Корисник:Stefannrt10718/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Картел Кали (шпански:Kартел де Kали) био је картел који се бавио продајом дроге са седиштем у јужној Колумбији, око града Кали и регије Валле дел Каука.Њени оснивачи били су браћа Гилберто Родригез Орејуела и Мигуел Родригез Орејуела и Јосе Сантакруз Лондоно.Они су се одвојили од Пабла Ескобара и његових сарадника из Медељина крајем осамдесетих,када се Хелмер Херрера придружио ономе што је постао извршни одбор који су водили њих четворица.[1]

Са везама с британским и израелским плаћеницима,савезницима међу државама,безброј шпијуна и доушника у влади,и великом опсежном обавештајном и надзорном мрежом по граду Сантиаго де Кали,ДЕА је картел познавао и својевремено упоређивао са КГБ-ом.

На врхунцу владавине кали картела,за њих се наводи да су имали контролу над 90% светског тржишта кокаина,а речено је да су директно одговорни за раст тржишта кокаина у Европи, који контролишу и 90% тог тржишта.[2]Средином деведесетих царство картела Кали било је предузеће у износу од више милијарди долара.[3][4]

Гилберто Родригез Орејуела
Кали Картел


Оснивање Орејуеле[уреди | уреди извор]

Картел Кали формирали су браћа Родригез Орејуела и Сантацруз,а све потиче из онога што је описано као виша друштвена позадина од већине других трговаца времена.[5]Препознавање ове друштвене позадине приказано је у надимку групе као "Лос Кабаллерос де Кали" ("Господа Калиа").[6][2][3]Првобитно се група саставила као прстен отмичара познат под називом "Лас Чемас",који је водио Луис Фернандо Тамаио Гарсиа.Лас Чемас је био умешан у бројне отмице међу којима су и двојица швајцарских држављана: дипломата,Херман Буфф и студента, Зак "Џез Милис" Мартин.Отмичари су,како се извештава,примили 700.000 долара откупнине,за коју се верује да је коришћена за финансирање њихове империје трговине дрогом.[7]

Окупљена група се прво укључила у трговину марихуаном.Због ниске стопе профита производа и великих количина потребних за промет како би се покрили ресурси,новопечена група одлучила је свој фокус преусмјерити на уноснију дрогу,кокаин.Почетком 1970-их,картел је послао Хелмера "Пачо" Херреру у Њујорк да успостави дистрибутивни центар.Ова акција уследила је у време када америчка администрација за борбу против дроге (ДЕА) није у потпуности прогонила кокаин и на дрогу је гледала као на мање критичну од хероина;у једном тренутку су објавили извештај у коме се наводи да кокаин "није физички зависан ... и обично не доводи до озбиљних последица,као што су криминал,пријем у хитне службе или обоје".[7]

Вођство картела Кали чинили су Гилберто Родригез Орејуела, Мигуел Родригез Орејуела,Хозе Сантакруз Лондоно и Хелмер Херрера Буитраго.Неки од најбољих сарадника били су Виктор Патино Фомекуе,Хенри Лоаиза Цебалос, бивши герилац Хозе Федор Реи и Пханор Аризабалета-Арзаиус.[8]

Организација[уреди | уреди извор]

Сматра се да је опуштени став ДЕА-е према кокаину оно што је омогућило групи да напредује.Група се развила и организовала у више "ћелија" за које се чинило да делују независно,али су још увек пријављене "менаџер-у".[2]Независна ћелијска структура је оно што је раздвојило Картел Кали од картела Медељин.Картел Кали деловао је као уска група независних злочиначких организација,за разлику од Медељинове структуре централног вође, Пабла Ескобара.[3][9]

На крају је Кали Картел постао познат тадашњем директору ДЕА-е Томасу Константину као "Највећи криминални синдикат икада."[2][10]

Активност[уреди | уреди извор]

Трговина[уреди | уреди извор]

