Moždano stablo
Moždano stablo ili (lat. Truncus encephali u anatomiji kičmenjaka, uključujući i čoveka je zadnji deo mozga, koji ga strukturno povezuje sa kičmenom moždinom. Kod čoveka, obično se opisuje uključujući i produženu moždinu (medulla oblongata), (mjelencefalon), pons (deo krajnjeg mozga = metencephalon) i srednji mozak (mesencephalon).[1][2] Manje učestalo, uključuju se i delovi međumozga (diencephalon).
Moždano stablo omogućava glavne motorne i senzorne inervacije na licu i vratu, preko moždanih živaca. Od 12 parova moždanih živaca, deset ih dolazi iz moždanog stabla. Iako mali, ovo je izuzetno važan deo mozga kao živčana veza motornog i čulnog sistema glavnog dela mozga sa ostatkom dodatnih tela kroz moždano stablo. To uključuje kortikospinalni trakt (motorni), u zadnjem stubu puta medijane lemniskus finih dodira. [3][4] [5][6][7][8]
Moždano stablo, dakle, čini uparena struktura, na ventralnoj strani moždanog akvadukta, a oni dalje nose tegmentum na leđnoj strani i greben ili pes na trbušnoj, a oba su smeštena u vlakna moždano-moždinskog trakta, iz unutrašnje kapsule (tj. rastući + opadajući trakt = uzdužni trakt). Središnjem moždano stablo nosi substantia nigra (doslovno crna supstanca), koja je jedna vrsta baznih jezgara. To je jedini deo mozga koji ima melaninske pigmente.[9][10][11]
Između grana je interpedundikulska jama, koja je cisterna puna likvora. Između grana izlazi okulomotorni nerv, a trohleus vidljivo omotava oko izvan grana. Okulomotorni je odgovoran za (parasimpatičko) suženje zenica i određene pokrete očiju.[12]
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ The Free Dictionary (Medical Dictionary изд.). Farlex. http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/brainstem. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Brain+Stem на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- ^ Pritchard T. E., Alloway D. (1999): Medical neuroscience. Hayes Barton Press. Pritchard, Thomas C.; Alloway, Kevin D. (1999). Medical Neuroscience. Wiley. ISBN 978-1-59377-200-0.[мртва веза].
- ^ Butler A. B., Hodos W. (2005). Comparative vertebrate neuroanatomy: evolution and adaptation. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-471-21005-4.. .
- ^ Hadžiselimović R., Maslić E. (1999). Osnovi etologije – Biologija ponašanja životinja i ljudi. ISBN 978-9958-21-091-4.. Sarajevo Publishing, Sarajevo. .
- ^ Hall J. E., Guyton, A. C. (2006). Textbook of medical physiology (11th изд.). St. Louis, MO: Elsevier Saunders. ISBN 978-0-7216-0240-0..
- ^ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2000). Biologija 2. Svjetlost. ISBN 978-9958-10-222-6., Sarajevo. .
- ^ Warrell D. A., Cox T. M., Firth J. D. (2010). The Oxford Textbook of Medicine (5th изд.). Oxford University Press. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (21. март 2012)
- ^ Greenstein B., Greenstein A. (2002). Color atlas of neuroscience – Neuroanatomy and neurophysiology. Thieme. ISBN 9783131081711., Stuttgart – New York. .
- ^ Naidich T. P., Duvernoy H. M., Dalman B. N., Sorensen A. G., Kollias S. S., Haacke E. M. (2009). Duvernoy's atlas of the human brain stem and cerebellum. Springer. ISBN 978-3-211-73970-9., WienNewYork. .
- ^ England M. A., Wakely J. (2005). Color atlas of the brain and spinal cord, 2nd Ed. Mosby. ISBN 978-0323036672..
- ^ Haines, Duane E. (2012). Neuroanatomy : an atlas of structures, sections, and systems (8th изд.). Philadelphia: Wolters Kluwer/ Lippincott Williams & Wilkins Health. стр. 42. ISBN 978-1-60547-653-7.
