,a njegovi poslodavci ga nikako ne bi pustili da ode.[25][24]Salsedo se tada našao u upravljanju bezbednošću porodice Orejuela,ali tada je bio primoran da svedoči smaknuću četvorice Panamčana,a zadatak mu je bio da organizuje ubistvo Guilerma Palomarija,njihovog računovođe kartela.[25]Salsedo se suočio sa izborom:da ubije ili rizikuje da bude ubijen zajedno sa porodicom.[25]Salsedo je tada odlučio da se osveti i spasi Palomarija i sebe tako što se obratio Centralnoj obaveštajnoj agenciji SAD i radio kao doušnik.[25][24]Ovo se pokazalo smrtnim udarcem kartela Kali.[24]Salsedo i njegova porodica zbog njegove službe preseljeni su u SAD i on je dobio nagrade od oko 1,7 miliona dolara.[26][25]

Kontra obaveštajna služba[uredi | uredi izvor]

Kontraobaveštajni TN obrazovni centar kartela Kali često je iznenadio zvaničnike Uprave za suzbijanje narkotika (DEA) i kolumbijske zvaničnike.Otkriveno je da je 1995. godine prilikom racije u kancelarije kartela.Kali je nadgledao sve telefonske pozive u Bogoti i Kaliju,uključujući američku ambasadu u Bogoti i Ministarstvo odbrane.Laptop je omogućio Londonu da prisluškuje telefonske pozive kao i da analizira telefonske linije za prisluškivanje.Iako su zvaničnici bili u mogućnosti da otkriju upotrebu laptopa,izveštava se da nisu bili u stanju da dešifruju mnoge datoteke zbog sofisticirane tehnike šifrovanja.[5]Verovalo se da je i Londono imao osobu u samoj telefonskoj kompaniji,što su zvaničnici shvatili kada je mogao da prepozna telefonski dodir,onaj koji je bio smešten direktno u telefonskoj kompaniji,umesto u njegovom prebivalištu.Advokat Londona ubrzo je poslao službeno obaveštenje kojim se zahteva zakonitost i tražio nalog ako je takav podnesen.[27][5]

Na spisku državnih službenika i službenika na platnim spiskovima Kali Kartela bilo je prijavljeno 5.000 taksista.Taksisti bi dozvolili kartelu da zna ko stiže u grad i kada,kao i gde odsedaju.Imajući brojne taksiste na platnim spiskovima,kartel je mogao da prati kretanja zvaničnika i dostojanstvenika.Izveštava magazin Time,da su 1991. godine agenti DEA i američke carinske službe (sada ICE) pratili da se pošiljka utovariva u Majamiju,da bi kasnije saznali da su agenti DEA istovremeno bili cilj nadzora Kalija.[27]

Horge Salsedo,pripadnik kolumbijske vojske,zadužen za obavještajnu službu kartela i kasnije je bio šef obezbeđenja Miguelu.Kasnije će,ironično,biti od presudne važnosti u uništavanju kartela i preciziranju mesta na kojem se Miguel skrivao.Dizajnirao je i postavio veliku skrivenu radio mrežu širom grada omogućavajući članovima da komuniciraju gde god da su.Takođe su imali mnogo ljudi iz policije koji rade za njih,uključujući visokog člana Blokue de Buskueda (blok za pretragu) koji je tražio vrhovne vođe Kali kartela.Kada su policajci konačno ugurali Miguela u stan,dvostruki agent bio je tamo (zajedno s drugim organima za sprovođenje zakona, uključujući dva DEA) koji su pokušavali pronaći tajni pretinac u kojem se Miguel krio.Policija nije uspela da ga pronađe na vreme pa su bili primorani da napuste apartman.Oni su održavali obod oko zgrade da spreče njegov bekstvo. Dvostruki agent bio je presudan u pomaganju Miguela da pobegne,jer se Miguel sakrio u automobil i bez problema se odvezao sa mesta događaja.[24]

Odnosi sa kartelom Medeljin[uredi | uredi izvor]

Prva InterAmerikas Banka[uredi | uredi izvor]

Horge Očoa,visokopozicionirani finansijer Medeljin kartela i Gilberto Rodrigez bili su prijatelji iz detinjstva,a godinama kasnije bili su vlasnici prve panamske banke InterAmerikas.Kasnije su zvaničnici Sjedinjenih Država navodili operaciju pranja novca,što je omogućilo i kartelu Kali i Kartelu Medeljin da se presele i peru velike količine sredstava.Samo diplomatskim pritiskom na tadašnjeg panamskog diktatora Manuela Noriegu,SAD bi mogao da stane na kraj upotrebi banke kao frontu za pranje novca.[21]U intervju magazina Time,Gilberto Rodrigez priznao je da pere novac kroz banku,ali je napomenuo da taj proces nije prekršio panamske zakone.[12]

