Pređi na sadržaj

Korisnik:Vesna Markovic/песак

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Potraga za srećom
Filmski poster
MuzikaAndrea Guera
Producentska
kuća		Relativity Media

Overbrook Entertainment

Escape Artists
DistributerSony Pictures Releasing
Godina2006.
Trajanje117 minuta
ZemljaSjedinjene Američke Države
Jezikengleski
Budžet55 miliona dolara
Zarada307,1 miliona dolara

Film ,,Potraga za srećom" (eng. The Pursuit of Happyness ) je američki biografski drama film iz 2006. godine, reditelja Gabrijela Mučina, U kojem Vil Smit glumi Krisa Gardnera, beskućnog prodavca. Smitov sin, Džejden Smit, takođe igra u filmu, čineći svoj filmski debi kao Krisov sin, Kristofer Mlađi. Scenario Stivena Konrada baziran je na istoimenom bestseleru iz 2006. godine koji je napisao Gardner sa Kvinsijem Trupom. Priča je zasnovana na Gardnerovoj borbi sa beskućništvom, koja je trajala skoro godinu dana.[1] Neobično napisan naslov filma potiče od murala koji je Gardner video na zidu obdaništa gde je njegov sin išao. Radnja filma je smeštena u San Francisku 1981. godine.

Film je objavljen 15. decembra 2006. godine od strane Kolumbia pikčers kompanije i dobio je umereno pozitivne recenzije, pri čemu su Smitova izvedba i emotivna težina priče dobili pohvale. Smit je bio nominovan za Oskara i Zlatni globus za najboljeg glumca.[2]

Radnja[uredi | uredi izvor]

U 1981. godini, prodavac iz San Franciska Kris Gardner ulaže svoje celokupnu životnu ušteđevinu u prenosive skenere gustine kostiju, koje Kris demonstrira lekarima i predstavlja kao praktično unapređenje u odnosu na standardne rendgenske snimke. Skeneri igraju značajnu ulogu u Krisovom životu. Iako uspeva da proda većinu njih, vremenski jaz između prodaje i rastućih finansijskih troškova izaziva bes njegove ogorčene i otuđene supruge Linde, koja radi kao sobarica u hotelu. Ekonomska nestabilnost sve više nagriza njihov brak, uprkos brizi o Kristoferu Mlađem, njihovom sinu koji ubrzo puni pet godina.

Dok Kris pokušava da proda jedan od skenera, upoznaje Džeja Tvisla, vodećeg menadžera i partnera u firmi Dean Vitter Reynolds, i impresionira ga rešavanjem Rubikove kocke tokom vožnje taksijem. Nakon što Džej ode, Kris nema novca da plati vožnju i odlučuje da pobegne, što izaziva bes taksiste koji ga juri u stanicu BART-a. Kris se ukrcava na voz ali pritom gubi jedan od skenera. Međutim, Krisova nova veza sa Džejom mu donosi intervju za poziciju stažiste berzanskog posrednika.

Dan pre intervjua, Kris sa mržnjom pristaje da okreči svoj stan kako bi odložio deložaciju zbog poteškoća u plaćanju kirije. Dok kreči, Krisa na pragu pozdravljaju dva policajca, koji ga odvode u policijsku stanicu, tvrdeći da Kris mora da plati brojne kazne za parkiranje koje je nakupio. Kao deo kazne, Krisu je naređeno da provede noć u zatvoru umesto toga, komplikujući mu raspored za intervju sledećeg dana. Kris jedva stiže na vreme u kancelariju Dean Wittera, iako je još uvek u iznošenoj odeći prekrivenom farbom. Bez obzira na svoj izgled, Kris uspeva da impresionira intervjuere i dobija šestomesečni neplaćeni staž. On je među 20 stažista koji se takmiče za plaćenu poziciju berzanskog brokera.


Krisov neplaćeni staž nije oduševio Lindu, koja na kraju odlazi za Njujork, jer bi mogla da dobije posao u novom restoranu sestrinog dečka. Nakon što Kris otvoreno kaže Lindi da nije sposobna da bude samohrani roditelj, Linda se slaže da će Kristofer ostati sa Krisom. Kris je dodatno pogođen kada Poreska uprava zapleni njegov bankovni račun zbog neplaćenog poreza na dohodak, i on i Kristofer bivaju deložirani.

Kris završava sa samo 21,33 dolara na svom bankovnom računu. I kao posledica toga, Kris i Kristofer postaju beskućnici, i prisiljeni su u jednom trenutku da borave u toaletu na stanici BART-a. Drugim danima, Kris i Kristofer provode noći u prihvatilištu za beskućnike, u BART-u, ili, ako Kris uspe da obezbedi dovoljno novca, u hotelu. Kasnije, Kris pronalazi skener gustine kostiju koji je izgubio na stanici BART-a ranije. Kris ga pronalazi oštećenog, međutim,  uspeva da ga popravi prodavanjem svoje krvi i nakon toga ga prodaje lekaru, čime završava sve prodaje svojih skenera.