Картел Кали,чији су кратки корени започели у трговини марихуаном,убрзо се пребацио на кокаин због лакоће транспорта и веће стопе профита.Картел би био познат по иновацијама у трговини и производњи премештањем својих операција рафинирања из Колумбије у Перу и Боливију,као и по увођењу нових рута за трговину кроз Панаму.Картел се такође развио у опијуму ,и како се извештава,довео је јапанског хемичара да помогне његову рафинацију.[9][11]

Према извештајима и сведочењу Томаса Константина у Конгресу Сједињених Држава, „Кали би био доминантна група у трговини јужноамеричким хероином захваљујући приступу подручјима узгајања опијума у ​​Колумбији“.Остаје расправа око учешћа картела у трговини хероином.Верује се да челници картела нису били умешани у трговину хероином; колико год им били блиски сарадници,попут Ивана Урдинола-Грајалеса.[2]Сматра се да су њихови односи довели до сарадње са центрима за дистрибуцију хероина.[7]

На врхунцу владавине Кали картела,наводи се да имају контролу над 90% светског тржишта кокаина и да су директно одговорни за раст тржишта кокаина у Европи, контролирајући 90% тржишта.Средином деведесетих царство картела Кали било је предузеће у износу од више милијарди долара.[3][4]

Финансије[уреди | уреди извор]

Табела прања новца Кали Картела.

Како би опрали долазак новца из трговине људима,картел Кали је уложио своја средства у легитимне пословне подухвате као и предње компаније како би прикрио новац.1996. веровало се да Картел доноси само 7 милијарди годишњег прихода од САД-а.[12][13][3]Са приливом готовине долази до потребе прања средстава.Један од првих случајева операција прања новца Кали Картел догодио се када је Гилберто Родригез Орејуела успео осигурати место председника Одбора Банцо де Трабајадорес.Сматрало се да је банка коришћена за прање средстава за картел Кали,као и за Медељин картел Пабла Ескобара.Члановима Картела било је дозвољено да,кроз припадност Гилберту,прекораче рачуне и узму кредите без отплате.[2][7][12]

Искористивши на основу тога,Гилберто је успео да оснује прву ИнтерАмерикас банку која послује ван Панаме.[7]У интервјуу за Тиме, Гилберто је признао да је новац прао преко банке;међутим поступак је приписао само правним поступцима.Прање,за које Гилберто наводи да је "у складу с панамским законом",оно је због чега су га америчке власти прогониле.Касније је Гилберто покренуо, 979. године,Групу Радиал Коломбиано,мрежу од преко 30 радио станица и фармацеутски ланац под називом Дрогас ла Ребаја,који је на својој висини окупио преко 400 продавница у 28 градова,запошљавајући 4.200.Вредност фармацеутског ланца процењена је на 216 милиона долара.[14][12][2]Као последица власништва над ланцем Кали Картела у ланцу,од јануара 1988. до 4. маја 1990. године,мета је била 85 бомбашких напада од Пабла Ескобара и картела Медељин,оставивши укупно 27 људи погинулих.[15]


Руске државне везе[уреди | уреди извор]

Ст. Петерсбург Иммобилиен унд Бетеилигунгс АГ или СПАГ је компанија за продају некретнина регистрована у Немачкој под контролом Владимира Путина 1992. године,а немачка полиција је осумњичила да је помагао у Санкт Петерсбургу мафијашима,колумбијским нарко босовима и трансконтиненталном прању новца.[16][17]Суоснивач компаније Рудолф Риттер ухапшен је у Лихтенштајну због прања готовине кокаином за картел Кали.[18]

Бивши украјински телохранитељ председника Николај Мелниченко сметао је следећем разговору украјинског председника Леонида Кучме и његовог шефа безбедности Леонида Деркача о СПАГ-у:[19][18]

  • Леонид Деркач: Леонид Данилович. Овде имамо занимљив материјал од Немаца. Један од њих је ухапшен.
  • Леонид Кучма (читање наглас): Риттер, Рудолф Риттер.
  • Леонид Деркацх: Да, и о тој афери, шверцу дроге. Ево докумената. Све су их изнели. Ево га и Вова Путин.
  • Леонид Кучма: Постоји ли нешто о Путину тамо?
  • Леонид Деркач: Руси су већ куповали све. Ево свих докумената. Ми смо једини који их још увек имамо. Мислим да [шеф ФСБ-а] Николај Патрушев долази од 15. до 17. Ово ће му дати нешто да ради. То ћемо задржати. Желе да гурну читаву аферу под тепих.

