Kosta I. Arsenijević
 | Ovaj članak nema (dovoljno) veza do drugih članaka na Vikipediji. Poboljšajte ga tako što ćete dodati unutrašnje veze korisne za razumevanje konteksta, poput veza ka važnim i čitaocu možda nepoznatim (tehničkim) terminima. |
| Kosta I. Arsenijević | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1856. |
| Mesto rođenja | Kneževina Srbija |
| Datum smrti | 3. januar 1903. |
| Mesto smrti | Kraljevina Srbija |
| Zanimanje | pesnik |
Kosta I. Arsenijević (oko 1856 – 3. januar 1903), u mladosti socijalista, tipograf, publicista i pesnik.[1] Saradnik srpskog socijaliste Svetozara Markovića,[1] pobornik Pariske komune.
Nema potpunih podataka o ranom životu Koste I. Arsenijevića.
Pristalica Svetozara Markovića[uredi | uredi izvor]
Jovan Skerlić je za Kostu Arsenijevića navodio da je bio jedini pravi radnik u krugu pristalica Svetozara Markovića.
Tokom 1873-74. godine objavio je nekoliko pesama sa snažnom socijalnom tematikom u listu Preodnica, časopisu socijalista velikoškolaca. Po prestanku izlaženja ovog časopisa Kosta Arsenijević nastavlja da piše socijalne pesme i članke u raznim listovima: "Naša sloga" 1874, "Fenjeru" 1876, "Vrzino kolo".
Po pokretanju časopisa "Misao" 1882. godine socijalistička omladina izabrala ga je za urednika ovog svog časopisa.
Zbog svojih političkih stavova i objavljenih radova jedno vreme proveo je u požarevačkom zatvoru.
Bio je urednik omladinskog lista "Borba" tokom 1883. godine, dve godine kasnije uređuje radikalski list "Treći odjek".
Učešće u demonstracijama Crveni barjak u Kragujevcu[uredi | uredi izvor]
Tokom događaja poznatih kao Crveni barjak ostalo je zabeleženo da se Crveni bajrjak koji je korišćen u buni i po kome je buna dobila ime šio u stanu Koste Arsenijevića.
Veze sa pesnikom Vojislavom Ilićem[uredi | uredi izvor]
Bio je intiman prijatelj sa Vojislavom Ilićem[1], koji je bio i drug iz detinjstva i sused tokom života na Paliluli u Beogradu. Vojislav Ilić je pisao i predgovor za nikada štampanu zbirku pesama.
Dela[uredi | uredi izvor]
- Javna politička ispovest Koste Arsenijevića (1898, Štamparija Petra Tanaskovića, Beograd)
- Velikaška borba u Srbiji sveska 1 (u dva toma) (1889, Štamparija Svetozara Nikolića, Beograd)
- Velikaška borba u Srbiji deo drugi (1889/1890, Štamparija Svetozara Nikolića, Beograd)
- Partije i partaizama - namenjeno građanima Srbije (1892, separat)
- Pesme (posthumno, 1978, Narodna biblioteka Srbije)[2]
Smrt[uredi | uredi izvor]
Razočaran i psihički oslabljen život je okončao samoubistvom.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. 1984. str. 29.
- ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Rezultati pretraživanja arsenijević kosta NBS :: COBISS+”. plus.cobiss.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-09-19.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Vaso Vojvodić: Zaboravljena pesma o Pariskoj komuni i njen autor Kosta Arsenijević, iz. Matica Srpska, 1971