Ometen svojim ograničenim radnim satima i znajući da je povećavanje kontakata sa klijentima i profita jedini način da zaradi poziciju brokera, Kris razvija nekoliko načina da efikasnije obavlja prodajne pozive, uključujući kontaktiranje potencijalnih bitnih klijenata i zanemarivanje protokola. Jedan saosećajni potencijalni klijent, Valter Ribon, jedan od boljih menadžera penzionog fonda , čak vodi Krisa i Kristofera na utakmicu San Francisko 49ersa, gde Kris sklapa prijateljstvo sa nekim od Ribonovih prijatelja, koji su takođe potencijalni klijenti. Bez obzira na svoje izazove, Kris nikada ne otkriva svoje skromne okolnosti svojim kolegama, čak ide toliko daleko da pozajmi jednom od svojih nadređenih, gospodinu Fromu, pet dolara za taksi, sumu koju Kris ne može da priušti. Takođe uči za ispit za brokersku licencu i polože ga sa odličnim ocenama.

Dok Kris završava poslednji dan stažiranja, pozvan je na sastanak sa partnerima. Gospodin From primećuje da Kris nosi košulju, na šta Kris objašnjava da misli da je prikladno da se obuče za tu priliku na svom poslednjem danu. Gospodin From mu se zahvaljuje i kaže da Kris sutra treba da obuče drugu, dajući mu do znanja da je dobio željenu poziciju sa punim radnim vremenom i nadoknađuje mu za prethodnu vožnju taksijem. Suzdržavajući suze, Kris se rukuje sa partnerima, pa zatim žuri do Kristoferovog obdaništa da ga zagrli. Potom šetaju niz ulicu i šale se međusobno i pored njih prolazi pravi Kris Gardner u poslovnom odelu.

Epilog otkriva da je Gardner osnovao svoju multimilionsku brokersku firmu 1987. godine, i da je 2006. prodao manjinski udeo svoje firme tokom multimilionskog dogovora.

Glumci[uredi | uredi izvor]

Tandive Njuton
  • Kris Gardner kao Čovek u poslovnom odelu (neimenovan, neakreditovan)

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Kris Gardner shvatio je da njegova priča ima potencijal za Holivud nakon preplavljujućeg nacionalnog odgovora na intervju koji je dao za 20/20 u januaru 2003. godine.[3] Gardner je objavio svoju autobiografiju 23. maja 2006. godine, a kasnije je postao asocijativni producent filma.

Film je doneo neke slobode sa stvarnom pričom Krisa Gardnera. Određeni detalji i događaji koji su se zapravo odvijali tokom nekoliko godina bili su komprimirani u relativno kratko vreme, i iako osmogodišnji Džejden igra Kristofera kao petogodišnjaka, Gardnerov sin tada je bio samo mališan. Prema kraju, Kris Gardner ima kratku nekreditiranu pojavu pre odjavne špice.

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Glumci[uredi | uredi izvor]

Kris Gardner

Kris Gardner inicialno je mislio da je Smit, glumac najpoznatiji po svojim ulogama u filmskim hitovima, pogrešno odabran da ga igra. Međutim, Gardner tvrdi da je njegova ćerka Džasinta rekla:,,Ako Smit može da igra Muhameda Alija, može da igra i tebe!", referirajući se na Smitovu ulogu u biografskom filmu ,,Ali" (2001). [4]

Muzika[uredi | uredi izvor]

Varez Sarabande je objavio saundtrak album sa muzikom koju je komponovao Andrea Guera 9. januara 2007. godine.


Takođe, u filmu se nalaze kratki delovi pesama ,,Higher Ground" i ,,Jesus Children of America", koje je izvodio Stivi Vonder, i ,,Lord, Don't Move the Mountain" koju su izvodili Mahalija Džekson i Doris Akers, pevane od strane Glide Ansambla.

Premijera[uredi | uredi izvor]

Prihod od prodaje karata[uredi | uredi izvor]

Film je prvo debitovao na severnoameričkom bioskopskom tržištu, zarađujući 27 miliona dolara tokom prvog vikenda prikazivanja i nadmašujući visoko promovisane filmove poput ,,Eragona" i "Šarlota's veb". To je bio šesti uzastopni #1 otvaranje za Smita i jedan od njegovih uzastopnih blokbastera od 100 miliona dolara.