Касније у разговору Деркацх каже да су „купили све те документе широм Европе,а једини примерак је остао у њиховим рукама“.[19]

Дисциплина[уреди | уреди извор]

Политичко насиље је у великој мери одустало од картела Кали,јер је претња насиљем често била довољна.Организација картела била је структуирана тако да ће само људи који имају породицу у Колумбији руковати операцијама које су укључивале обје локације у Калију и Сједињеним Државама,држећи породицу надомак картела.Чланови породице постали су осигурање картела да његови чланови неће помагати владине службенике,нити ће одбити плаћање за примљене производе.Претња смрћу висила је и над онима који су чинили грешке.Верује се да би картел често убијао млађе чланове који су чинили велике грешке.[9]

Социјално чишћење[уреди | уреди извор]

У својој књизи Крај миленијума,Мануел Кастелс наводи да је картел Кали учествовао у друштвеном чишћењу стотина расклопивих ствари („отклоњивих ствари“).Подразумевале су проститутке, децу улице, ситне лопове, хомосексуалце и бескућнике.[20]

Упоредо са неким од мештана,картел Кали формирао је странке које су се самоназвале групос де лимпиеза социал ("групе за чишћење друштвених организација") које су убијале ловце, често остављајући на њима натписе: "Кали лимпиа,Кали линда" ("чист Кали,прелеп Кали").Тела убијених често су бацана у реку Каука,која је касније постала позната и као "река смрти".Општина Марселла у Рисаралди на крају је банкротирана трошковима опоравка лешева и спровођења обдукција.[20][5]

Хосе Сантакруз Лондоно

Одмазда[уреди | уреди извор]

У 1980-им и раним 1990-им комунистички герилци извршили су удар на картеле са дрогом.1981. године тадашња герилска група Мовимиенто 19 де Абрил (М-19; "Покрет 19. априла") киднаповала је Марта Ниевес Очоу,сестру браће Очоа из картела Медељин,Хорхе,Фабио и Јуан Давида.М-19 је захтевао откуп од 15 милиона долара за Мартино сигурно пуштање,али су одбијени.Као одговор на отмицу,картели Медељин и Кали,као и придружени трговци људима,формирали су групу Муерте а Секуестрадорес (МАС; "Смрт за отмичаре").Трговци људима допринели су средства,награде,опрему и радну снагу за операције МАС.Летци су убрзо потом бачени на фудбалски терен у Калију,најављујући формирање групе.МАС је почео да хвата и мучи чланове М-19 у знак одмазде.У року од 3 дана Марта Ниевес је пуштена.Међутим,група МАС је наставила да делује,са стотинама убистава која су им приписана.[7][21]

1992. герилска фракција Фуерзас Армадас Револуционариас де Коломбиа (ФАРЦ; "Револуционарне оружане снаге Колумбије") киднаповала је Кристину Санта Круз,ћерку вође картела Кали Хозеа Сантакруз Лондоно-а.ФАРЦ је у замену за сигуран повратак Кристине тражио откупнину од 10 милиона долара.Као одговор,Картел Кали отео је 20 или више чланова Комунистичке партије Колумбије,Патриотске уније,Уједињеног радничког савеза и сестру Пабла Кататумбоа,представника Координационог одбора герилске војске Симон Боливар.На крају су,након разговора,Кристина и сестра Кататумбо пуштени.Није познато шта се догодило са осталим таоцима које је тај картел узео.[22][7][21]

