Коста И. Арсенијевић
 | Овај чланак нема (довољно) веза до других чланака на Википедији. Побољшајте га тако што ћете додати унутрашње везе корисне за разумевање контекста, попут веза ка важним и читаоцу можда непознатим (техничким) терминима. |
| Коста И. Арсенијевић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1856. |
| Место рођења | Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 3. јануар 1903. |
| Место смрти | Краљевина Србија |
| Занимање | песник |
Коста И. Арсенијевић (око 1856 – 3. јануар 1903), у младости социјалиста, типограф, публициста и песник.[1] Сарадник српског социјалисте Светозара Марковића,[1] поборник Париске комуне.
Нема потпуних података о раном животу Косте И. Арсенијевића.
Присталица Светозара Марковића[уреди | уреди извор]
Јован Скерлић је за Косту Арсенијевића наводио да је био једини прави радник у кругу присталица Светозара Марковића.
Током 1873-74. године објавио је неколико песама са снажном социјалном тематиком у листу Преодница, часопису социјалиста великошколаца. По престанку излажења овог часописа Коста Арсенијевић наставља да пише социјалне песме и чланке у разним листовима: "Наша слога" 1874, "Фењеру" 1876, "Врзино коло".
По покретању часописа "Мисао" 1882. године социјалистичка омладина изабрала га је за уредника овог свог часописа.
Због својих политичких ставова и објављених радова једно време провео је у пожаревачком затвору.
Био је уредник омладинског листа "Борба" током 1883. године, две године касније уређује радикалски лист "Трећи одјек".
Учешће у демонстрацијама Црвени барјак у Крагујевцу[уреди | уреди извор]
Током догађаја познатих као Црвени барјак остало је забележено да се Црвени бајрјак који је коришћен у буни и по коме је буна добила име шио у стану Косте Арсенијевића.
Везе са песником Војиславом Илићем[уреди | уреди извор]
Био је интиман пријатељ са Војиславом Илићем[1], који је био и друг из детињства и сусед током живота на Палилули у Београду. Војислав Илић је писао и предговор за никада штампану збирку песама.
Дела[уреди | уреди извор]
- Јавна политичка исповест Косте Арсенијевића (1898, Штампарија Петра Танасковића, Београд)
- Великашка борба у Србији свеска 1 (у два тома) (1889, Штампарија Светозара Николића, Београд)
- Великашка борба у Србији део други (1889/1890, Штампарија Светозара Николића, Београд)
- Партије и партаизама - намењено грађанима Србије (1892, сепарат)
- Песме (постхумно, 1978, Народна библиотека Србије)[2]
Смрт[уреди | уреди извор]
Разочаран и психички ослабљен живот је окончао самоубиством.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 29.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања арсенијевић коста NBS :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-09-19.
Литература[уреди | уреди извор]
- Васо Војводић: Заборављена песма о Париској комуни и њен аутор Коста Арсенијевић, из. Матица Српска, 1971