Film je ukupno zaradio 163.566.459 dolara u SAD-u i Kanadi. U nadi da će Gardnerova priča inspirisati potlačene građane Čatanuga , Tennessee, (engl. Chattanooga) da postignu finansijsku nezavisnost i preuzmu veću odgovornost za dobrobit svojih porodica, gradonačelnik Chattanooge organizovao je projekciju filma za beskućnike grada.[5]


Sam Gardner smatrao je da je imperativ podeliti svoju priču radi široko rasprostranjenih društvenih problema. ,,Kada govorim o alkoholizmu u domaćinstvu, porodičnom nasilju, zlostavljanju dece, nepismenosti i svim tim problemima - to su univerzalni problemi; ti problemi nisu samo ograničeni na ZIP kod (poštanske brojeve)", rekao je.[6]


Kućna distribucija[uredi | uredi izvor]

Film je objavljen na DVD-u 27. marta 2007. godine, a do novembra 2007. godine, DVD prodaja (SAD/Kanada/Bermuda) iznosila je dodatnih 89.923.088 dolara prihoda, nešto manje od polovine od onoga što je zaradio u prvoj nedelji prikazivanja filma.[7] Prodato je oko 5.570.577 jedinica, donoseći prihod od 90.582.602 dolara.[8]


Prijem[uredi | uredi izvor]

Kritički odgovor[uredi | uredi izvor]

Kritički odgovor na film bio je uglavnom pozitivan, a Vil Smit je dobio široko priznanje za svoju izvedbu. Filmski sajt Roten Tomatoes (eng. Rotten Tomatoes) izračunao je ukupnu ocenu odobrenja od 67% na osnovu 177 recenzija, sa prosečnom ocenom od 6.40/10. Kritički konsenzus sajta glasi: ,,Vil Smitov iskreni nastup uzdiže ,,Potragu za srećom” iznad običnih melodrama".[9] Metakritik je filmu dodelio ponderisanu prosečnu ocenu od 64 od 100, na osnovu 36 kritičara, što ukazuje na ,,uglavnom povoljne recenzije".[10]

U San Francisco Chronicle-u, Mick LaSalle primetio je: ,,Veliko iznenađenje filma je što nije kičast... Lepota filma je u njegovoj iskrenosti. U suštini, nije ništa kao uobičajena priča o uspehu prikazana na ekranu, u kojoj, nakon razumnog razdoblja razočaranja, uspeh dolazi upakovan u mašnu i traku. Umesto toga, ova priča o uspehu prati obrazac najčešći u životu - ona beleži niz duševno bolnih neuspeha i poraza, propuštenih prilika, sigurnih stvari koje se nisu baš desile, sve praćeno pratećim nagomilavanjem jedva primetnih pobeda koje se postepeno pretvaraju u nešto. Drugim rečima, sve to deluje stvarno."[11]

Manohla Dargis iz Njujork tajms-a (eng. The New York Times) nazvala je film ,,Bajkom u realizmu ... vrsta zabave koja se lako konzumira dok vam ne zapne u grlu... To je ista stara priča o samopodizanju, američki san vešto ispričan, vešto prodat. Radi postizanja tog cilja, filmsko stvaralaštvo je besprekorno, neukrašeno, prozirno, kako bi bolje poslužilo toplom izražajnom stilu gospodina Smita... Kako ćete odgovoriti na dirljivu priču ovog čoveka može zavisiti od toga da li smatrate izvođenja gospodina Smita i njegovog sina toliko pobedonosnim da prihvatate ideju da je siromaštvo posledica loše sreće i loših izbora, a uspeh rezultat herojskog rada i snova."[12]

Peter Travers iz Rolling Stone-a (engl. Rolling Stone) dodelio je filmu tri od mogućih četiri zvezdice i komentarisao: ,,Smit je na putu ka Oskaru... Njegova uloga zahteva ozbiljnost, pamet, šarm, humor i dušu koja nije sintetička. Smit to donosi. On je prava stvar."[13]

U Varajeti, Brian Lowry je rekao da je film ,,više inspirativan nego kreativno inspirisan - obogaćen vrstom uzdizanja, afterschool-special kvaliteta koje mogu izazvati veliki zubobol... Smitova iskrena izvedba lako je diviti se. Ali bolno ozbiljan ton filma trebalo bi da usmeri privlačnost na deo publike koji, priznajmo, lansira mnoge iritantne TV filmove u hitove... Na kraju, [to] završava malo poput odlučnog prodavca gospodina Gardnera: lako je navijati za njega, svakako, ali nije toliko zabavno provoditi vreme s njim."[14]