За време нарко-терористичког рата који је водио Пабло Ескобар у колумбијској влади,верује се да је ангажовани атентатор покушао да убије Херрера док је присуствовао спортском догађају.Нападач је отворио ватру митраљезом на гомилу где је Херрера седео,убивши 19; међутим,није зспео усмртити Херреру.Сматра се да је Херрера члан оснивача Лос Пепес-а,групе која је деловала заједно са властима у намери да убије или ухвати Пабла Ескобара.[23]

Картел Кали тада је ангажовао члана војне војске у Колумбији,инжењера грађевине по имену Хорге Салседо.[24][25]Хтели су да им помогне да ураде атентат на Пабла Ескобара. Ангажовали су га зато што су чули да се Салседо у прошлости спријатељио и ангажовао групу плаћеника да воде рат против левичарских герилских снага у операцији коју је санкционисала колумбијска војска.Групу плаћеника чинило је 12 бивших војника специјалних операција, укључујући Британску специјалну ваздушну службу.[24]Салседо је сматрао да је то његова патриотска дужност и прихватио је договор да се плаћеници врате у Колумбију и помогну у планирању операције да се убије Пабло Ескобар.[25]

Група британских бивших војника прихватила је понуду.Картел је плаћеницима пружао храну,смјештај и оружје.План је био да се нападне Есцобар на његову Хациенду Наполес.Тренирали су неколико месеци док нису чули да ће Ескобар боравити у одељењу,славивши чињеницу да је његов фудбалски тим освојио турнир.Они ће бити убачени помоћу два тешко наоружана хеликоптера Хугхес 500 и Ескобара изненадити нападом током раног јутра. Осликавали су хеликоптере како би изгледали као хеликоптери полиције како би их додатно збунили.Полетели су и упутили се према објекту,али један од хеликоптера се на крају срушио на обронке планине,неколико минута даље од објекта.[24]Пилот је погинуо током судара.План је био прекинут и морали су да спроведу спасилачку мисију уз густу обалу планине.[25][24]

Коначно,Ескобар је отишао у затвор,где је наставио да води свој Медељин Картел и претећи ривалима из своје ћелије.[25]Друга завера за убиство Ескобара била је бомбардирање затвора коришћењем А-37 Драгонфлај сувишног млазног бомбардера у приватном власништву.[26][25]Картел Кали имао је везу у Ел Салвадору,генералу војске Ел Салвадор који им је илегално продао четири бомбе од 500 фунти за око пола милиона долара.[25][24]

Салседо је долетио до Ел Салвадора како би надгледао план преузимања бомби и однео их на аеродром где ће цивилни млаз слети да их покупи и однесе у Колумбију.Али када је авион слетио на аеродром,открили су да је реч о малом извршном авиону.Покушали су да утоваре четири бомбе,а оно што је планирано да буде неколико минута, ребало им је више од 20 минута.У то време се на аеродрому окупила гомила цивила знатижељна шта се дешава. Само три бомбе су постављене у малу путничку кабину.[25]Млаз је полетео,а Салседо је одустао од четврте бомбе и вратио се у свој хотел.Јутро после,активности претходне ноћи биле су у свим вестима.[24]Салседо је једва побегао из Ел Салвадора и био ухапшен пре него што је изложени камион био откривен.[25]Полиција је открила бомбу и неки људи који су учествовали у операцији су ухапшени,а властима су рекли за заверу да Ескобара убију бомбама.Картел Кали тада је одлучио да прекине заплет за ваздушно бомбардовање.[25][24]

Један план је укључивао употребу приватног млазног авиона А-37 за бомбардовање затвора у коме се налазио Ескобар.

За Салседа није било повратка.Колумбијска влада означила га је за злочинца који сада ради за Картел Кали,а његови послодавци га никако не би пустили да оде.[25][24]Салседо се тада нашао у управљању безбедношћу породице Орејуела,али тада је био приморан да сведочи смакнућу четворице Панамчана,а задатак му је био да организује убиство Гуилерма Паломарија,њиховог рачуновође картела.[25]Салседо се суочио са избором:да убије или ризикује да буде убијен заједно са породицом.[25]Салседо је тада одлучио да се освети и спаси Паломарија и себе тако што се обратио Централној обавештајној агенцији САД и радио као доушник.[25][24]Ово се показало смртним ударцем картела Кали.[24]Салседо и његова породица због његове службе пресељени су у САД и он је добио награде од око 1,7 милиона долара.[26][25]