Smrt otmičarima[uredi | uredi izvor]

Dva kartela su učestvovala u drugim zajedničkim ulaganjima u kasnijim godinama,poput osnivanja Muerte a Sekuestradores (MAS),koji je uspešno vratio otetu sestru Očoa,Martu Nieves Očou.Proširivši se na prethodni uspeh MAS-a,karteli i nezavisni trgovci ljudima ponovo bi se sreli.

Smatra se da je drugi sastanak bio početak organizacije trgovine ljudima između primarnih učesnika,kartela Medeljin i kartela Kali.Dva kartela su podelila glavne tačke distribucije u Sjedinjenim Državama:Kartel Kali zauzeo je Njujork,a Medeljin kartel Južnu Floridu i Majami;Los Anđeles je ostavljen zbog hvatanja.

Svojom pripadnošću u MAS,veruje se i da su karteli odlučili da rade zajedno na stabilizaciji cena,proizvodnje i pošiljki na tržištu kokaina.Međutim,strateški savez osnovan MAS-om 1981. godine počeo je da se raspada od 1983–1984,zbog lakoće suparnika.Kako su karteli uspostavljali infrastrukturu,rute,načine prevoza i mito,suparnicima je bilo lakše da uspostave slične ugovore ili iskoriste one koje su već postigli drugi karteli.Do 1987. godine saradnja formirana formiranjem MAS-a više nije postojala.Padu je doprineo Rodrigez Gača iz kartela Medeljin kartela,koji je pokušao da se preseli na tržište grada Njujorka,prethodno ustupljenog kartelu Kali,i hapšenja Horgea Očoe iz 1986. na blokadi policije,što je Kartel Medeljin smatrao sumnjivim i pripisan delimično kartelu Kali.[21]

Los Pepes[uredi | uredi izvor]

U kasnijim godinama, dok je Pablov narko-teroristički rat eskalirao protiv kolumbijske vlade,vlada je počela uzvraćati u sve eskalirajućim bitkama.Kako je Medeljinski kartel oslabio zbog borbi i stalnog pritiska,Kali kartel je jačao,na kraju je osnovao Los Pepes ili Perseguidos por Pablo Eskobar ("Ljudi progonjeni od strane Pabla Eskobara").Los Pepes je specijalno formiran kako bi ciljao kartel Medeljin i doveo do pada Pabla Eskobara.[28][21]

Veruje se da je Los Pepes davao informacije pretraživačkom bloku,zajedničkoj jedinici policije i vojske koja je posebno stvorena da bi pronašla medeljinske vođe.U zamenu za informacije,Los Pepes je primio pomoć od američke jedinice za borbu protiv terorizma,Delta Force kroz svoje veze sa Blokom za pretragu.Do trenutka hapšenja Eskobara i eventualne smrti u decembru 1993. godine,Los Pepes je bio odgovoran za smrt ili pogubljenja preko 60 saradnika ili članova kartela Medeljin.Smrt Pabla Eskobara dovela je do demontiranja kartela Medeljin i uspona kartela Kali.

Sprovođenje zakona[uredi | uredi izvor]

Zaplena[uredi | uredi izvor]

Dok je kartel Kali rano radio sa stepenom imuniteta, zahvaljujući svojim vezama s vladom i ratu protiv terorizma Medeljin Kartela nad kolumbijskom vladom,oni su i dalje podvrgnuti zapleni droge.Samo u 1991. godini agencije za sprovođenje zakona zaplenile su 67 tona kokaina,a 75% potiče iz kartela Kali.Sve u svemu,Carinska služba SAD-a (USCS) provela je 91.855 sati slučaja i 13 godina u istragama protiv kartela Kali,zaplenivši 50 tona kokaina i 15 miliona dolara imovine.[29]

1991. godine,pošiljka kokaina skrivena u betonskim stubama presretnuta je uz pomoć psa koji njuši drogu u morskom pristaništu u Majamiju.To je dovelo do zaplene kokaina sa 12.000 kilograma (26.455 funti) i nekoliko hapšenja,počevši ono što će američka Carinska služba nazvati operacijom "Kornerstone",koja je trajala 14 godina.U drugoj napadi sledeće godine,USCS prisluškivanje Harolda Ackermana,čija je pripadnost proistekla iz zaplene 1991. godine,omogućilo je hapšenje sedam osoba i 6.000 kilograma (13.228 funti) kokaina skrivenih u gomili brokolija.[7]Knjigovodstveni dnevik doveo je do zaplene i hapšenja,što je omogućilo identifikaciju druge pošiljke koja se šalje u Panamu skrivenu u pločicama.Te informacije su prosleđene panamskim vlastima i dovele su do zaplene 5.100 kilograma.[29]

