Kortikobulbarni snop
| Kortikobulbarni trakt | |
|---|---|
 Kortikobulbarni trakt. | |
 Komponente i lokacija kortikobulbarnog trakta. | |
| Detalji | |
| Identifikatori | |
| Latinski | tractus corticonuclearis, tractus corticobulbaris |
| NeuroNames | 1319 |
| Anatomski termini neuroanatomije | |
U neuroanatomiji, kortikobulbarni trakt (ili kortikonuklearni) je motorni put bele mase sa dva neurona koji povezuje motorni korteks u moždanoj kori sa medularnim piramidama, koje su deo produžene moždine moždanog stabla (koji se takođe naziva „bulbar“) i prvenstveno su uključeni u nošenje motoričke funkcije neokulomotornih kranijalnih nerava. Kortikobulbarni trakt je jedan od piramidalnih puteva, a drugi je kortikospinalni trakt.
Struktura[uredi | uredi izvor]
Kortikobulbarni trakt potiče od primarnog motornog korteksa frontalnog režnja, neposredno iznad lateralne fisure i rostralno od centralnog sulkusa u precentralnom girusu (Brodmanova oblast 4).[1] Kortikobulbarni trakt, međutim, takođe uključuje vlakna iz različitih regiona preko cerebralnog korteksa (ne ograničavajući se na frontalne režnjeve).[2]
Trakt se spušta kroz koronu radijatu, a zatim genus unutrašnje kapsule (sa nekoliko vlakana u zadnjem delu unutrašnje kapsule) do srednjeg mozga. U srednjem mozgu, unutrašnja kapsula postaje cerebralne pedunke. Bela masa se nalazi u ventralnom delu cerebralnih pedunki, nazvanom crus cerebri. Srednja trećina crus cerebri sadrži kortikobulbarna i kortikospinalna vlakna. Kortikobulbarna vlakna izlaze na odgovarajućem nivou moždanog stabla da bi sinapse na donjim motornim neuronima kranijalnih nerava. Pored završetaka u ovim motornim neuronima, vlakna kortikobulbarnog trakta takođe završavaju u senzornim jezgrama moždanog stabla uključujući gracilno jedro, klinasto jedro, usamljeno jedro i sva trigeminalna jedra.[1]
Samo 50% kortikobulbarnih vlakana se dekuzira, za razliku od onih u kortikospinalnom traktu gde većina dekusira:[1] jedra kranijalnih nerava koja inerviraju skeletni mišić na taj način generalno dobijaju bilateralnu inervaciju neurona prvog reda (tj. iz obe hemisfere).[2]
Funkcije[uredi | uredi izvor]
Kortikobulbarni trakt se sastoji od gornjih motornih neurona kranijalnih nerava. Mišiće lica, glave i vrata kontroliše kortikobulbarni sistem, koji se završava na motornim neuronima unutar motornih jedara moždanog stabla. Ovo je u suprotnosti sa kortikospinalnim traktom u kome se cerebralni korteks povezuje sa motornim neuronima kičme i na taj način kontroliše kretanje trupa, gornjih i donjih udova. Smatra se da vlakna koja se završavaju u senzornim jedrima moždanog stabla poboljšavaju ili inhibiraju senzorni prenos kroz različita senzorna jedra. Ovo omogućava selektivnu pažnju ili nepažnju prema različitim stimulusima.[1]
Kortikobulbarni trakt inervira kranijalna motorna jedra bilateralno sa izuzetkom donjih jedara lica (koja inervira mišiće lica ispod očiju) i genioglosus mišića, koji su inervirani samo jednostrano od strane kontralateralnog korteksa. Kod onih jedara koja su bilateralno inervisana primećuje se nešto jača veza kontralateralno nego ipsilateralno. Kortikobulbarni trakt direktno inervira jedra kranijalnih nerava V, VII, IX i XII. Kortikobulbarni trakt takođe doprinosi motornim regionima kranijalnog nerva X u nucleus ambiguus.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g DeMyer, William (1998). Neuroanatomy (na jeziku: engleski). Williams & Wilkins. ISBN 9780683300758.
- ^ a b Sinnatamby, Chummy S. (2011). Last's Anatomy (12th izd.). str. 481. ISBN 978-0-7295-3752-0.