Контра обавештајна служба[уреди | уреди извор]

Контраобавештајни ТН образовни центар картела Кали често је изненадио званичнике Управе за сузбијање наркотика (ДЕА) и колумбијске званичнике.Откривено је да је 1995. године приликом рације у канцеларије картела.Кали је надгледао све телефонске позиве у Боготи и Калију,укључујући америчку амбасаду у Боготи и Министарство одбране.Лаптоп је омогућио Лондону да прислушкује телефонске позиве као и да анализира телефонске линије за прислушкивање.Иако су званичници били у могућности да открију употребу лаптопа,извештава се да нису били у стању да дешифрују многе датотеке због софистициране технике шифровања.[5]Веровало се да је и Лондоно имао особу у самој телефонској компанији,што су званичници схватили када је могао да препозна телефонски додир,онај који је био смештен директно у телефонској компанији,уместо у његовом пребивалишту.Адвокат Лондона убрзо је послао службено обавештење којим се захтева законитост и тражио налог ако је такав поднесен.[27][5]

На списку државних службеника и службеника на платним списковима Кали Картела било је пријављено 5.000 таксиста.Таксисти би дозволили картелу да зна ко стиже у град и када,као и где одседају.Имајући бројне таксисте на платним списковима,картел је могао да прати кретања званичника и достојанственика.Извештава магазин Тиме,да су 1991. године агенти ДЕА и америчке царинске службе (сада ИЦЕ) пратили да се пошиљка утоварива у Мајамију,да би касније сазнали да су агенти ДЕА истовремено били циљ надзора Калија.[27]

Хорге Салседо,припадник колумбијске војске,задужен за обавјештајну службу картела и касније је био шеф обезбеђења Мигуелу.Касније ће,иронично,бити од пресудне важности у уништавању картела и прецизирању места на којем се Мигуел скривао.Дизајнирао је и поставио велику скривену радио мрежу широм града омогућавајући члановима да комуницирају где год да су.Такође су имали много људи из полиције који раде за њих,укључујући високог члана Блокуе де Бускуеда (блок за претрагу) који је тражио врховне вође Кали картела.Када су полицајци коначно угурали Мигуела у стан,двоструки агент био је тамо (заједно с другим органима за спровођење закона, укључујући два ДЕА) који су покушавали пронаћи тајни претинац у којем се Мигуел крио.Полиција није успела да га пронађе на време па су били приморани да напусте апартман.Они су одржавали обод око зграде да спрече његов бекство. Двоструки агент био је пресудан у помагању Мигуела да побегне,јер се Мигуел сакрио у аутомобил и без проблема се одвезао са места догађаја.[24]

Односи са картелом Медељин[уреди | уреди извор]

Прва ИнтерАмерикас Банка[уреди | уреди извор]

Хорге Очоа,високопозиционирани финансијер Медељин картела и Гилберто Родригез били су пријатељи из детињства,а годинама касније били су власници прве панамске банке ИнтерАмерикас.Касније су званичници Сједињених Држава наводили операцију прања новца,што је омогућило и картелу Кали и Картелу Медељин да се преселе и перу велике количине средстава.Само дипломатским притиском на тадашњег панамског диктатора Мануела Нориегу,САД би могао да стане на крај употреби банке као фронту за прање новца.[21]У интервју магазина Тиме,Гилберто Родригез признао је да пере новац кроз банку,али је напоменуо да тај процес није прекршио панамске законе.[12]

Смрт отмичарима[уреди | уреди извор]

Два картела су учествовала у другим заједничким улагањима у каснијим годинама,попут оснивања Муерте а Секуестрадорес (МАС),који је успешно вратио отету сестру Очоа,Марту Ниевес Очоу.Проширивши се на претходни успех МАС-а,картели и независни трговци људима поново би се срели.