Kevin Crust iz Los Angeles Times-a izjavio je: ,,Dramatično mu nedostaje slojevitost kao u filmu ,,Kramer protiv Kramera”, sa kojim površno deli sličnosti... Iako je tema ozbiljna, sam film je prilično tanak i oslanja se na glumca da mu da bilo kakvu energiju. Čak i u skromnijem tonu, Smit je vrlo privlačan glavni glumac, i on čini Gardnerovu borbu privlačnom... ,,Potraga za Srećom” je prosečan film sa izuzetnim izvedbama... Postoje gori načini za provođenje praznika, i, najmanje, verovatno će vas naterati da cenite svoje sopstvene okolnosti."[15]

U St. Petersburg Times-u, Stiv Persal ocenio je film sa B− i dodao: "[To] je obavezna drama za dobro raspoloženje, sezone praznika i previše ozbiljno shvata tu odgovornost... film postavlja toliko prepreka i rešenja pred svog otpornog heroja da količina sentimentalnosti i slučajnosti čini da se oseća sumnjivo... Ni Konradov scenario ni Muccinova redundantna režija ne pokazuju [šta] je podiglo stvarnog Krisa iznad bolje obrazovanih i iskusnijih kandidata, ali se to ogleda u iskrenim izvedbama dvojice Smitova. Otac Vil retko dolazi ovako zreo na ekranu; na kraju, postiže meru oscarovske emotivnosti. Mali Jaden je čip sa starog bloka, neobično opušten pred kamerama. Njihova stvarna veza je neprocenjiva prednost za odnos likova na ekranu, iako Konrad nikada zaista ne testira sa bilo kakvim sukobom."

National Review Online (eng. National Review Online ) je film stavio na sedmo mesto na svojoj listi ,,Najboljih konzervativnih filmova”. Linda Čavez iz Centra za Jednake Mogućnosti napisala je:  ,,ovaj film pruža savršen lek protiv Vol Strita i drugih holivudskih dijatribi koje prikazuju svet finansija kao ispunjen samo pohlepom."

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Potraga za srećom na sajtu IMDb (jezik: engleski)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Pfeiffer, Antonia (2018). "The Pursuit of Happyness" – A Hollywood Interpretation Of How To Achieve The American Dream. str. 7. 
  2. ^ Littleton, Cynthia (2016-01-21). „Will Smith Says He Won't Attend Oscars”. Variety. Arhivirano iz originala 30. 8. 2018. g. Pristupljeno 2018-08-30. 
  3. ^ Zwecker, Bill (17. 7. 2003). „There's a Way—and Maybe a Will—for Gardner Story”. Chicago Sun-Times. str. 36. 
  4. ^ „Smith's Real Life Role Model Unimpressed With His Stardom”. Contactmusic.com. 14. 12. 2006. Arhivirano iz originala 14. 5. 2018. g. Pristupljeno 14. 5. 2018. 
  5. ^ The Associated Press State & Local Wire (15. 12. 2006). „News briefs from around Tennessee”. AP Newswire. str. 788 words. 
  6. ^ Gandossy, Taylor (16. 1. 1222). „From sleeping on the streets to Wall Street”. CNN. Arhivirano iz originala 1. 1. 2007. g. Pristupljeno 14. 7. 2010. 
  7. ^ „The Pursuit of Happyness”. The Numbers. Arhivirano iz originala 11. 6. 2011. g. Pristupljeno 6. 4. 2022. 
  8. ^ „The Pursuit of Happyness – DVD Sales”. The Numbers. Arhivirano iz originala 11. 6. 2011. g. Pristupljeno 13. 2. 2011. 
  9. ^ „The Pursuit of Happyness Movie Reviews, Pictures”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 14. 10. 2021. g. Pristupljeno 28. 10. 2021. 
  10. ^ „The Pursuit of Happyness”. Metacritic. Arhivirano iz originala 14. 7. 2017. g. Pristupljeno 22. 10. 2020. 
  11. ^ LaSalle, Mick (15. 12. 2006). „MOVIE REVIEWS / Down and out in San Francisco, but on a path paved with gold”. San Francisco Chronicle. Arhivirano iz originala 12. 2. 2015. g. Pristupljeno 6. 4. 2022. 
  12. ^ Dargis, Manohla (15. 12. 2006). „New York Times review”. The New York Times. Arhivirano iz originala 13. 3. 2010. g. Pristupljeno 6. 4. 2022. 
  13. ^ Travers, Peter (15. 12. 2006). „The Pursuit of Happyness”. Rolling Stone. Pristupljeno 6. 4. 2022. 
  14. ^ Lowry, Brian (7. 12. 2006). „The Pursuit of Happyness”. Variety. Arhivirano iz originala 4. 2. 2022. g. Pristupljeno 6. 4. 2022. 
  15. ^ Lowry, Brian (7. 12. 2006). „The Pursuit of Happyness”. Variety. Arhivirano iz originala 4. 2. 2022. g. Pristupljeno 6. 4. 2022. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Vesna_Markovic/песак&oldid=27799297”