Godine 1993. carinska služba SAD-a ponovo je udarila u kartel Kali,ovaj put zaplenivši 5.500 kilograma (12.346 funti) dok je progonio Raula Martija,jedinog preostalog člana propadajuće ćelije u Majamiju.Veruje se da su ovi uzastopni napadi prisilili kartel da ubaci svoje pošiljke kroz Meksiko;međutim,to nije zaustavilo američku carinsku službu.Tri morska broda presretnuta su 1993. godine, ukupno 17.000 kilograma (37.479 funti).[29]

Glavna hapšenja[uredi | uredi izvor]

Miguel Rodrigez Orejuela u pratnji DEA i ICE agenata.

Između juna i jula 1995. godine,preostalih šest od sedam glava kartela je uhapšeno.[11]Gilberto je uhapšen u svojoj kući,a Henri Loaiza-Kebalos,Viktor Patino-Fomekue i Phanor Arizabaleta-Arzaius predali su se vlastima. Hose Santa Kruz Londono zarobljen je u jednom restoranu,a mesec dana kasnije,Miguel Rodrigez je uhapšen tokom racije.Opšte je mišljenje da je kartel nastavio sa radom i upravljao trgovinama ljudima iz zatvora.[22][14][13]

Braća Rodrigez izručena su 2006. godine Sjedinjenim Državama i priznala su krivicu u Majamiju na Floridi,pod optužbom za zavjeru za uvoz kokaina u Sjedinjene Države.Nakon priznanja,pristali su da oduzmu imovinu od 2,1 milijarde dolara.Sporazum međutim nije zahtevao da oni sarađuju u drugim istragama.Oni su bili jedini odgovorni za identifikaciju imovine koja potiče od trgovine kokainom.Kolumbijski zvaničnici izvršili su pretres i zaplenili apotekarski lanac Drogas la Rebaja,zamenivši 50 njegovih od 4.200 radnika na osnovu toga što su "služili interesima kartela Kali".[30][14]

Pogledajte još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]