Сматра се да је други састанак био почетак организације трговине људима између примарних учесника,картела Медељин и картела Кали.Два картела су поделила главне тачке дистрибуције у Сједињеним Државама:Картел Кали заузео је Њујорк,а Медељин картел Јужну Флориду и Мајами;Лос Анђелес је остављен због хватања.

Својом припадношћу у МАС,верује се и да су картели одлучили да раде заједно на стабилизацији цена,производње и пошиљки на тржишту кокаина.Међутим,стратешки савез основан МАС-ом 1981. године почео је да се распада од 1983–1984,због лакоће супарника.Како су картели успостављали инфраструктуру,руте,начине превоза и мито,супарницима је било лакше да успоставе сличне уговоре или искористе оне које су већ постигли други картели.До 1987. године сарадња формирана формирањем МАС-а више није постојала.Паду је допринео Родригез Гача из картела Медељин картела,који је покушао да се пресели на тржиште града Њујорка,претходно уступљеног картелу Кали,и хапшења Хоргеа Очое из 1986. на блокади полиције,што је Картел Медељин сматрао сумњивим и приписан делимично картелу Кали.[21]

Лос Пепес[уреди | уреди извор]

У каснијим годинама, док је Паблов нарко-терористички рат ескалирао против колумбијске владе,влада је почела узвраћати у све ескалирајућим биткама.Како је Медељински картел ослабио због борби и сталног притиска,Кали картел је јачао,на крају је основао Лос Пепес или Персегуидос пор Пабло Ескобар ("Људи прогоњени од стране Пабла Ескобара").Лос Пепес је специјално формиран како би циљао картел Медељин и довео до пада Пабла Ескобара.[28][21]

Верује се да је Лос Пепес давао информације претраживачком блоку,заједничкој јединици полиције и војске која је посебно створена да би пронашла медељинске вође.У замену за информације,Лос Пепес је примио помоћ од америчке јединице за борбу против тероризма,Делта Форце кроз своје везе са Блоком за претрагу.До тренутка хапшења Ескобара и евентуалне смрти у децембру 1993. године,Лос Пепес је био одговоран за смрт или погубљења преко 60 сарадника или чланова картела Медељин.Смрт Пабла Ескобара довела је до демонтирања картела Медељин и успона картела Кали.

Спровођење закона[уреди | уреди извор]

Заплена[уреди | уреди извор]

Док је картел Кали рано радио са степеном имунитета, захваљујући својим везама с владом и рату против тероризма Медељин Картела над колумбијском владом,они су и даље подвргнути заплени дроге.Само у 1991. години агенције за спровођење закона заплениле су 67 тона кокаина,а 75% потиче из картела Кали.Све у свему,Царинска служба САД-а (УСЦС) провела је 91.855 сати случаја и 13 година у истрагама против картела Кали,запленивши 50 тона кокаина и 15 милиона долара имовине.[29]

1991. године,пошиљка кокаина скривена у бетонским стубама пресретнута је уз помоћ пса који њуши дрогу у морском пристаништу у Мајамију.То је довело до заплене кокаина са 12.000 килограма (26.455 фунти) и неколико хапшења,почевши оно што ће америчка Царинска служба назвати операцијом "Корнерстоне",која је трајала 14 година.У другој напади следеће године,УСЦС прислушкивање Харолда Ацкермана,чија је припадност проистекла из заплене 1991. године,омогућило је хапшење седам особа и 6.000 килограма (13.228 фунти) кокаина скривених у гомили броколија.[7]Књиговодствени дневик довео је до заплене и хапшења,што је омогућило идентификацију друге пошиљке која се шаље у Панаму скривену у плочицама.Те информације су прослеђене панамским властима и довеле су до заплене 5.100 килограма.[29]

Године 1993. царинска служба САД-а поново је ударила у картел Кали,овај пут запленивши 5.500 килограма (12.346 фунти) док је прогонио Раула Мартија,јединог преосталог члана пропадајуће ћелије у Мајамију.Верује се да су ови узастопни напади присилили картел да убаци своје пошиљке кроз Мексико;међутим,то није зауставило америчку царинску службу.Три морска брода пресретнута су 1993. године, укупно 17.000 килограма (37.479 фунти).[29]

Главна хапшења[уреди | уреди извор]

Мигуел Родригез Орејуела у пратњи ДЕА и ИЦЕ агената.

Између јуна и јула 1995. године,преосталих шест од седам глава картела је ухапшено.[11]Гилберто је ухапшен у својој кући,а Хенри Лоаиза-Kебалос,Виктор Патино-Фомекуе и Пханор Аризабалета-Арзаиус предали су се властима. Хосе Санта Круз Лондоно заробљен је у једном ресторану,а месец дана касније,Мигуел Родригез је ухапшен током рације.Опште је мишљење да је картел наставио са радом и управљао трговинама људима из затвора.[22][14][13]

Браћа Родригез изручена су 2006. године Сједињеним Државама и признала су кривицу у Мајамију на Флориди,под оптужбом за завјеру за увоз кокаина у Сједињене Државе.Након признања,пристали су да одузму имовину од 2,1 милијарде долара.Споразум међутим није захтевао да они сарађују у другим истрагама.Они су били једини одговорни за идентификацију имовине која потиче од трговине кокаином.Колумбијски званичници извршили су претрес и запленили апотекарски ланац Дрогас ла Ребаја,заменивши 50 његових од 4.200 радника на основу тога што су "служили интересима картела Кали".[30][14]

Погледајте још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]


  1. ^ Table of Contents, NUS Press, 2019-01-31, стр. xi—xi, ISBN 978-981-325-068-0, Приступљено 2020-05-20 
  2. ^ а б в г д ђ е „Magazine supplement, 1934-07-01”. North China Daily News Online. Приступљено 2020-05-20. 
  3. ^ а б в г д Allum, Felia (2012-03-15). „Routledge Handbook of Transnational Organized Crime”. doi:10.4324/9780203698341. 
  4. ^ а б „political-murder-reform-in-colombia-the-violence-continues-apr-1992-128-pp”. Human Rights Documents online. Приступљено 2020-05-20. 
  5. ^ а б в г Mumford, Enid (1999). „Dangerous Decisions”. doi:10.1007/b102291. 
  6. ^ Rahman, K. Sabeel (2017-01-26), Managerialism and the New Deal Legacy, Oxford University Press, стр. 31—53, ISBN 978-0-19-046853-8, Приступљено 2020-05-20 
  7. ^ а б в г д ђ е ж „The bullet or the bribe: taking down Colombia's Cali drug cartel”. Choice Reviews Online. 41 (10): 41—6175—41—6175. 2004-06-01. ISSN 0009-4978. doi:10.5860/choice.41-6175. 
  8. ^ „Dea”. Dea. 2016-05-26. doi:10.5040/9781350016316.00000006. 
  9. ^ а б в Martel, Marcel (2007-04). „The Pursuit of Oblivion. A Global History of Narcotics Richard Davenport-HinesThe Pursuit of Oblivion. A Global History of Narcotics Richard Davenport-Hines New York: W. W. Norton, 2004, US$16.95”. Canadian Bulletin of Medical History. 24 (1): 213—214. ISSN 0823-2105. doi:10.3138/cbmh.24.1.213.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  10. ^ „Why our drug laws have failed and what we can do about it: a judicial indictment of the war on drugs”. Choice Reviews Online. 39 (04): 39—2462—39—2462. 2001-12-01. ISSN 0009-4978. doi:10.5860/choice.39-2462. 
  11. ^ а б Wheeler, Anthony Ian, (born 20 Dec. 1946), Co-founder, 1973, and Joint Director, 1973–2007, Lonely Planet Publications; Co-Founder and Director, Planet Wheeler Foundation, since 2007, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2020-05-20 
  12. ^ а б в г Cooper, David K. C. (2010-06-09). „Outwitting evolution*”. Xenotransplantation. 17 (3): 171—180. ISSN 0908-665X. doi:10.1111/j.1399-3089.2010.00595.x. 