  1. ^ Table of Contents, NUS Press, 2019-01-31, str. xi—xi, ISBN 978-981-325-068-0, Pristupljeno 2020-05-20 
  2. ^ a b v g d đ e „Magazine supplement, 1934-07-01”. North China Daily News Online. Pristupljeno 2020-05-20. 
  3. ^ a b v g d Allum, Felia (2012-03-15). „Routledge Handbook of Transnational Organized Crime”. doi:10.4324/9780203698341. 
  4. ^ a b „political-murder-reform-in-colombia-the-violence-continues-apr-1992-128-pp”. Human Rights Documents online. Pristupljeno 2020-05-20. 
  5. ^ a b v g Mumford, Enid (1999). „Dangerous Decisions”. doi:10.1007/b102291. 
  6. ^ Rahman, K. Sabeel (2017-01-26), Managerialism and the New Deal Legacy, Oxford University Press, str. 31—53, ISBN 978-0-19-046853-8, Pristupljeno 2020-05-20 
  7. ^ a b v g d đ e ž „The bullet or the bribe: taking down Colombia's Cali drug cartel”. Choice Reviews Online. 41 (10): 41—6175—41—6175. 2004-06-01. ISSN 0009-4978. doi:10.5860/choice.41-6175. 
  8. ^ „Dea”. Dea. 2016-05-26. doi:10.5040/9781350016316.00000006. 
  9. ^ a b v Martel, Marcel (2007-04). „The Pursuit of Oblivion. A Global History of Narcotics Richard Davenport-HinesThe Pursuit of Oblivion. A Global History of Narcotics Richard Davenport-Hines New York: W. W. Norton, 2004, US$16.95”. Canadian Bulletin of Medical History. 24 (1): 213—214. ISSN 0823-2105. doi:10.3138/cbmh.24.1.213.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  10. ^ „Why our drug laws have failed and what we can do about it: a judicial indictment of the war on drugs”. Choice Reviews Online. 39 (04): 39—2462—39—2462. 2001-12-01. ISSN 0009-4978. doi:10.5860/choice.39-2462. 
  11. ^ a b Wheeler, Anthony Ian, (born 20 Dec. 1946), Co-founder, 1973, and Joint Director, 1973–2007, Lonely Planet Publications; Co-Founder and Director, Planet Wheeler Foundation, since 2007, Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2020-05-20 
  12. ^ a b v g Cooper, David K. C. (2010-06-09). „Outwitting evolution*”. Xenotransplantation. 17 (3): 171—180. ISSN 0908-665X. doi:10.1111/j.1399-3089.2010.00595.x. 
  13. ^ a b Chess, Shira (2017-10-01), Playing with Time, University of Minnesota Press, ISBN 978-1-5179-0069-4, Pristupljeno 2020-05-20 
  14. ^ a b v „Smith takes charge at IOM3”. Materials Today. 7 (3): 55. 2004-03. ISSN 1369-7021. doi:10.1016/s1369-7021(04)00145-2.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  15. ^ Llamas-Pacheco, Rosario (2016-04-28). „El artista contemporáneo ante la transformación de su obra. El paso del tiempo y su efecto sobre la significación de la materia”. Arte, Individuo y Sociedad. 28 (2). ISSN 1988-2408. doi:10.5209/rev_aris.2016.v28.n2.48436. 
  16. ^ Moyer, Paula (2003-07). „Flu Vaccine Benefits Cancer atients, But May Be Underutilized”. Oncology Times. 25 (13): 13—14. ISSN 0276-2234. doi:10.1097/01.cot.0000290842.26706.74.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  17. ^ Burba, Domininkas (2017-12-05). „BEGLЫЙ VZGLЯD NA NERUSSKUЮ ISTORIЮ SEVERNOЙ STOLICЫ”. Literatūra. 59 (2): 172. ISSN 1648-1143. doi:10.15388/litera.2017.2.11076. 
  18. ^ a b Khmelnitskiy, I.K.; Alekseyev, N.I.; Broyko, A.P.; Gorodilov, V.V.; Kalyonov, V.E.; Korlyakov, A.V.; Lagosh, A.V.; Luchinin, V.V. (2018-01-29). „Investigation of the Electromechanical IPMC-Sensors”. Nano- i Mikrosistemnaya Tehnika. 20 (1): 58—64. ISSN 1813-8586. doi:10.17587/nmst.20.58-64. 
  19. ^ a b Kuchma, Leonid Danylovych, (born 1938), President of Ukraine, 1994–2004, Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2020-05-20 
  20. ^ a b Castells, Manuel (2010-01-29). End of Millennium. Wiley. ISBN 978-1-4051-9688-8. 
  21. ^ a b v g d Cooper, Richard N.; Riley, Kevin Jack (1996). „Snow Job? The War against International Cocaine Trafficking”. Foreign Affairs. 75 (5): 140. ISSN 0015-7120. doi:10.2307/20047764. 
  22. ^ a b Clawson, Patrick L.; Lee, Rensselaer W. (1996). „The Andean Cocaine Industry”. doi:10.1007/978-1-349-60978-9. 
  23. ^ Streatfeild, Thomas (1777–1848), Oxford University Press, 2018-02-06, Pristupljeno 2020-05-20 
  24. ^ a b v g d đ e ž z i j „Table 5: Chemokines expressed in the Tasmanian devil milk transcriptome.”. dx.doi.org. Pristupljeno 2020-05-20. 
  25. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj Rowse, William Crapo, (24 Jan. 1883–12 June 1961), Consulting Engineer, Los Angeles, California, Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2020-05-20 
  26. ^ a b Hunt, David, Dirty Wars, Palgrave Macmillan, ISBN 978-1-137-28468-6, Pristupljeno 2020-05-20 
  27. ^ a b „James Gleick on time travel”. Creativity. 2 (1): 291. 2019. ISSN 2639-5614. doi:10.22381/c2120196. 
  28. ^ Holmes, Jennifer (2008-01). „Global Capitalism, Democracy, and Civil Military Relations in Colombia. By William Avilés. Albany: State University of New York Press, 2006. Pp. x, 192. Tables. Notes. Bibliography. Index. $60.00 cloth.”. The Americas. 64 (3): 458—459. ISSN 0003-1615. doi:10.1353/tam.2008.0015.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  29. ^ a b v „A History of Enforcement in the United States Customs Service, 1789-1875”. The SHAFR Guide Online. Pristupljeno 2020-05-20. 
  30. ^ Negotiated Guilty Pleas, Springer New York, 2014, str. 3255—3255, ISBN 978-1-4614-5689-6, Pristupljeno 2020-05-20 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Stefannrt10718/песак&oldid=23144257”