  13. ^ а б Chess, Shira (2017-10-01), Playing with Time, University of Minnesota Press, ISBN 978-1-5179-0069-4, Приступљено 2020-05-20 
  14. ^ а б в „Smith takes charge at IOM3”. Materials Today. 7 (3): 55. 2004-03. ISSN 1369-7021. doi:10.1016/s1369-7021(04)00145-2.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  15. ^ Llamas-Pacheco, Rosario (2016-04-28). „El artista contemporáneo ante la transformación de su obra. El paso del tiempo y su efecto sobre la significación de la materia”. Arte, Individuo y Sociedad. 28 (2). ISSN 1988-2408. doi:10.5209/rev_aris.2016.v28.n2.48436. 
  16. ^ Moyer, Paula (2003-07). „Flu Vaccine Benefits Cancer atients, But May Be Underutilized”. Oncology Times. 25 (13): 13—14. ISSN 0276-2234. doi:10.1097/01.cot.0000290842.26706.74.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  17. ^ Бурба, Домининкас (2017-12-05). „БЕГЛЫЙ ВЗГЛЯД НА НЕРУССКУЮ ИСТОРИЮ СЕВЕРНОЙ СТОЛИЦЫ”. Literatūra. 59 (2): 172. ISSN 1648-1143. doi:10.15388/litera.2017.2.11076. 
  18. ^ а б Khmelnitskiy, I.K.; Alekseyev, N.I.; Broyko, A.P.; Gorodilov, V.V.; Kalyonov, V.E.; Korlyakov, A.V.; Lagosh, A.V.; Luchinin, V.V. (2018-01-29). „Investigation of the Electromechanical IPMC-Sensors”. Nano- i Mikrosistemnaya Tehnika. 20 (1): 58—64. ISSN 1813-8586. doi:10.17587/nmst.20.58-64. 
  19. ^ а б Kuchma, Leonid Danylovych, (born 1938), President of Ukraine, 1994–2004, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2020-05-20 
  20. ^ а б Castells, Manuel (2010-01-29). End of Millennium. Wiley. ISBN 978-1-4051-9688-8. 
  21. ^ а б в г д Cooper, Richard N.; Riley, Kevin Jack (1996). „Snow Job? The War against International Cocaine Trafficking”. Foreign Affairs. 75 (5): 140. ISSN 0015-7120. doi:10.2307/20047764. 
  22. ^ а б Clawson, Patrick L.; Lee, Rensselaer W. (1996). „The Andean Cocaine Industry”. doi:10.1007/978-1-349-60978-9. 
  23. ^ Streatfeild, Thomas (1777–1848), Oxford University Press, 2018-02-06, Приступљено 2020-05-20 
  24. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Table 5: Chemokines expressed in the Tasmanian devil milk transcriptome.”. dx.doi.org. Приступљено 2020-05-20. 
  25. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Rowse, William Crapo, (24 Jan. 1883–12 June 1961), Consulting Engineer, Los Angeles, California, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2020-05-20 
  26. ^ а б Hunt, David, Dirty Wars, Palgrave Macmillan, ISBN 978-1-137-28468-6, Приступљено 2020-05-20 
  27. ^ а б „James Gleick on time travel”. Creativity. 2 (1): 291. 2019. ISSN 2639-5614. doi:10.22381/c2120196. 
  28. ^ Holmes, Jennifer (2008-01). „Global Capitalism, Democracy, and Civil Military Relations in Colombia. By William Avilés. Albany: State University of New York Press, 2006. Pp. x, 192. Tables. Notes. Bibliography. Index. $60.00 cloth.”. The Americas. 64 (3): 458—459. ISSN 0003-1615. doi:10.1353/tam.2008.0015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  29. ^ а б в „A History of Enforcement in the United States Customs Service, 1789-1875”. The SHAFR Guide Online. Приступљено 2020-05-20. 
  30. ^ Negotiated Guilty Pleas, Springer New York, 2014, стр. 3255—3255, ISBN 978-1-4614-5689-6, Приступљено 2020-05-20